Трећи период операција у рату 1914. године, Колубарска битка

534

После двомесечне битке на Дрини, која је изложена у претходном – другом периоду операција, настало је, под врло тешким околностима и под сталном борбом, повлачење главне снаге српске војске ка Ваљеву: редови јако проређени; оскудица у материјалној спреми сваке врсте, нарочито у артилериској муницији; надмоћност непријатеља, који опрезно али у стопу гони; одступање масе становништва једновремено са војском. Па ипак, српска Врховна команда имала је намеру, да главну снагу прикупи и уреди на положајима код Ваљева и Уба, надајући се да ће ту моћи довршити попуну јединица на брзу руку извежбаним рекрутима, што се већ вршило и у току одступања; да ће у томе времену стићи и очекивана муниција из Француске, која се већ једним делом искрцавала у Солуну, те да, у циљу одбране Ваљева, прими битку.
Али, осетивши јак непријатељски притисак не само у правцу Ваљева и Уба већ и у правцу Обреновца, српска Врховна команда, ценећи целокупну ситуацију, доноси одлуку да не прими битку код Ваљева, већ позади реке Колубаре. У овом циљу наређује благовремено повлачење главне снаге српске војске на десну обалу реке Колубаре и њене притоке реке Љига, са наслоном десног бока на реку Саву а левог бока на масив планина Маљена, везујући се десно за трупе Одбране Београда, а лево за Ужичку војску, која је Ужице још држала, те да на овој јачој одбранбеној линији прими одсудну битку под повољнијим условима.
Према овоме, од напуштања Ваљева ноћу 14./15. новембра, настао је трећи период операција у рату 1914. год. – Колубарска битка, која је изложена у ове четири фазе:
I. Фаза – уводна: Напуштање Ваљева и одступање главне снаге српске војске на Колубару, Љиг и Сувобор.
II. Фаза – одбранбена: Напуштање Београда, Сувобора и Ужица у циљу скраћивања фронта српске војске.
III. Фаза – нападна: Контра офанзива српске војске и пробој непријатељског фронта у правцу Сувобора.
IV. Фаза – експлоатација победе: Гоњење непријатељске војске ка Дрини и Сави и ослобођење Београда.

Колубарска битка

I Фаза – уводна

Напуштање Ваљева и одступање главне снаге српске војске на Колубару, Љиг и Сувобор.

Распоред обостраних снага

ноћу 13./14. новембра 1914. године
(види прилог – скицу уз четврту књигу)

Распоред аустриске војске

V. армија

Комбиновани корпус на линији: с. Ушће – с. Бељин – с. Бањани овако: 104. ландштурмска бригада на положају источно од с. Ушћа; 29. пешад. дивизија на положају источно од с. Бељина; 7. дивизија на положају између с. Бањана и с. Врела.
8. корпус: 21. ландверска дивизија на положају Умка (к. 222) – Дебело брдо (к. 225); 9. дивизија на положају код В. Бошњака.

VI. армија

13. корпус: 36. дивизија на положају југоисточно од Коцељева; 42. дивизија на положају код с. Брезнице, југозападно од с. Коцељева.
15. корпус: 1. дивизија, њена 9. брдска бригада код с. Осладића у корпусној резерви а њена 7. брдска бригада код Комбиноване дивизије 16. корпуса на положају код с. Каменице; 40. дивизија на положају источно од с. Оглађеновца, а 48. дивизија на положају југоисточно од с. Оглађеновца – обадве фронтом према вису Јаутини (к. 470).
16. корпус: Комбинована дивизија и 7. брдска бригада 1. дивизије 15. корпуса на положају: део Јолина бреза – Радија (к. 393) јужно од с. Каменице; 50. дивизија на положају: Аниште – Недићи – Локве – Погледало; 18. дивизија на положају: Црквине (к. 865) – Мали Медведник.
4. брдска бригада самостална: Њен већи део је према вису Јасеновцу, североисточно од Рогачице, а мањи део према Дебелом брду које лежи попреко пута Рогачица – Ваљево.

Распоред српске војске

II. армија

Коњичка дивизија на десној обали р. Тамнаве и р. Уба на линији: с. В. Поље – с. Лисопоље – с. Бргуле – с. Шарбани; Шумадиска дивизија I. позива на линији: с. Шарбани – с. Богдановица – с. Гуњевци – с. Тврдојевац (вис Крушик закључно); Тимочка дивизија I. позива на линији: ћувик између с. Тврдојевца и виса Крушика – с. Гвозденовићи – до виса Карауле (к. 302); Моравска дивизија I. позива на линији: Караула (к. 302) – Близански висови (к. 392) до друма Ваљево – Коцељево.

III. армија

Тимочка дивизија II. позива од друма Ваљево – Коцељево (северно од с. Бранковине) – до к. 357; Дринска дивизија II. позива од к. 357 до виса Јаутине; Комбинована дивизија I. позива: Јаутина – Просек – к. 416; Дринска дивизија I. позива: Мартиновић (закључно к. 469) – Шерматовац – к. 393.

I. армија

Моравска дивизија II. поз.: део Јолина бреза (к. 590) – Савића брдо до реке Врагочанице; Дунавска дивизија I. позива на положају: Јошево (к. 478) – к. 518 – Главица – Орловац; Дунавска дивизија II. позива од Орловца преко Совачког кика (к. 721) до Кутња закључно; Рогачички одред на линији: Повлен – Дебело брдо – Јабланик – Палеж.

Ужичка војска

Ужичка бригада: један њен одред код Рогачице држи Главицу (к. 932) – Звезду – Јасеновац, а један је код Бајине Баште; Шумадиска дивизија II. позива: коњица са 2 митраљеза на Варди (затвара правац преко Јелове Горе); остале трупе на: Шаргану, Виогору и Торнику, а предстраже на граничном фронту према Вишеграду и на Старом Броду. Из Лимског одреда: 4. и 5. кадров. пук држи Јелову Гору – Ђаков камен. Добровољачко – гранични батаљон је на ушћу Лима.

Обреновачки одред

Са пред