14. октобар, Ситуација и наређења Врховне команде

542

Ситуација

У току 14. октобра, Врховна команда је примила ове важније извештаје:

Од команданта I. армије

ОБр. 8431
(у 10 часова)

„У току ноћи 13./14. октобра, непријатељ је повремено тукао пешадиском и артилериском ватром Забреж, Кртинску и Голо брдо и покушао напад на Забреж и Кртинску, али је одбивен. Јуче по подне избацио је 40 артилериских метака на железничку станицу у Вишеграду. На осталом делу фронта армије, сем местимичног слабијег пушкарања, нема ништа значајнијег. У Митровицу из Босанског Брода јуче по подне стигао је један воз са војницима“.

Од команданта Одбране Београда

ОБр. 4550

„По усменом наређењу начелника штаба Врховне команде упутио сам 11. октобра у вече 1 батаљон 15. пука III. позива и 1 пољски брзометни вод преко Дрења и Немачких ливада ради заштите десног бока трупа Одбране Београда, и да угрози десном боку непријатеља, који напада код Смедерева. Међутим, командант Грочанског одсека ми јавља, да их је командант Шумадиске дивизије I. позива ангажовао, због чега сам морао да упутим на Бошњакову ливаду 1 батаљон из опште резерве. Молим за наређење, да се овај батаљон и брзометни вод врате команданту Грочанског одсека на Бошњакове ливаде, како би се батаљон са ове тачке могао повући у своју општу резерву“.

Од команданта III. армије

ОБр. 7475
(у 10 часова)

„Командант Шумадиске дивизије I. позива под ОБр. 4371 јавља, да је 13. октобра на фронту Липе – Враново – Драговац, заробљено два војника из 64. немачке регименте; изјавили су, да се 6. немачка дивизија састоји из 20., 24. и 64. регименте и пука стрелаца. На наш фронт дошла је та дивизија непосредно из Француске. 5. дивизија 3. корпуса остала је у Француској“.

ОБр. 7484
(у 15.50 часова)

„Намеран сам да Коњичку дивизију употребим за операције у долини Мораве. Како је неопходно потребно, да се обезбеди десни бок Шумадиске дивизије I. позива, која је код Смедерева, молим да се челна бригада упути возом до Осипаонице и ту искрца. Друга бригада нека се искрца у Великој Плани и дође у Александровац. Молим за одговор“.

Од команданта Крајинског одреда

ОБр. 2292
(у 8 часова)

„На фронту овог одреда у току прошле ноћи, ништа се значајније није догодило“.

Од команданта Тимочке војске

ОБр. 340
(у 14.30 часова)

„Командант Неготинског одреда јавља, непријатељ са Зеленог брда спрам Брегова, отворио је артилериску ватру од 4 метка на Рушањско брдо. У 12 часова данас, изгледа, гађао је железнички воз. Код Брегова спуштају се непријатељске патроле ка Тимоку“.

ОБр. 343
(у 17.30 часова)

„Командант Шумадиске дивизије II. позива јавља: „Стање у 12 сати ово је: Слаба артилериска ватра чује се од Пирота, код Жаркове чуке чује се слаба пушчана ватра и по који топовски пуцањ. Пред фронтом десног одсека непријатељ је у јачини четири до пет батаљона. Са фронта: Репљанска црква – Св. Никола, наше патроле повукле су се на предстражарски положај: Лесково – Дојина Бара – Дуги дел. Пред фронтом средњег одсека непријатељ држи линију: Козило – Било – Орлов Камен – Голаш. Нашом артилериском ватром протерани су непријатељски делови са Козиле. Пред левим одсеком, непријатељ у јачини једног батаљона и два митраљеза предузео је напад са линије: Букаче – Црвен град у правцу Топазановог гроба. Наши предњи делови држе линију Топазанов гроб – Чука – Крст. Пред Кадибогаским одредом нема ништа ново“.

