15. новембар, Операције српске I армије

598

Постепеним повлачењем армије ка Гукошима и Сувобору тежило се, да се непријатељ што више успори, те тиме створи што дуже времена, да се сви возови и установе из Ваљева евакуишу, а у доцнијем току да се створи потребно време за искупљање и уређење трупа на новој линији одбране. Одређивање зона за повлачење појединих дивизија било је мало незгодно, с обзиром на планинско земљиште, по коме су дивизије имале да одступају и с обзиром на прилике, у којима су се тада налазиле. Брзи ток догађаја омео је команданте дивизија, да то питање реше споразумно, како су заповешћу били упућени. Повлачење армије са положаја испред Ваљева отпочело је одмах још 13. новембра у подне, а 14. новембра у вече трупе све три дивизије и Рогачичког одреда биле су већим делом искупљене на новим положајима и заноћиле 14./15. новембра овако: Моравска дивизија II. позива на одсеку: Бобовчев биљег – Мајиновац. Дунавска дивизија I. позива на одсеку Игриште – Висока са резервом код Сандаља; артилерија на друму код Јовања и Седлара; градска батерија код Бујачића; дивизиски штаб у Јовању. Дунавска дивизија II. позива на одсеку Новаковића брдо – Пиштољина чесма, са артилеријом код Ваљева. Рогачички одред код Крша и Јагодње. Армиски штаб у Ваљеву. На целом фронту трупе су биле у додиру са непријатељем.
Даље повлачење трупа ка положајима десне обале Љига и ка Сувобору имало је да се продужи постепено, али су догађаји на десном крилу нашег стратегиског фронта и раније напуштање положаја код Уба од стране II. армије морали да убрзају покрет и осталих двеју армија. 15. новембра, око 4.30 часова добивен је извештај команданта III. армије ОБр. 2636 ове садржине: „Командант II. армије јавио ми је данас са ОБр. 3600 да не може да поступи по моме захтеву, да обезбеђује у току данашњег дана покрет ове армије из Ваљева до Словачког моста, јер ће и заштитница Моравске дивизије I. позива данас 15. новембра остати на положају Караули само до 4 часа јутра. Због оваког прераног повлачења II. армије правац одступања преко моста код Словца овој армији потпуно је онемогућен и она је принуђена, да се што пре пребаци на десну обалу Колубаре, на мосту код Шушеоке и с. Диваца. Покрет трупа ове армије северозападно од Ваљева биће одмах наређен и оне ће бити упућене на ова два моста, а напред послати возови биће скренути на мост код Дивца. О овоме част ми је известити команданта I. армије ради знања“.
Тежак положај у коме се налазила I. армија постао је сада још тежи и опаснији. Поред свих тешкоћа које су јој још преостајале, да се бори са непријатељем, који ју је узастопце тромо пратио; поред планинског и јако испресецаног терена на њеном правцу одступања између Колубаре и гребена Повљен – Маглеш; поред рђавог времена и раскаљаних путова, на дугом комуникациском правцу – овим повлачењем II. армије са положаја код Уба, I. армија је лако могла бити доведена у врло неповољан положај, јер су десни бок и позадина и њој и III. армији били потпуно отворени. Налазећи се на краћем правцу главних прелаза на простору Дивци – Словац непријатељ је био у могућности, да овима лако овлада, да стане на одступницу и III. и ове армије и брже да избије на положаје десне обале Љига и Колубаре, него наше трупе. Моменат је био такав, да се I. армија морала што пре спасавати и извући из овако тешког положаја у који је била доведена. Због тога је командант I. армије одмах око 5.15 часова јутра већ испослао свима трупама под ОБр. 2781 заповест у овоме: „Према извештају команданта III. армије ОБр. 3600 од 15. новембра у 4.15 часова јутра повлачење трупа III. армије отпочеће одмах, при чему ће возови III. армије користити мостове на Колубари код Шушеоке и с. Диваца. Према овом наређујем, да и I. армија предузме одмах одступање, одржавајући се у висини III. армије, као што је то саопштено синоћ преко телефона, односно преко ордонанаса командантима дивизија и Рогачичког одреда. При повлачењу команданти ће се старати, да средством својих заштитница на прихватним и заштитничким положајима задржавају што дуже наступање непријатеља, како би се добило довољно времена, да возови ешелонима на одговарајућим одстојањима могу благовремено одступити позади означених положаја код Гукоша и Баћинца. Командант Дунавске дивизије I. позива доставиће ово наређење команданту Дунавске дивизије II. позива, а овај команданту Рогачичког одреда. Армиски штаб налазиће се у Ваљеву до 8 часова, а потом ће се кренути у Мионицу. Са њим одржавати везу средством телефона и покретних коњичких релеја. О месту преноћишта дивизија и Рогачичког одреда известити ме благовремено. О пријему наређења одговорити“.
