15. новембар, Операције аустриске војске и српске II армије

449

Операције аустриске војске

Бескрајне тешкоће у савлађивању раскаљаног земљишта и пропалих путова због силног саобраћаја, биле су узрок што су аустриске армије, и поред употребе крајње снаге, напредовале веома споро. Због овога, није се могла искористити рђава ситуација српске војске створена закрченошћу возова код Ваљева и Коцељева, те да јој се нанесе одсудан удар. Срби су добили у времену да рашчисте овај хаос у горе поменутим местима и да одступе даље ка истоку. Па ипак, гоњење је ишло много брже но што су Срби мислили, јер им је осујећен један план, чија се садржина доцније открила, кад су Срби 14. новембра били прикупили пет дивизија (Дринска I. и II. позива, Дунавска I. позива, Моравска II. позива и Комбинована дивизија), против 15. корпуса, у циљу бијења битке.
Срби су имали намеру, да са крилима одступајуће своје војске код Уба и у доњем току р. Тамнаве, односно на путу Рогачица – Ваљево, задрже аустриске трупе у гоњењу, а за то време, да са прикупљених пет дивизија у околини Ваљева пређу у контра офанзиву против центра аустриске војске. Прикупљање ове снаге за удар имало се извести тако, да се он предузме 16. новембра. На тај начин, и против очекивања Врховне команде „Балканске војске“, ипак би дошло до једне одсудне битке, добитком које могло би се рачунати и на свршетак рата са Србијом. Али, брзо прикупљање аустриских трупа и постигнути успеси у току 14. новембра, који су обухватали српску војску са оба крила, приморали су српску Врховну команду да одустане од свога плана и да нареди даље повлачење.

Операције V. армије

Дејство Комбинованог корпуса

У току 15. новембра трупе овог корпуса држале су ове положаје: 104. ландштурмска бригада око Обреновца. 29. дивизија прешла је Тамнаву источно од Пиромана, дошла до Лисопоља и посела рејон између Тамнаве и Колубаре код овог места.
7. дивизија прешла је Тамнаву код Црвене Јабуке и посела рејон између Тамнаве и Колубаре код с. Бргуле.

Дејство 8. корпуса

У току 15. новембра трупе овог корпуса извршиле су, под јачом борбом, прелаз преко р. Уба и то: 21. ландверска дивизија водила је ноћу 14./15. новембра борбу код Уба, где су Срби предузели један јак против напад, који је крваво одбивен. 9. дивизија успела је, да својим предњим деловима заузме висове код Тврдојевца на десној обали р. Уба, али је са главнином преноћила 15./16. новембра на левој обали реке, западно од варошице Уба. И поред упорне одбране прелаза преко р. Уба на фронту 8. корпуса, Срби су били приморани да се повуку оставивши на бојишту своје мртве и рањене.

Операције VI. армије

Командант ове армије намеравао је, да 15. новембра продужи напад на целом свом фронту, али су Срби преко ноћи 14./15. новембра напустили положаје и одступили.

Дејство 13. корпуса

Трупе овог корпуса (36. и 42. дивизија), избивши на напуштене положаје Близанске висове и Јаутину, наступале су гребеном до Карауле (302). Гонећи одред 36. дивизије успео је, да заузме прелазе преко Колубаре код Словца. Главнина 36. и 42. дивизије заноћила је на Караули.

Дејство 15. корпуса

Трупе овог корпуса (1., 40. и 48. дивизија) заједно са Комбинованом дивизијом 16. корпуса, маршовале су широким фронтом ка Ваљеву. Било је неколико безначајних чарки са српским заштитницама, а последња испред самог Ваљева. Доцкан у вече 15. новембра ушла је у Ваљево 48. дивизија, на коју је из кућа осута пушчана паљба, а почеле су падати и бомбе у редове аустриске војске, тако да је ова дивизија понова морала водити борбу у самој вароши, док се није успоставио ред и мир. Остале трупе овог корпуса заноћиле су 15./16. новембра и то: 40. хонведска дивизија на Јаутини. 1. дивизија на положајима код Д. Буковице.

Дејство 16. корпуса

Трупе овог корпуса наишле су такође на положаје, које су Срби напустили. Комбинована дивизија, која је дејствовала на десном крилу 15. корпуса јужно од Каменице, наступала је 15. новембра са дивизијама овог корпуса и стигла на положаје код с. Златарића западно од Ваљева. 50. дивизија, прешавши 15. новембра по подне пут Рогачица – Ваљево на одсеку: с. Куниће -Тубравић, протерала је српске заштитнице са положаја источно од овог пута и груписала се на положајима код с. Пакље. 18. дивизија, после неколико омањих борби, успела је да прикупи и уреди своје трупе на положајима код с. Тубравића на путу Рогачица – Ваљево. 4. брдска бригада (самостална), кренула се 15. новембра са виса Јасеновац (1076) гребеном ка путу Рогачица -Ужице, али је на вису Вртаче (863) источно од Рогачице наишла на јак српски отпор, те је застала.
Да је аустриској војсци пошло за руком да српску војску примора на битку код Ваљева, онда би се могло надати, да ће се бројни однос снага одржати у истој сразмери какав је био у битци на Дрини, јер је било мало вероватно, да ће се Срби још код Ваљева моћи појачати свежим трупама, а губитци аустриске војске у гоњењу били су скоро исти као и губитци Срба у одступању. Али како је српска војска 15. новембра без одсудне битке напустила Ваљево и повукла се даље на исток, то су пропале наде аустриске Врховне команде за уништење српске војске гоњењем и одсудном битком код Ваљева. Уздајући се пак у опробану ваљаност својих трупа, Врховна команда „Балканске војске“ ипак је са поуздањем очекивала срећан резултат даљег гоњења.

 

Операције српске војске

Операције II. армије

Трупе ове армије у току ноћи 14./15. новембра повлачиле су се на