Од команданта II. армије

ОБр. 8903
(у 9 часова)

„По извештају команданта Тимочке дивизије I. позива, Бугари од јутрос од 5 часова туку шрапнелском ватром „Ђурђеву Главицу“. По извештају команданта Моравске дивизије I. позива, од 6 часова Бугари дејствују пешадиском ватром против „Ковачевог Рида“ и Планинице, а по телефонском извештају команданта 10. пешад. пука, заузели су Дашчани Кладенац и Црни врх. Наредио сам командантима дивизија и 10. пешад. пука да према ситуацији, која код њих влада, заузму поједине важне тачке на граничном фронту, чије смо заузимање спремили за случај отпочињања непријатељства“.

ОБр. 8909
(у 9 часова)

„Командант Тимочке дивизије I. позива извештава: јутрос од 5.20 часова непријатељ гађа артилериском ватром Ђурђеву Главу к. 825 (северно од Ђурђеве Главице), Тепошки пут и караулу Змијанац и то: Ђурђеву Главицу и Тепошки пут са 4 хаубице, које су постављене негде јужно од к. 838 код села Петерлаша, а караулу Змијанац и коту 825 са 4 брдска топа, који су постављени североисточно и југоисточно од Петерлаша. Због тога, што је непријатељска артилерија сасвим удаљена и туче крајњим даљинама и што наша посада не трпи много од непријатељске ватре, наша артилерија још не одговара, а непријатељска пешадија не наступа нигде. На другим деловима дивизиског фронта нема још ничега новог“.

ОБр. 8915
(у 9.50 часова)

„Командант Тимочке дивизије I. позива јавља у 8 часова: „Командант Топлодолског одреда извештава у 7.15 часова, бугарска пешадија поседа ровове на Павловом Крсту и Вражијој Глави. Иза гребена код Вражије Главе дејствује непријатељ брдском артилеријом на Братков врх. Са наше стране не отвара се ватра. Непријатељ дејствује хаубицама на Ђурђеву Главу, а са Нешковог виса једном хаубицом на Паскашински дел. Наша артилерија са Коњар Врха и Била повремено одговара. У 7.30 часова непријатељска пешадија у мањим деловима, почела је да наступа ка Ђурђевој Глави и Ковачевој Глави. На Козарици северно од Цариброда Бугари имају везани балон“. Командант Моравске дивизије I. позива јавља у 7 часова, да је око 9 часова непријатељ отворио артилериску ватру на Планиницу, Ковачев Рид и Шумје“.

ОБр. 8919
(у 13.10 часова)

„Командант Тимочке дивизије I. позива са ОБр. 3372 од данас јавља: „Непријатељ је под заштитом своје јаке артилериске ватре потиснуо наше делове на Ђурђевој Глави и ову заузео“.

ОБр. 8932
(у 15 часова)

„Командант Моравске дивизије I. позива извештава, да је данас у 11 часова заузео гранични одсек: Градиште – Тумба – Дебели Рид – караула Бела Вода. У 11.15 часова да је заузео караулу Влашку, а у 11.30 караулу Свети Илија. Командант Тимочке дивизије I. позива јавља: „Сад у 11.45 часова на фронту ове дивизије свуд је затишје. Непријатељска пешадија није још успела да заузме теме Ђурђеве Главе, јер је тај положај тучен јаком нашом артилериском ватром“.

ОБр. 8933
(у 15 часова)

„Командант 10. пешадиског пука I. позива јавља: „Цело пре подне непријатељ је с времена на време гађао артилериском ватром „Бисаге“, Чуку и падине Тумбе окренуте ка Црном врху. У 9.15 час. покушао је напад са мањим одељењем са Црног врха на Бисаге, алн је био одбивен. Лево на Пресеци цело пре подне чује се пешачка и митраљеска ватра. Око 11 часова чула се пушчана паљба у правцу Грамаде и трајала је кратко време. Шрапнели, који су се распрскавали имали су једни бео, а други црвени дим“.

ОБр. 8939
(у 18 часова)

„Командант Моравске дивизије I. позива са ОБр. 4016 од данас јавља: Да је командир чете са карауле „Пресеке“ данас у 8.30 час. са два вода извршио јуриш на противнички положај, разбио непријатељска два вода и посео положај око карауле „Пресека“. Том приликом заробио је једног бугарског официра и 14 војника; поред овога непријатељ је имао 30 до 40 погинулих војника. Исти командант са ОБр. 4022 извештава, да је у 13.02 часа заузео Велики и Мали Рњос“.

