14. октобар, Ситуација и наређења Врховне команде

371

Ситуација

У току 14. октобра, Врховна команда је примила ове важније извештаје:

Од команданта I. армије

ОБр. 8431
(у 10 часова)

„У току ноћи 13./14. октобра, непријатељ је повремено тукао пешадиском и артилериском ватром Забреж, Кртинску и Голо брдо и покушао напад на Забреж и Кртинску, али је одбивен. Јуче по подне избацио је 40 артилериских метака на железничку станицу у Вишеграду. На осталом делу фронта армије, сем местимичног слабијег пушкарања, нема ништа значајнијег. У Митровицу из Босанског Брода јуче по подне стигао је један воз са војницима“.

Од команданта Одбране Београда

ОБр. 4550

„По усменом наређењу начелника штаба Врховне команде упутио сам 11. октобра у вече 1 батаљон 15. пука III. позива и 1 пољски брзометни вод преко Дрења и Немачких ливада ради заштите десног бока трупа Одбране Београда, и да угрози десном боку непријатеља, који напада код Смедерева. Међутим, командант Грочанског одсека ми јавља, да их је командант Шумадиске дивизије I. позива ангажовао, због чега сам морао да упутим на Бошњакову ливаду 1 батаљон из опште резерве. Молим за наређење, да се овај батаљон и брзометни вод врате команданту Грочанског одсека на Бошњакове ливаде, како би се батаљон са ове тачке могао повући у своју општу резерву“.

Од команданта III. армије

ОБр. 7475
(у 10 часова)

„Командант Шумадиске дивизије I. позива под ОБр. 4371 јавља, да је 13. октобра на фронту Липе – Враново – Драговац, заробљено два војника из 64. немачке регименте; изјавили су, да се 6. немачка дивизија састоји из 20., 24. и 64. регименте и пука стрелаца. На наш фронт дошла је та дивизија непосредно из Француске. 5. дивизија 3. корпуса остала је у Француској“.

ОБр. 7484
(у 15.50 часова)

„Намеран сам да Коњичку дивизију употребим за операције у долини Мораве. Како је неопходно потребно, да се обезбеди десни бок Шумадиске дивизије I. позива, која је код Смедерева, молим да се челна бригада упути возом до Осипаонице и ту искрца. Друга бригада нека се искрца у Великој Плани и дође у Александровац. Молим за одговор“.

Од команданта Крајинског одреда

ОБр. 2292
(у 8 часова)

„На фронту овог одреда у току прошле ноћи, ништа се значајније није догодило“.

Од команданта Тимочке војске

ОБр. 340
(у 14.30 часова)

„Командант Неготинског одреда јавља, непријатељ са Зеленог брда спрам Брегова, отворио је артилериску ватру од 4 метка на Рушањско брдо. У 12 часова данас, изгледа, гађао је железнички воз. Код Брегова спуштају се непријатељске патроле ка Тимоку“.

ОБр. 343
(у 17.30 часова)

„Командант Шумадиске дивизије II. позива јавља: „Стање у 12 сати ово је: Слаба артилериска ватра чује се од Пирота, код Жаркове чуке чује се слаба пушчана ватра и по који топовски пуцањ. Пред фронтом десног одсека непријатељ је у јачини четири до пет батаљона. Са фронта: Репљанска црква – Св. Никола, наше патроле повукле су се на предстражарски положај: Лесково – Дојина Бара – Дуги дел. Пред фронтом средњег одсека непријатељ држи линију: Козило – Било – Орлов Камен – Голаш. Нашом артилериском ватром протерани су непријатељски делови са Козиле. Пред левим одсеком, непријатељ у јачини једног батаљона и два митраљеза предузео је напад са линије: Букаче – Црвен град у правцу Топазановог гроба. Наши предњи делови држе линију Топазанов гроб – Чука – Крст. Пред Кадибогаским одредом нема ништа ново“.

Од команданта II. армије

ОБр. 8903
(у 9 часова)

„По извештају команданта Тимочке дивизије I. позива, Бугари од јутрос од 5 часова туку шрапнелском ватром „Ђурђеву Главицу“. По извештају команданта Моравске дивизије I. позива, од 6 часова Бугари дејствују пешадиском ватром против „Ковачевог Рида“ и Планинице, а по телефонском извештају команданта 10. пешад. пука, заузели су Дашчани Кладенац и Црни врх. Наредио сам командантима дивизија и 10. пешад. пука да према ситуацији, која код њих влада, заузму поједине важне тачке на граничном фронту, чије смо заузимање спремили за случај отпочињања непријатељства“.

ОБр. 8909
(у 9 часова)

„Командант Тимочке дивизије I. позива извештава: јутрос од 5.20 часова непријатељ гађа артилериском ватром Ђурђеву Главу к. 825 (северно од Ђурђеве Главице), Тепошки пут и караулу Змијанац и то: Ђурђеву Главицу и Тепошки пут са 4 хаубице, које су постављене негде јужно од к. 838 код села Петерлаша, а караулу Змијанац и коту 825 са 4 брдска топа, који су постављени североисточно и југоисточно од Петерлаша. Због тога, што је непријатељска артилерија сасвим удаљена и туче крајњим даљинама и што наша посада не трпи много од непријатељске ватре, наша артилерија још не одговара, а непријатељска пешадија не наступа нигде. На другим деловима дивизиског фронта нема још ничега новог“.

ОБр. 8915
(у 9.50 часова)

„Командант Тимочке дивизије I. позива јавља у 8 часова: „Командант Топлодолског одреда извештава у 7.15 часова, бугарска пешадија поседа ровове на Павловом Крсту и Вражијој Глави. Иза гребена код Вражије Главе дејствује непријатељ брдском артилеријом на Братков врх. Са наше стране не отвара се ватра. Непријатељ дејствује хаубицама на Ђурђеву Главу, а са Нешковог виса једном хаубицом на Паскашински дел. Наша артилерија са Коњар Врха и Била повремено одговара. У 7.30 часова непријатељска пешадија у мањим деловима, почела је да наступа ка Ђурђевој Глави и Ковачевој Глави. На Козарици северно од Цариброда Бугари имају везани балон“. Командант Моравске дивизије I. позива јавља у 7 часова, да је око 9 часова непријатељ отворио артилериску ватру на Планиницу, Ковачев Рид и Шумје“.

ОБр. 8919
(у 13.10 часова)

„Командант Тимочке дивизије I. позива са ОБр. 3372 од данас јавља: „Непријатељ је под заштитом своје јаке артилериске ватре потиснуо наше делове на Ђурђевој Глави и ову заузео“.

ОБр. 8932
(у 15 часова)

„Командант М