Тежња у даљем раду била је, да се трупе што пре извуку из додира са непријатељем без задржавања, управо са задржавањем само заштитница у толико, колико је било потребно да се трупе, нарочито возови, уклоне и да се створи потребно време трупама за искупљање и уређење на новим положајима.

Повлачење I. армије на десну обалу Љига

Повлачење трупа отпочело је убрзо после примљене заповести и изведено овако:
Моравска дивизија II. позива под заштитом 2. пука II. позива остављеног у заштитници на одсеку Ђурђево брдо – Главица отпочела је одступање двема правцима: низ Обницу и низ Јабланицу. 1. пук са једном батеријом са Бобовчевог биљега имао је одступати правцем преко Ђурђевог брда – Рогопече низ Обницу, али је ова колона још пре почетка повлачења, са Бобовчевог биљега нападнута, те је под борбом заједно са својом батеријом одступила преко Бегове воде и даље ка Ваљеву. У даљем току повлачења непријатељ је стигао заштитницу, те се била ангажовала слаба борба западно од Ваљева. По пролазу кроз Ваљево заштитница је прешла на десну обалу Колубаре у времену, кад су већ и све остале трупе избиле на положаје код села Бујачића и Белошевца. Непријатељ је узастопце гонио и његова одељења ушла су око 15.45 часова у напуштено Ваљево. Доцније, један непријатељски ескадрон, а потом и 2 чете покушале су да пређу преко моста на Градцу, али су оба пута одбивени и непријатељ је остао на левој обали Градца. Колонски делови Моравске дивизије II. позива одступили су правцем Рајковића.
Дунавска дивизија I. позива, под заштитом 4. пеш. прекоброј. пука, на одсеку Игриште – Висока предузела је повлачење једновремено, кад и Моравска дивизија II. позива око 8 часова. 9. пешад. пук I. позива (десна колона) са Сандаља одступио је друмом низ Јабланицу, кроз Ваљево и до подне избио на Велико брдо (к. 405) где је имао остати и образовати предстражу дивизије. Све остале трупе одступиле су кроз Ваљево ка Рајковићу и то 9. пешад. пук II. позива са Високе, преко села Богатића и Ваљева, а артилерија, пионири и болничари друмом низ Јабланицу. Трупна комора одступила је преко Рајковића и Мионице ка Гукошу и Дићу, а колонски делови од Рајковића за Лалинце и Бољковце. Заштитница је отпочела повлачење око 13 часова у правцу Марковца, преко Колубаре и села Дегурића ка Рајковићу. Непријатељ по заузећу Совачког кика и Укмироваче, око 11 часова напао је заштитницу, али је одбивен. Додир са непријатељем, који је у почетку био, изгубљен је у току даљег одступања.
Дунавска дивизија II. позива. Под заштитом делова на положају: Новаковића брдо – Пиштољина чесма, главнина дивизије повлачила се правцем: Богатић – Пријездић – Мратишић – Буковац. Повлачење заштитнице отпочело је око подне, правцем за главнином. Артилерија, упућена напред, кретала се друмом преко с. Рајковића ка Струганику, а позициски водови, упућени преко Ваљева, Ужичким путом на Ћебино брдо (код села Пријездића) у састав заштитнице.
Рогачички одред одступао је правцем: Лесковице – Бачевац – Ластра.
Армиски штаб напустио је Ваљево око 8 часова и кренуо се за Мионицу. Одступање армије извршено је без озбиљног узнемиравања од стране непријатеља, али под врло тешким приликама. Ограничавајући се на зоне, које су им додељене за одступање, без именовања заштитничких положаја, дивизије су на правцу одступања наилазиле на огромне тешкоће преко планинског и испресецаног терена. Ма да су колонски делови ове армије знатним делом већ раније пребачени на десну обалу Колубаре и ешелонирани у правцу Шушеока и Рајковића, ипак је остало прилично возова: цела трупна комора и артилерија за чија су кретања стајала на расположењу само два пута по обема обалама Колубаре. Сви возови III. армије упућени на прелаз код Диваца кретали су се друмом по левој обали Колубаре, а возови ове армије, већим делом путом преко Шушеоке и Рајковића, а мањим преко Диваца. Гомиле становништва, које је бегало испред непријатеља, тискало се и увлачило у неуређене колоне возова и трупа, а извесни колонски возови III. армије упаркирани код Диваца на десној обали Колубаре, нису били раније упућени, те су пресекли колону I. армије враћајући се натраг, на друм Дивци – Словац. Срећа је што непријатељ није енергично гонио, нарочито што ништа јачег није било на правцу источно од Ваљева, ка прелазима, којима су трупе III. и I. армије имале да одступају. Слабије његово надирање правцем греде планине Повљена ка Маљену, да се разумети тешкоћама, са којима су се непријатељске трупе на том правцу, због планинског терена и снегова, имале да боре.