Од команданта Власинског одреда

ОБр. 113
(у 11.50 часова)

„Командант одсека са Стрешера јавља, да се води борба на правцу Крива Феја; види се распрскавање шрапнела између Бесне Кобиле и Патарице; на истом правцу види се паљење сена. Са Стрешера сам упутио два брдска топа и 1 чету 17. пука, они ће стићи доцкан вечерас. Од Стрешера до Грамаде видео сам све важније тачке на граници. Веза са Кривом Фејом је врло тешка, јер није везана телефоном“.

ОБр. 115
(у 13.55 часова)

„На Криву Феју нападају Бугари пешадијом и једном брдском батеријом. Извештај одатле још нисам добио, због чега и не знам исход борбе“.

Од команданта Криво – Паланачког одреда

ОБр. 28
(у 20.30 часова)

„Борба се на фронту одреда утишала око 18 часова у вече, али се око 19 часова отворила јака пешадиска борба према Чупином брду (Дубровница – Бегов Хан), која још траје. Командант Чупиног брда (командант 12. пешад. пука III. позива) послао ми је овај извештај: „По изјави заробљеника које сам упутио, на овај одсек нападају: 46., 29. и 32. бугарски пук и према овоме не само да не могу центрум потпомагати, но тешко да ћу и сам успети. Све што стоји до мене, учинићу. Овај командант на Чупином брду и даље до Патарице има: 1 батаљон 12. пешад. пука III. позива, Прешевску обвезничку чету, два француска и 3 брдска брзометна топа и појачан је са 1 ½ батаљоном 18. кадровског пука и једним митраљезом. Међутим, даља му се помоћ не може дати, јер у резерви има још само 1 ½ батаљон, који стоји за крајњу нужду. Молим понова за помоћ, јер су трупе на правцу главног непријатељског напада из III. позива и 18. кадровског и 12. пука III. позива, који су попуњени са обвезницима са нове територије“.

ОБр. 81
(у 6.30 часова)

„У 5.30 час. настало је затишје на целом фронту одреда. Изгледа да су изгореле поред Равне њиве и карауле: Бајир, Узем Мала, Велика Божидерица и Сакар. Због магле и прекида телефонске везе, не знам још право стање о њима. На Рујну и Големом вису као и осталим караулама наше су страже. Примећено је, да се ка Рујну креће један батаљон пешадије. Око карауле „Виле Коло“ око 2 батаљона; на Големом вису примећене су ватре неке веће трупе – до два пука“.

Од команданта трупа Нове Области
ОБр. 9214
(у 20 часова)

„Командант првог граничног одсека Граничне Трупе доставио је усмено команданту Вардарског одсека: да је од свог повереника, који је дошао из Бугарске, где се дуже бавио, добио извештај, да ће нас Бугари напасти свом снагом 14. октобра или између 14./15. октобра; да Бугари имају задатак, да покваре објекте на железничкој прузи, омету превожење савезничких трупа и нападну ешелоне савезничких трупа, ако пре тога пругу не покваре. Бугарска снага одређена за Вардарски гранични одсек по сазнању повереника више пута је већа од наше снаге на Вардарском одсеку. Извештају овог повереника поклонити пажњу“.

Од делегата пуковника Пешића са Цетиња

Бр. 1597
(у 16.40 часова)

„Њ. В. Краљ у присуству нашег посланика и министра спољних послова прочита ми ову депешу, коју мисли послати италијанском краљу: „Ја сам убеђен, да би комбинована акција преко Бара у бок непријатељских трупа, које нападају Србију, донела изванредних користи. У овом циљу 40.000 мојих војника готови су маршовати на непријатеља. Молим те, да верујеш, да ово није погрешна комбинација, већ на против добро срачуната; донела би изванредне користи“. Ја сам рекао краљу, да у војничком погледу било би добро маршовати преко Сарајева на Загреб, али не знам, да ли би то било добро у политичком погледу, те треба саслушати нашег посланика. Наш посланик је био мишљења, да би претходно требало питати нашу владу о овоме кораку, а министар спољних послова тражио је од краља, да о овоме претходно реши црногорска влада, као и да се оваква депеша упути свима савезничким владама, а не само италијанском краљу, на шта је краљ пристао. Ја држим, да ће, у сваком случају, краљ Никола послати ову депешу краљу италијанском, па ма шта његова влада решила. Има везе са мојом депешом Пов. Д. Бр. 1302 од 14. августа“.

