15. новембар, Операције Ужичке војске, Обреновачког одреда и Одбране Београда

403

Операције Ужичке војске

Упућени батаљон 4. кадров. пука са 2 брдска топа и 2 митраљеза, стигао је на Главицу 15. новембра у 7.30 час. Поред овог батаљона, стигла је као појачање и 1 чета из 12. кадровског пука. На овај начин на дан 15. новембра на одсеку Главица – Вртаче било је 3 батаљона, 2 митраљеза и 4 брдска топа. Десни одсек (Главица) поседнут је са 2 кадровска батаљона, 4 топа и 2 митраљеза, а леви (Вртаче) са 1 батаљоном III. позива. Под заклоном јаке магле, непријатељ је прикупио своје делове и у 16. час. предузео напад, нападајући са 2 батаљона на фронт а са једним батаљоном на десни бок. Његов фронтални напад одбивен је јаком пешадиском и митраљеском ватром а непријатељски батаљон, који је упућен на бок, благовремено је примећен, те је око 18 часова извршен са резервом против њега испад тако, да је овим испадом овај батаљон изненађен и растројен и он се повукао претрпевши при овом знатне губитке.
Око 22 часа непријатељ је опет поновио напад на фронт са 3 чете, у циљу насилног извиђања, али је и овај напад снажно одбивен. Уопште, при нападу у току 15. новембра непријатељ није имао никакав успех, а претрпео је знатне губитке; на положају оставио је око 200 мртвих; тешко је остао рањен на положају аустриски капетан Емил Драгатин, један командир чете је погинуо; 1 резервни официр и 16 војника заробљено. И при овоме нападу учествовала је 4. брдска бригада.
На фронту од Рогачице до Бајине Баште била је само артилериска борба. Но и поред овог задобивеног успеха, трупе Ужичке војске морале су се повлачити пошто се и одред са Дебелог брда већ био повукао и пошто су све три армије, после неуспешне одбране Ваљева, биле у повлачењу. По усменом наређењу из Врховне команде (преко телефона) издата је авизо заповест за прикупљање и повлачење трупа Ужичке војске, а у 16 час. добивена је директива из Врховне команде ОБр. 6475, која је изнета у наређењима Врховне команде за 15. новембар. На основи ове директиве, командант Ужичке војске издаје у 19 час. диспозицију ОБр. 1539 за овако груписање снаге за одбрану Ужица:
1. Коњички дивизион Шумадиске дивизије у Косјерићу, те да извиђа у правцу Маковишта, Радановаца и Ражане и да преко Субјела и Тометиног поља одржава везу са левим крилом I. армије.
2. Ужичка бригада (4., 5. и 12. кадровски пук, 7 брдских и 4 пољска брзометна топа) да поседне и брани одсек: Црни врх – Годановац – Вис (Игњатовићи), поседајући и предње тачке Варду, Возник и Јаорину (к. 943). Варда као истакнута тачка, а важна због затварања правца Дебело брдо – Маковиште – Сјеча река, да се поседне и брани са једним батаљоном, два брдска топа и два митраљеза. Један батаљон III. позива са 2 брдска топа, као десна побочница, да поседне Цикоте, избацујући по једну чету на Мандин гроб и Солила;
3. Шумадиска дивизија II. позива (10., 11. и допунски пук и 4. пук III. позива, 1 хаубичка, 2 пољске брзометне, 2 пољске Дебанжове, 1 брдска брзометна и 1 брдска Дебанжова батерија), да поседне и брани фронт: В. Приседе – Ђаков камен – Кадињача – Буља – Поникве, поседајући за одбрану и предње тачке: Оштру стену и Грађевинар. 1 батаљон 4. пука III. позива, који је био дуж Дрине северно од Таре планине, као лева побочница да поседне Јарчево брдо, а 1 батаљон допунског пука да поседне Бранову главу – Главицу, ради заштите правца Мокра Гора – Ужице. 4. пук III. позива (3 батаљона са потребном артилеријом) остаје на фронту: Вис – Кик – Шарампов – Мусино брдо – Главица. Одступање на фронт: Буља – Поникве, може бити само по наређењу команданта Ужичке војске. На Шаргану Шумадиска дивизија II. позива оставља вод коњице, ради извиђања у правцу Мокре Горе.
4. Општа резерва: Лимски одред: 2. прекобројни пук III. позива и Ибарски пук (6 чета) са брдском Дебанжовом батеријом, у Ужицу. На Палисадима оставља један батаљон III. позива, док се не испразни слагалиште у Чајетини, а потом долази у састав свог пука.
5. Одељење Главног интендантског воза и резервне мунициске колоне, мостовни трен, брдска пекарска чета и пољске болнице у Чачку. Пољска болница из Дуба долази у Ужице.
У вези са покретима, ради груписања трупа на горе изложени начин, предузете су одмах и мере, да се слагалиште хране и муниције у Кремни, Дубу, Чајетини и Ужицу евакуишу у позадину. На фронту: ушће Лима – Вишеград, непријатељ је у току овог дана отпочео пребацивање својих трупа преко Дрине и код ушћа Лима заузео Голу Главу. Једна чета Црногораца са нашим двема граничним четама и одељењем добровољаца водили су борбу са непријатељским пребаченим деловима, а непријатељ је под борбом продужио и даље пребацивање својих трупа.

Операције Обреновачког одреда

Непријатељ је покушао у току ноћи слабим пешадиским деловима да се докопа мостова на Колубари, али дочекан митраљеском, пушчаном и шрапнелском ватром повукао се. Југрос на Колубари су омање чарке између патрола.
У 10.05 час. наређено је команданту десног одсека: „Ојачајте посаду Чардака до једне чете и известите о томе команданта средњег одсека. Две чете 4. батаљона спремне су, да вам се пошаљу у случају потребе. Чета са Барина треба да има јаче одељење на ушћу Колубаре где и пре. На тражење команданта левог одсека, упућена му је једна чета из 4. батаљона 7. пука II. позива.
У 10.25 час. командант десног одсека јавља, да је непријатељ отпочео да утврђује ивицу Обреновца – Вашариште. Командир 4. ескадрона извештава, да и даље држи чврсту везу са 1. коњичком бригадом; да је за ослонац својим патролама на левој обали Колубаре поставио један вод на