15. новембар, Операције српске I армије

440

Постепеним повлачењем армије ка Гукошима и Сувобору тежило се, да се непријатељ што више успори, те тиме створи што дуже времена, да се сви возови и установе из Ваљева евакуишу, а у доцнијем току да се створи потребно време за искупљање и уређење трупа на новој линији одбране. Одређивање зона за повлачење појединих дивизија било је мало незгодно, с обзиром на планинско земљиште, по коме су дивизије имале да одступају и с обзиром на прилике, у којима су се тада налазиле. Брзи ток догађаја омео је команданте дивизија, да то питање реше споразумно, како су заповешћу били упућени. Повлачење армије са положаја испред Ваљева отпочело је одмах још 13. новембра у подне, а 14. новембра у вече трупе све три дивизије и Рогачичког одреда биле су већим делом искупљене на новим положајима и заноћиле 14./15. новембра овако: Моравска дивизија II. позива на одсеку: Бобовчев биљег – Мајиновац. Дунавска дивизија I. позива на одсеку Игриште – Висока са резервом код Сандаља; артилерија на друму код Јовања и Седлара; градска батерија код Бујачића; дивизиски штаб у Јовању. Дунавска дивизија II. позива на одсеку Новаковића брдо – Пиштољина чесма, са артилеријом код Ваљева. Рогачички одред код Крша и Јагодње. Армиски штаб у Ваљеву. На целом фронту трупе су биле у додиру са непријатељем.
Даље повлачење трупа ка положајима десне обале Љига и ка Сувобору имало је да се продужи постепено, али су догађаји на десном крилу нашег стратегиског фронта и раније напуштање положаја код Уба од стране II. армије морали да убрзају покрет и осталих двеју армија. 15. новембра, око 4.30 часова добивен је извештај команданта III. армије ОБр. 2636 ове садржине: „Командант II. армије јавио ми је данас са ОБр. 3600 да не може да поступи по моме захтеву, да обезбеђује у току данашњег дана покрет ове армије из Ваљева до Словачког моста, јер ће и заштитница Моравске дивизије I. позива данас 15. новембра остати на положају Караули само до 4 часа јутра. Због оваког прераног повлачења II. армије правац одступања преко моста код Словца овој армији потпуно је онемогућен и она је принуђена, да се што пре пребаци на десну обалу Колубаре, на мосту код Шушеоке и с. Диваца. Покрет трупа ове армије северозападно од Ваљева биће одмах наређен и оне ће бити упућене на ова два моста, а напред послати возови биће скренути на мост код Дивца. О овоме част ми је известити команданта I. армије ради знања“.
Тежак положај у коме се налазила I. армија постао је сада још тежи и опаснији. Поред свих тешкоћа које су јој још преостајале, да се бори са непријатељем, који ју је узастопце тромо пратио; поред планинског и јако испресецаног терена на њеном правцу одступања између Колубаре и гребена Повљен – Маглеш; поред рђавог времена и раскаљаних путова, на дугом комуникациском правцу – овим повлачењем II. армије са положаја код Уба, I. армија је лако могла бити доведена у врло неповољан положај, јер су десни бок и позадина и њој и III. армији били потпуно отворени. Налазећи се на краћем правцу главних прелаза на простору Дивци – Словац непријатељ је био у могућности, да овима лако овлада, да стане на одступницу и III. и ове армије и брже да избије на положаје десне обале Љига и Колубаре, него наше трупе. Моменат је био такав, да се I. армија морала што пре спасавати и извући из овако тешког положаја у који је била доведена. Због тога је командант I. армије одмах око 5.15 часова јутра већ испослао свима трупама под ОБр. 2781 заповест у овоме: „Према извештају команданта III. армије ОБр. 3600 од 15. новембра у 4.15 часова јутра повлачење трупа III. армије отпочеће одмах, при чему ће возови III. армије користити мостове на Колубари код Шушеоке и с. Диваца. Према овом наређујем, да и I. армија предузме одмах одступање, одржавајући се у висини III. армије, као што је то саопштено синоћ преко телефона, односно преко ордонанаса командантима дивизија и Рогачичког одреда. При повлачењу команданти ће се старати, да средством својих заштитница на прихватним и заштитничким положајима задржавају што дуже наступање непријатеља, како би се добило довољно времена, да возови ешелонима на одговарајућим одстојањима могу благовремено одступити позади означених положаја код Гукоша и Баћинца. Командант Дунавске дивизије I. позива доставиће ово наређење команданту Дунавске дивизије II. позива, а овај команданту Рогачичког одреда. Армиски штаб налазиће се у Ваљеву до 8 часова, а потом ће се кренути у Мионицу. Са њим одржавати везу средством телефона и покретних коњичких релеја. О месту преноћишта дивизија и Рогачичког одреда известити ме благовремено. О пријему наређења одговорити“.
Тежња у даљем раду била је, да се трупе што пре извуку из додира са непријатељем без задржавања, управо са задржавањем само заштитница у толико, колико је било потребно да се трупе, нарочито возови, уклоне и да се створи потребно време трупама за искупљање и уређење на новим положајима.

Повлачење I. армије на десну обалу Љига

Повлачење трупа отпочело је убрзо после примљене заповести и изведено овако:
Моравска дивизија II. позива под заштитом 2. пука II. позива остављеног у заштитници на одсеку Ђурђево брдо – Главица отпочела је одступање двема правцима: низ Обницу и низ Јабланицу. 1. пук са једном батеријом са Бобовчевог биљега имао је одступати правцем преко Ђурђевог брда – Рогопече низ Обницу, али је ова колона још пре почетка повлачења, са Бобовчевог биљега нападнута, те је под борбом заједно са својом батеријом одступила преко Бегове воде и даље ка Ваљеву. У даљем току повлачења непријатељ је стигао заштитницу, те се била ангажовала слаба борба западно од Ваљева. По пролазу кроз Ваљево заштитница је прешла на десну обалу Колубаре у времену, кад су већ и све остале трупе избиле на положаје код села Бујачића и Белошевца. Непријатељ је узастопце гонио и његова одељења у