Од Министра војног

Бр. 7076

„Данас је стигла ова депеша од војног изасланика у Енглеској: „И према вашим телеграмима: 6950 и 6997 сваког дана идем у министарство и у оперативно одељење главног ђенералштаба и тамо сате проводим. Трудићу се, да их убедим о опасности више њиховој него нашој, ако се отвори пут за Цариград. Оба горња телеграма на енглеском језику предао сам Киченеру, као мемоар, и чини ми се још се нису решили, да ли ће послати војску у Србију. Изгледа, да је немају. Опасност увиђају и у министарству и у ђенералштабу. Ратни савет држи дуге седнице, а такође и министри сваког дана. Журналистика тражи од владе шиљање помоћи што јаче бројем. Бојати се, да не буде доцкан. Штампу одушевљава наш пријатељ Ситон Ватсон, који нам много ваља“.

Од војног изасланика у Русији

Бр. 286
(у 15.20 часова)

„По немачком званичном извештају, против Србије дејствују две армије. Једном армијом, која дејствује против Београда и западно од њега, командује аустриски ђенерал Кевеш; другом армијом, која дејствује у долини Мораве, командује немачки ђенерал Галвиц. Целокупном групом против Србије командује ђенерал Макензен“.

Од делегата при француској војсци у Србији, капетана Маринковића из Ђевђелије

Бр. 18
(у 13.10 часова)

„Ђенерал Сарај жели, да се француске трупе употребе у Македонији, на јужном делу војишта, да би се избегло мешање трупа. Ако се Врховна команда сагласи са овим, молим да ми се то што пре јави, и доставе податци, које сам тражио депешом Пов. Бр. 15 од данас. Чим која јединица буде спремна за употребу послаће се на наше војиште. Са трупама, за које сам јавио депешом Пов. Бр. 16 од данас, послаће се и једна пионирска чета и једна амбуланта. По мишљењу ђенерала Сараја, влада треба да дејствује код француске владе, да нам пошаље што пре и што више трупа. Ово исто треба захтевати и од енглеске владе, али да се све трупе ставе под једну команду. Пада у очи, да ђенерал Сарај није обавештен о намерама енглеске владе односно употребе енглеских трупа, које су овде“.

