15. новембар, Операције аустриске војске и српске II армије

626

Операције аустриске војске

Бескрајне тешкоће у савлађивању раскаљаног земљишта и пропалих путова због силног саобраћаја, биле су узрок што су аустриске армије, и поред употребе крајње снаге, напредовале веома споро. Због овога, није се могла искористити рђава ситуација српске војске створена закрченошћу возова код Ваљева и Коцељева, те да јој се нанесе одсудан удар. Срби су добили у времену да рашчисте овај хаос у горе поменутим местима и да одступе даље ка истоку. Па ипак, гоњење је ишло много брже но што су Срби мислили, јер им је осујећен један план, чија се садржина доцније открила, кад су Срби 14. новембра били прикупили пет дивизија (Дринска I. и II. позива, Дунавска I. позива, Моравска II. позива и Комбинована дивизија), против 15. корпуса, у циљу бијења битке.
Срби су имали намеру, да са крилима одступајуће своје војске код Уба и у доњем току р. Тамнаве, односно на путу Рогачица – Ваљево, задрже аустриске трупе у гоњењу, а за то време, да са прикупљених пет дивизија у околини Ваљева пређу у контра офанзиву против центра аустриске војске. Прикупљање ове снаге за удар имало се извести тако, да се он предузме 16. новембра. На тај начин, и против очекивања Врховне команде „Балканске војске“, ипак би дошло до једне одсудне битке, добитком које могло би се рачунати и на свршетак рата са Србијом. Али, брзо прикупљање аустриских трупа и постигнути успеси у току 14. новембра, који су обухватали српску војску са оба крила, приморали су српску Врховну команду да одустане од свога плана и да нареди даље повлачење.

Операције V. армије

Дејство Комбинованог корпуса

У току 15. новембра трупе овог корпуса држале су ове положаје: 104. ландштурмска бригада око Обреновца. 29. дивизија прешла је Тамнаву источно од Пиромана, дошла до Лисопоља и посела рејон између Тамнаве и Колубаре код овог места.
7. дивизија прешла је Тамнаву код Црвене Јабуке и посела рејон између Тамнаве и Колубаре код с. Бргуле.

Дејство 8. корпуса

У току 15. новембра трупе овог корпуса извршиле су, под јачом борбом, прелаз преко р. Уба и то: 21. ландверска дивизија водила је ноћу 14./15. новембра борбу код Уба, где су Срби предузели један јак против напад, који је крваво одбивен. 9. дивизија успела је, да својим предњим деловима заузме висове код Тврдојевца на десној обали р. Уба, али је са главнином преноћила 15./16. новембра на левој обали реке, западно од варошице Уба. И поред упорне одбране прелаза преко р. Уба на фронту 8. корпуса, Срби су били приморани да се повуку оставивши на бојишту своје мртве и рањене.

Операције VI. армије

Командант ове армије намеравао је, да 15. новембра продужи напад на целом свом фронту, али су Срби преко ноћи 14./15. новембра напустили положаје и одступили.

Дејство 13. корпуса

Трупе овог корпуса (36. и 42. дивизија), избивши на напуштене положаје Близанске висове и Јаутину, наступале су гребеном до Карауле (302). Гонећи одред 36. дивизије успео је, да заузме прелазе преко Колубаре код Словца. Главнина 36. и 42. дивизије заноћила је на Караули.

Дејство 15. корпуса

Трупе овог корпуса (1., 40. и 48. дивизија) заједно са Комбинованом дивизијом 16. корпуса, маршовале су широким фронтом ка Ваљеву. Било је неколико безначајних чарки са српским заштитницама, а последња испред самог Ваљева. Доцкан у вече 15. новембра ушла је у Ваљево 48. дивизија, на коју је из кућа осута пушчана паљба, а почеле су падати и бомбе у редове аустриске војске, тако да је ова дивизија понова морала водити борбу у самој вароши, док се није успоставио ред и мир. Остале трупе овог корпуса заноћиле су 15./16. новембра и то: 40. хонведска дивизија на Јаутини. 1. дивизија на положајима код Д. Буковице.