Једновремено са повлачењем I. армије отпочело је повлачење и III. армије, која је за ноћас већ имала избити на положаје десне обале Колубаре на линију: Наномир – Стражара – Миљевићи, са левим крилом – Дринском дивизијом I. позива на Белој стени, а заштитничким деловима на положаје непосредне десне обале Колубаре: село Табановић – село Веселиновац – Оштриковац. Да би се при одступању постигла јача веза са левим крилом III. армије, наређено је команданту Моравске дивизије II. позива, да се при повлачењу управља према левом крилу III. армије – према Дринској дивизији I. позива, која ће вечерас заноћити на Белој стени. Али ово наређење није на време стигло команданту Моравске дивизије II. позива, и трупе I. армије за ноћ 15./16. новембра заноћиле су на линији село Градац – Велико брдо – Млађеви – Ластра, знатно истакнуте испред трупа III. армије, изгубив везу са њом. Распоред трупа I. армије ноћу 15./16. новембра био је овакав:
Моравска дивизија II. позива: 2. пешад. пук II. позива на Парлозима; 1. и 3. пешад. пук II. позива и 8. кадровски пук, артилерија и коњица код с. Клинаца и на „Церу“. Колонски делови и трупна комора на правцу Рајковић – Мионица. 8. кадровски пук, који је био остављен код села Градца као предстража повукао се предвече сам ка с. Клинцима, те је положај код Градца остао сасвим празан. Дивизиски штаб у Белошевцу.
Дунавска дивизија I. позива: 9. пешад. пук I. позива као предстража на Великом брду. Батерија, која је требала да уђе у састав предстраже, дошла је на Лазаревића брдо. Остале трупе све код Рајковића (9. пешад. пук II. позива на положају Рафаиловића брдо – Тушто брдо). Тешка артилерија у Мионици, а колонски возови на правцу ка Бољковцима. Дивизиски штаб у Рајковићу.
Дунавска дивизија II. позива: главнина на положају између с. Мартишића – с. Буковца к. 463 – Раставе к. 607, а заштитница на линији: Млађеви – Ћебино брдо. Коњица на линији: Бранеговић – Ковачица. Дивизиски штаб у с. Буковцу.
Рогачички одред код села Бачевца.
Армиски штаб у Мионици. Додир са непријатељем на фронту ове армије био је изгубљен.
Трупе III. армије у току данашњег дана прешле су у главном све на десну обалу Колубаре и избиле на линију: Стрмово – Наномир – Бела стена – Мионица. На левој обали Колубаре на правцу: Чот – Кланица – Попучке – Дивци, остала су 2 пука, који су такође имали у току ноћи прећи на десну обалу Колубаре.
Намера команданта I. армије била је, да већ у току сутрашњег дана све три дивизије и Рогачички одред избију на положаје Сувобора и десне обале Љига. У том циљу у 18.50 часова овог дана послата је под ОБр. 2787 командантима дивизија ова заповест: „Сутра 16. новембра све три дивизије ове армије и Рогачички одред продужиће зором даљи марш означеним зонама заповешћу мојом ОБр. 2759, и по могућству, још у току сутрашњег дана (16. новембра), заузети полажаје код Гукоша и Баћиновца, како је то мојом заповешћу ОБр. 2759 од 14. ов. месеца наређено. У току повлачења команданти дивизија и командант Рогачичког одреда помоћу извиђачких одељења одржаваће са непријатељем додир на целом фронту, како би се знало са каквом снагом непријатељ располаже и како му је груписање, о чему ће ми команданти поднети што скорији извештај. По доласку на одређене положаје приступити одмах утврђивању и што пре поставити везу са армиским штабом. Армиски штаб сутра 16. новембра отићиће у Бољковце, са којим одржавати стално непрекидну везу телефоном и релејом. У циљу оријентације дивизија у њиховом сутрашњем покрету напомиње се, да су трупе III. армије вечерас заноћиле на линији: Бела стена – Грановац на десној обали Колубаре, а сутра 16. новембра пошто пропусте своје возове, повућиће се и саме на положаје на десној обали Љига. Командант Дунавске дивизије I. позива доставиће ову заповест команданту Дунавске дивизије II. позива, а командант Дунавске дивизије II. позива команданту Рогачичког одреда. О пријему ове заповести известити одмах“.
Напомена. Овако је стање било код I. армије 15. новембра у вече када је нови командант армије ђенерал Живојин Мишић примио дужност од ђенерала Петра Бојовића, коме се рањена нога позледила да даље није могао командовати армијом.