Од француске војне мисије у Србији, пуковника Бускије

„Послан у Србију да помогнем војним и грађанским властима, да би се побољшала саобраћајна средства, констатовао сам својим очима, како се живо и са највећом тачношћу, од како сам ја дошао, отправљају војни транспорти. Велика пажња и предусретљивост с којом су нас свуда успут сретали, заслужује сваку хвалу. Али, тренутак је озбиљан; број трупа расте из дана у дан и разнолики транспорти ће се умножити. Треба предузети нарочите мере, да би се брзо савладале тешкоће, којих ће бити ускоро. Жељни смо, да што пре стварно помогнемо својим друговима. Част ми је у томе циљу поднети ове предлоге: Са мном су два капетана и једно одељење железничарских пионира, од којих су два официра; сем тога је са мном и један подинтендант у рангу потпуковника. Оба су капетана у грађанству железнички инжињери и нарочито познају: први, капетан Делоне, Македонију, други, капетан Дисекс, Србију. Држао сам, да су и један и други нарочито погодни да служе као посредници између Експедиционог корпуса и директора македонских и српских железница. Г. Делоне је већ примио ту дужност у Солуну, и то држим, са успехом. Помишљао сам да предложим г. Дисекса за српске железнице; одашиљање г. капетана Бодија у Солун уноси један нов елеменат у то питање, а ја нисам за сад довољно обавештен односно комисије у чији састав он улази, да бих могао да учиним прецизнији предлог.
У жељи да будем користан, задовољавам се за сад да вас упозорим на помоћ, коју би вам могао указати, по потреби, г. капетан Дисекс са тачно дефинисаним правцима код г. капетана Недића, по својој јакој стручности, своме дубоком познавању српских кругова и високог поштовања које имају један према другоме. Ја сам мислим, да би његово делање јако олакшало решавање појединих питања, а нарочито у односима између директора железница и Експедиционог корпуса. Са друге стране, због повећања трупа и рђавог времена, питање о одржавању друмова добиће нарочиту важност у појединим пределима. У томе правцу искуство капетана Дисекса било би особито корисно, ако би му се дала средства да створи једну организацију способну за рад. Узимам слободу да вас на ово нарочито упозорим. Одељење железничких пионира, које сам позвао сад из Солуна у Ниш, представља једно старешинско одељење које ће моћи да учини корисне услуге, кад му се буде дала потребна радна снага око 250 радника са својим старешинама. Тако претворено у једну врсту железничке чете, то ће одељење моћи да установи једну радионицу са разгранатим пословима, која би допринела у великој мери; на пример, у повећању Нишке станице, које постаје више него икад потребно због садањих прилика.
По овим разним питањима било је већ говора са пуковником г. Зечевићем, који ме је ангажовао да вам их представим. Са своје стране г. Министар грађевина ми је изјавио, да он нема ништа против свих мера које могу да побољшају одржање материјала и пруге а према томе и експлоатацију војних железница. Питање о друмовима још није било расматрано са њима, али имам намеру да то што пре учиним“.

Наређења и извештаји Врховне команде

ОБр. 22232
(у 16.10 часова)

„Ђенералу Сарају: Доставља се детаљан распоред наших трупа. У Македонији послаће вам командант трупа Нове Области ђенерал Поповић. У старим границама, у главном је овај распоред:
Власински одред од два пука са потребним бројем батерија;
Одред Дашчани Кладенац: један пешадиски пук и 3 батерије;
Код Пирота: II. армија од две дивизије са својом артилеријом;
Тимочка војска: Књажевац – Кална, једна дивизија са артилеријом; Зајечар: једна дивизија са артилеријом; Неготински одред: пет батаљона са артилеријом.
Податци о непријатељу: На делу Рам – Смедерево: немачка армија Галвица, од 7 немачких дивизија (101., 105., 11. баварска, 25. хесенска, 26. виртембершка, 46. резервна и 6. активна). Према овој армији имамо четири дивизије. Код Београда: армија ђенерала Кевеша од 2 немачке и 2 аустриске дивизије. Према овој армији имамо три дивизије. Код Обреновца једна јача ландштурмска дизизија, према којој имамо једну дивизију. На осталом фронту Саве и Дрине непријатељ има ландштурмске пукове, према којима имамо једну дивизију и неколико пукова III. позива.
Ситуација је на северном фронту без промене. На источном фронту Бугари врше напад од Св. Николе и Кади Богаза. Зајечар нападају са североистока. Заузели су Дашчани Кладенац и нападају Ђурђеву Главу према Тепошу. Врше напад на Девебзјир – Божидерицу – Рујен“.

ОБр. 22232
(у 11.40 часова)

Команданту трупа Нове Области – Скопље

„Молим дајте ђенералу Сарају команданту француских трупа које долазе у Србију, детаљан распоред наших трупа у Новој Области. Он се налази у Солуну. Адреса: Ђенерал Сарај – за капетана Маринковића – Солун“.