Дејство 16. корпуса

Трупе овог корпуса наишле су такође на положаје, које су Срби напустили. Комбинована дивизија, која је дејствовала на десном крилу 15. корпуса јужно од Каменице, наступала је 15. новембра са дивизијама овог корпуса и стигла на положаје код с. Златарића западно од Ваљева. 50. дивизија, прешавши 15. новембра по подне пут Рогачица – Ваљево на одсеку: с. Куниће -Тубравић, протерала је српске заштитнице са положаја источно од овог пута и груписала се на положајима код с. Пакље. 18. дивизија, после неколико омањих борби, успела је да прикупи и уреди своје трупе на положајима код с. Тубравића на путу Рогачица – Ваљево. 4. брдска бригада (самостална), кренула се 15. новембра са виса Јасеновац (1076) гребеном ка путу Рогачица -Ужице, али је на вису Вртаче (863) источно од Рогачице наишла на јак српски отпор, те је застала.
Да је аустриској војсци пошло за руком да српску војску примора на битку код Ваљева, онда би се могло надати, да ће се бројни однос снага одржати у истој сразмери какав је био у битци на Дрини, јер је било мало вероватно, да ће се Срби још код Ваљева моћи појачати свежим трупама, а губитци аустриске војске у гоњењу били су скоро исти као и губитци Срба у одступању. Али како је српска војска 15. новембра без одсудне битке напустила Ваљево и повукла се даље на исток, то су пропале наде аустриске Врховне команде за уништење српске војске гоњењем и одсудном битком код Ваљева. Уздајући се пак у опробану ваљаност својих трупа, Врховна команда „Балканске војске“ ипак је са поуздањем очекивала срећан резултат даљег гоњења.

 

Операције српске војске

Операције II. армије

Трупе ове армије у току ноћи 14./15. новембра повлачиле су се на десну обалу Колубаре а по наређењу Врховне команде ОБр. 6292, неузнемиравано од непријатеља.
У поноћ 14./15. новембра добивен је извештај од команданта III. армије ОБр. 2630 писан 14. новембра у 22.10 часова ове садржине: „Сутра 15. ов. месеца задржаће се ова армија по могућству са јаким деловима на линији: Крушик – Кличевац – Камењар – Јасика – Међаши, а ноћу 15./16. новембра намеравам, да их повучем на десну обалу Колубаре код Диваца и Словца. Неопходно је потребно: да Моравска дивизија I. позива држи линију к. 311 – Караула, а потом Караула – Чот – Вровинске и Степањске положаје, док дивизије ове армије не изврше бочни марш и прођу Словачки теснац и мостове на Колубари. Тимочка дивизија II. позива почела је вечерас одступање од 19 часова и сад су дивизије III. армије са предњим деловима на линији: Анђелића брдо – Паланачко брдо – Дивље поље – Јасика – Међаши“.
У 1.25 час. 15. новембра командант II. армије са ОБр. 3600 одговорио је: „По вашем захтеву ОБр. 2630 од 14. тек. месеца немогуће ми је поступити, јер ми је доцкан саопштено. Моравска дивизија је у повлачењу, и не могу да јој на време доставим наређење. Њена заштитница остаће на Караули данас 15. ов. месеца до 4 час. Молим да сами предузмете потребне мера за обезбеђење свога марша“.
У 8.30 час. стигао је командант II. армије на Лајковачки мост, где је нашао команданта Моравске дивизије I. позива и сазнао, да му је заштитница на оној страни Колубаре, и издао му усмено наређење, чија је садржина изложена код излагања рада Моравске дивизије I. позива.
У 9.05 час. на путу близу Лајковачког моста јавио се команданту II. армије командант заштитнице Моравске дивизије I. позива ппуковник Живан Митровић и известио: „Да влада велики неред позади, да су се измешали војници из предњих пукова и да је потпун хаос“. Командант армије наређује му: „Да се у толико пре има вратити и са својим пуком заузети означене положаје, примити борбу и жртвовати се за осигурање повлачења“.
У 11.30 час. командант II. армије издаје заповест ОБр. 3604 ове садржине: „У вези наређења ове команде ОБр. 3598 од 14. ов. месеца наређујем:
1. Да свака дивизија на свом делу фронта првенствено брани прелазе преко Колубаре, па кад ту буде отпор попустио, онда прећи на одбрану одређених положаја.
2. Коњичка дивизија, која се груписала код Конатице, има се према датом јој задатку, а по нахођењу њеног команданта, распоредити заједно са придатом јој пешадијом тако, да до потпуности може да одговори своме задатку.
3. Магацин хране и муниције биће у Аранђеловцу у место у Даросави.
4. Комуникациски правци:
а) За Шумадиску дивизију I. позива: с. Стрмово – Равањ (к. 315) – Медведњак (к. 365) – Кљештевица (к. 347) – Аранђеловац.
б) За Тимочку дивиз. I. позива и за Моравску дивиз. I. позива досадањи правци до Даросаве а одатле друм до Аранђеловца; а за 4. пешад. пук I. позива „Ст. Немање“ друм: Дрен – Аранђеловац.
5. Све непотребне возове и установе одмах слати у Аранђеловац, где ће се груписати западно и јужно од вароши и то:
а) Шумадиске дивизије I. позива и Коњичке дивизије: на левој обали Кубршнице источно од друма Аранђеловац – Орашац;
б) Тимочке дивиз. I. позива: између р. Кубршнице и Врбичке реке, источно од друма Аранђеловац – Шаторња; и
в) Моравске дивиз. I. позива између друма Аранђеловац – Шаторња и Балабанац потока.
6. Коњичка дивизија у колико не би могла да се снабдева храном из магацина у Аранђеловцу, нека се снабдева местним средствима у вези са месном реквизицијом са накнадом. Комуникациски правац: с. Борак – с. Бељина – с. Сибница – с. Венчане – Медведњак (к. 365) -Кљештевица (к. 347) – Аранђеловац.
7. Храну и стоку реквирирати и уклањати у позадност.