ОБр. 22298
(у 17 часова)

Председнику Министарског савета г. Николи Пашићу – Ниш

„Наш делегат при француској команди, капетан Маринковић јавља депешом Пов. Бр. 18 од данас из Ђевђелије: „Ђенерал Сарај жели, да се француске трупе употребе у Македонији, на јужном делу војишта, да би се избегло мешање трупа. По мишљењу ђенерала Сараја, влада треба да дејствује код француске владе, да нам пошаље што пре и што више трупа. Ово исто треба захтевати и од енглеске владе, с тим да се све трупе ставе под једну команду. Пада у очи да ђенерал Сарај није обавештен о намерама енглеске владе, односно употребе енглеских трупа које су овде“. Достављајући овај извештај молим господина Министра Председника, да наша влада најенергичније дејствује, да савезничке трупе буду што пре у Нишу, одакле ће се употребити према ситуацији. Тако исто молим за дејство, да се најхитније упути у Србију што обилнија војничка помоћ и регулише командовање свима савезничким трупама које нам буду послате. Ђенералу Сарају данас је телеграфисано, да је потребно присуство француских трупа у Нишу што пре“.

ОБр. 22298
(у 16.50 часова)

Ђенералу Сарају за капетана Маринковића – Солун

„Војничка ситуација захтева, да француске трупе буду у Нишу што пре“.

ОБр. 22350
(у 15.50 часова)

Пуковнику Лонткијевићу, војном изасланику у Русији (Врховна команда): „Наша војска са надчовечанским напорима одупире се надирању надмоћније немачко – аустриске војске са севера. Због извршене концентрације бугарске војске на нашем источном фронту, неколико наших дивизија морале су се истаћи према Бугарима. Већ су два дана, како се јасно види бугарска намера, да нас нападну и тиме још више олакшају наступање непријатеља на северном фронту. Пошто су заузели неколико тачака на граничној линији, Бугари су отпочели наступање и продрли у нашу територију за неколико километара. Под таквим околностима српска војска, много слабија од аустро – немачких и бугарских снага, и поред све готовости, да на сваком кораку најупорније задржава непријатеља, ипак неће моћи одолети и спречити њихово надирање.
Савезничке војске, енглеско – француске, и ако готове и вољне, да нам што пре притеку у помоћ, изгледа, да неће моћи свој утицај ефикасно исказати пре, него ли српска војска подлегне надмоћном непријатељу. Директна веза немачких армија са бугарском војском може бити дотле постигнута, а тиме преко Бугарске и веза Немаца са Цариградом. Представите ово Њ. В. Цару непосредно или преко начелника штаба руске Врховне команде и реците му, да ми је једино и највише уздање у Његово Величанство у моменту, кад настају најкритичнији дани за српску армију и страшна перспектива за Србију и њен народ, ако је непријатељ покори. Ја молим Његово Величанство, да Србији укаже брже војну помоћ, која би на Бугаре учинила ма какав притисак у циљу задржавања њихове офанзиве против нас. Моје је уверење, да је само руска војна акција против Бугара једина успешна помоћ, која би нам се сад могла учинити“.

ОБр. 22341

Команданту Крајинског одреда

„Наредите да 4. пешад. пук I. позива одмах одмаршује преко Неготина и Салаша у Зајечар, одакле ће се транспортовати железницом до В. Плане. По доласку у В. Плану пук да одмаршује у Александровац, где да се стави на расположење команданту III. армије. Почетак транспортовања из Зајечара да буде у току трећег дана од поласка на марш“.

ОБр. 22261
(у 11.40 часова)

Господину Министру војном

„Бугари врше напад од Св. Николе и Кадибогаза. Нападају према Зајечару са североистока. Пред фронтом II. армије нападају Ђурђеву Главу; узели су Дашчани Кладенац и Црни врх. Нападају Деве Баир, Божидарицу и Руен. Према Радовишту нападају на Д. Липовик. Наређено је нашим трупама на целом фронту, да енергично одбијају све нападе и да важне тачке заузму“.

ОБр. 22262
(у 10.35 часова)

Команданту Тимочке војске,
II. армије,
Власинског одреда и
трупа Нове Области

„Бугари су напали на наш гранични фронт и заузели одсек од Затворничке пољане до Св. Николе и утврђују се на нашем земљишту. У току ноћи 13./14. октобра напали су на Деве Баир, Руен, Божидарицу и јужније. Пошто су Бугари овим повредили нашу територију без икаквог повода од наше стране, наређујем, да са вашим трупама заузмете граничну линију, што боље је утврдите и све бугарске нападе енергично одбијате“.