8. О пријему наређења одговорити“.
У 11.40 час. примљено је из Врховне команде обавештење ОБр. 6447 и ОБр. 6438 о упуту 400 ђака, да се распореде у армију и овим другим за регулисање саобраћаја у позадини армије.
У 15.15 час. командант армије са ОБр. 3607 издаје наређење начелницима среза Колубарског у Лазаревцу и Јасеннчког у Аранђеловцу: „По наређењу Врховне команде ОБр. 6438 од данас изволите настати свим силама, да ниже изложени путови буду увек слободни за саобраћај војске и њених возова:
1. Друм Лазаревац – Аранђеловац.
2. Пут који води косом између Турије и Пештана преко Змињана, Стражевице и Равња на пут Венчане – Даросава и одатле једним правцем до друма: Лазаревац – Аранђеловац, а другим правцем преко Медведњака – Жутог Оглавка – Кљештевице у Аранђеловац.
3. Пут који води преко с. Шушњара – с. Стубице – Стараче – Разбојишта на друм Даросава – Белановица (Калањевци) и њиме до Даросаве.
4. Пут који води долином Пештана преко с. Барошевца – с. Црљенци и с. Рудовци до Даросаве.
Овим путовима се не смеју кретати избеглице које највише закрчавају путове. Начелник ће изволети лично и преко својих органа предузети све потребне мере, да се ово наређење најтачније извршава. О пријему овог наређења одговорите“.
У 15.40 час. командант 2. батаљона 14. кадров. пука са ОБр. 154 јавља: „Формирање батаљона са рекрутима 4. пешад. пука као и размену оружја извршио сам. Са батаљоном налазим се југоисточно од Лазаревца, где су предстражни делови Тимочке дивизије I. позива“.
У 16 часова по овом извештају командант II. армије са ОБр. 3610 наређује: „Са батаљоном одмаршујте сутра 16. ов. месеца на Дрен и убивакујте се поред 4. пешад. пука I. позива „Стев. Немање“ где ћете очекивати даље наређење“.
У 17.05 часова са ОБр. 3616 командант II. армије наређује начелнику среза Колубарског ово: „Начелник ће са својим особљем остати у Лазаревцу и отправљати своју функцију све дотле, докле не почне борба кад ће се повући са особљем у правцу с. Даросаве, где ће се јавити“. Командант II. армије наређује команданту Тимочке дивизије I. позива ово: „Према извештају начелника овд. војне станице код Луковичке механе на крају варошице налази се 370.000 кгр. сена, а на дрвари код железничке станице око 2.000 м. дрва, доставља се предње с тим, да се дивизија користи“.
У 18.17 час. са Пов.И.Бр. 307 начелник инжињерског одељења II. армије доставља команданту Тимочке дивизије I. позива ово: „Молим наредите одмах да ваш референт инжињерије још ноћас поруши на Лазаревачкој железничкој станици: скретнице, обртнице и све што треба, да се непријатељу учини неупотребљивом. Као стручњак ставља вам се на расположење за тај посао мајор Душан Путниковић, који очекује даље наређење од вас. Ако не би било довољно експлозива, нека се тај рад изврши алатом: ћускијама, пијуцима и другим средствима, што је већ референту инжињерије познато. Мајор Путниковић чека у стану код потписатог. Рушење станичних објеката молим наредите да се изврши, пошто последњи воз оде. Рад треба да руководи референт инжињерије лично“.
Овога дана примљена су од командира 2. железничке чете она 2 извештаја писана 14. новембра: Први извештај Пов.ОБр. 18: „Част ми је известити команданта, да потписати није добио никакво наређење за минирање и рушење објеката на прузи: Лајковац – Лазаревац, већ само за рушење објеката пруге Лазаревац – Обреновац које је наређење одмах извршено. Мост на Колубари према томе није миниран, нити пак потписати има материјала за ово. Сав је материјал утрошен за објекте напред поменуте“. Други извештај Пов. ОБр. 19: „Данас сам извршио рушење свију објеката на прузи: Обреновац – Лајковац (разрушено је 6 мостова). Возни материјал извучен је раније“.
Командант армије са ОБр. 3605 извештава команданте дивизија, да армиски штаб остаје и данас у Лазаревцу.

Дејство Моравске дивизије I. позива

У току ноћи 14./15. новембра трупе ове дивизије повлачиле су се на десну обалу Колубаре по раскаљаним и врло рђавим путовима. Код сваког моста, где је дивизија имала прећи, био је пут толико закрчен, да је командант дивизије лично са официрима свога штаба и жандармима распетљавао овај кркљанац и успео, да се до зоре пребаци сва артилерија.
У 6.30 час. командант дивизије, после огромних напора око прелаза, стигао је код Лајковца и ту код моста сачекивао трупе ради издавања детаљних наређења. У 7 час. почеле су да пристижу код Белог брода прво чело 2. пешад. пука, за којим је ишао 3. а за њим 1. пук и коњица и то једновремено са коморама и деловима трупа Тимочке дивизије I. позива, као и 6. пуком III. позива и најзад са неизоставном поворком избегличких возова. Како су војници због повлачења целе ноћи по веома поквареним и готово непроходним путовима били јако изнурени и доста растурени, то су пуковима за први мах код самог моста на десној обали Колубаре одређена зборишта, на којима су се прикупљали, уређивали и одмарали. Артилерија и сви возови прошли су Колубару на мосту код Словца у добром реду и стању.
У 8.45 час. дошао је командант II. армије код команданта Моравске дивизије I. позива, који је био на левој обали Колубаре у близини гвозденог моста код Лајковца и наредио, да се заштитница што дуже задржи на положају, како би се тежак положај III. армије могао поправити. Наређено је команданту коњичког пука, који тек што беше стигао, да одмах упути једног официра на добром коњу, да што пре нађе команданта заштитнице и да му преда наређење, да са заштитницом остане што дуже на Словачким положајима, а при повлачењу, да не води рачуна о кретању дивизије, пошто се већ пребацила на десну обалу Колубаре, те се заштитница може пребацити и преко Словца. По овоме је послато и писмено наређење команданту 16. пешад. пука, но и он је некако одмах стигао код команданта дивизије који га је упутио да се јави команданту II. армије, који беше у непосредној близини, од кога је добио наређење горе изнето. Команданту дивиз. коњичког пука наређено је, да одмах пошље патроле у извиђање у правцу Уба. За рушење гвозденог моста код Лајковца одређен је мајор Путниковић са писменим наређењем, да мост поруши кад и последњи делови пређу преко моста. У то време добивена је заповест команданта армије по мајору Ивковићу ОБр. 3598 од 14. новембра.
И ако је повлачење, које се овом заповешћу наређује, у доба кад је ова заповест примљена, било већ извршено, ипак је због целине командант дивизије под ОБр. 1761 издао и послао свима јединицама ову заповест: „На основи наређења команданта II. армије ОБр. 3598 од 14. новембра, II. армија има се повући на десну обалу Колубаре и посести и бранити положај овако: Моравска дивизија I. позива повлачи се путовима, који воде са њеног положаја на с. Непричаву па на друм Кладничка механа – Лајковац и њиме на друм Ваљево – Словац прелази Колубару код Лајковца, а делом возова код Словца заједно са деловима III. армије. По прелазу на десну обалу Колубаре поседа и упорно брани положај између Љига и потока који води кроз с. Стубицу хватајући везу лево са трупама III. армије на левој обали Љига и десно са трупама Тимочке дивизије I. позива. Повлачење предузети одмах једновремено остављајући јаче заштитнице према непријатељу и то: Моравска дивизија I. позива на Караули, а остале дивизије на досадањим положајима. Заштитница ће почети повлачење сутра 15. тек. месеца у 4 часа јутра одржавајући тесну везу међу собом; заштитница Моравске дивизије I. позива одржава везу са заштитницом Тимочке дивизије II. позива са којом ће се паралелно и повлачити. Наређујем:
1. Коњички ескадрон повућиће се са заштитницом 3. пука до Карауле а одатле ући у колону пошто остави официрске патроле на свима правцима за одржавање додира са непријатељем.
2. 3. пешад. пук повућиће се одмах правцем Близански висови – Караула – Вровина – Степање – Непричава – Рубрибреза – Лајковац и посести одсек од потока који протиче кроз Стубицу до коте 232. Пук ће оставити довољну заштитницу која ће кад прође Караулу ући у састав пука.
3. 2. пешад. пук повлачи се одмах горе означеним правцем на челу колоне. По доласку на десну обалу Колубаре посешће положај од потока који протиче кроз Ћелију до Љига.
4. 1. пешад. пук полази одмах за 2. пуком а за њим 3. пук. По доласку на десну обалу Колубаре поседа и брани положај коте 232 до коте 159 везујући се десно са 3. лево са 2. пуком.
5. 16. пешад. пук остаће као заштитница дивизије на Караули до 5 часова, а потом ће се повући за дивизијом одржавајући тесну везу са заштитницом Тимочке дивизије I. и II. позива, са којом се паралелно и повлачити. По прелазу Колубаре пук ће доћи иза Човке у дивизиску резерву. Кад последњи делови заштитнице пређу преко моста командант ће известити мајора Путниковића који је добио наређење да тада мост поруши.
6. Командант артилериског пука свућиће одмах све батерије на друм Ваљево – Лазаревац и друмом одмаршоваће до Словца, прећи ту мост и продужити преко Ратковца – Стрмова -Прњавора – Жупањца и по доласку на положај сваком одсеку доделити по две пољске а средњем и вод хаубичке батерије.
7. Командант ће настати, да се повлачење врши у што бољем реду. По доласку на положај да се одмах утврде и поседну за упорну одбрану. Командант 3. пука ухватиће везу са Тимочком дивизијом I. позива, а командант 2. пука са Тимочком дивизијом II. позива. Телефонску везу са штабом дивизије одмах поставити и стално је одржавати.
8. Телеграфско одељење скинуће сав материјал и повући се друмом одмах у Жупањац, одакле поставити везу са армијом у Лазаревцу. Успут покварити и искидати све телеграфске и телефонске жице, а нарочито државну линију Уб – Ваљево.
9. Трупне коморе одмаршоваће у Лазаревац и одатле дотурати трупама потребе.
10. Болиичарска чета са санитетском колоном одмаршоваће одмах у Лазаревац.
11. 1. степен колонске коморе у Трбушници је а један део мунициске колоне (за прву попуну пешад. муниције) у Лазаревцу,
12. 2. степен колонске коморе је у Даросави.
13. Водови и чете пионирског полубатаљона повућиће се са пуковима, на чијим су одсецима били на раду.
14. Штаб дивизије за време повлачења кретаће се друмом до Словца, а потом преко Непричаве – Рубрибрезе – Лајковца на положај, а по распореду трупа у с. Жупањцу.
15. Ово наређење издато је у главном командантима лично телефоном од 18.45 до 19.30 часова 14. ов. месеца и усмено на положају 15. ов. месеца од 10.30 до 14 часова“.
У 9.45 час. наређено је командиру мостовног трена са ОБр. 1764 ово: „Понтонске мостове на Белом броду и код воденице према с. Петки скинућете сутра зором и повућићете се у Аранђеловац“.
Од 10 – 12 часова у присуству свих команданата пукова сем команданта 16. пешад. пука, који је био у заштитници, извршено је детаљно рекогносцирање и подела положаја на одсеке. Све до 17 часова командант дивизије обилазио је и издавао потребна наређења за поседање и утврђивање положаја. До тога времена у главном положај је био поседнут и утврђен и ако је непријатељ покушавао, да то омете артилериском ватром са Лајковачке косе.
У 13.30 часова примљено је наређење команданта II. армије ОБр. 3604 у вези наређења ОБр. 3598 а која су горе изнета. По овом наређењу командант дивизије са ОБр. 1769 наређује 1. и 2. степену колонске коморе, да одмаршују у Аранђеловац и паркирају се између друма Аранђеловац – Шаторња и Балабанац потока.
У 14.35 часова официрска патрола јавља: „Да се непријатељ, два коњичка вода крећу друмом ка Лајковачком мосту а лево и десно од друма крећу се око два вода пешадије и отворили су ватру на његову патролу. У 12 часова непријатељ је испалио неколико артилериских метака. У ово време добивен је извештај од команданта заштитнице – 16. пука, да се по добивеном наређењу кренуо наступним маршом преко Лајковца – Рубрибрезе ка Словцу. Кад је дошао на западну ивицу села Рубрибрезе дознао је од команданта претходнице и вође официрске патроле, да се на десном боку налази један непријатељски коњички пук са нешто пешадије. Због тога се је зауставио; кад је непријатељ отворио и артилериску ватру, он је посео западну ивицу села Лајковца и пругу железничку и почео постепено да се пребацује на десну обалу Колубаре. Под ОБр. 1765 достављен је овај извештај команданту армије. У ово време командант инжињерије са ОБр. службено извештава: да на мост наилазе масе војника, коморе и избеглица, тако исто да је од 16. пука пребачено свега 2 батаљона. Према томе, ако се буде чекало да се све пребаци биће доцкан за рушење моста. Команданту инжињерије наређено је усмено, да се мост поруши, кад се војници и комора пребаце.
У 15 часова командант коњичког пука са ОБр. службено јавља: да је непријатељ са пешадијом, коњицом и два топа посео вис код Лајковачке станице и да је почео да силази ка железничкој прузи, којом је приликом заробљен један део наше бојне коморе.
У 19.40 часова на основи извештаја команданата пукова послат је под ОБр. 1774 команданту II. армије овај извештај: „Повлачење дивизије извршено је у приличном нереду због хитне спреме, непознатих и рђавих путова, закрчених сваковрсним коморама и избеглицама и тамне ноћи и великог замора војника. Дивизија се прикупила на додељеном јој положају у главном до 10 часова не рачунајући ту и 16. пешад. пук који је по усменом наређењу команданта армије враћен на заштитнички положај. Од 11 па до 14 часова дивизија је распоређивана на положају, журећи се да положај што пре поседне, пошто је непријатељ већ од 12.30 часова са Лајковачке косе артилеријом у долини Колубаре почео дејствовати на заостале делове пешадије, коморе и избеглице. Распоред је дивизије овај: Десни одсек од потока, који протиче кроз Стубицу, до коте 232, поседа 3. пешад. пук са истуреним предстражама на десној обали Колубаре. На том су одсеку две пољске батерије. Средњи одсек од коте 232 до потока који протиче кроз Ћелије, поседа 1. пешад. пук са 2 пољске и водом хаубичке батерије и такође истуреним предстражама на десној обали Колубаре. Леви одсек од потока који протиче кроз Ћелије до реке Љига поседа 2. пук са две пољске батерије. Дивизиска резерва 16. пешад. пук поред друма код коте 232.
Непријатељске пешадиске и коњичке патроле око 15 часова ушле су у Лајковац, пошто је се у то време заштитница била повукла. У 15.30 часова порушен је гвоздени мост на Колубари и ноћас скинуће се и понтонски мостови са Белог брода, пошто су непријатељске пешадиске и коњичке патроле око 17 часова дошле до леве обале Колубаре, одакле су ватром предстража са десне обале растеране. О том да ли има и каквих губитака у материјалу јавићу накнадно, пошто сад команданти не могу да прикупе потребне податке. За ноћас наређено је утврђивање положаја, рашчишћавање предтерена и строга приправност. Артилериски пук повукао се у потпуном реду и ако је пут био рђав, врло дуг и тежак, веома закрчен коморама делова II. и III. армије. До 17 часова све батерије биле су пласиране на својим местима“.
У 19.45 вођа официрске патроле у 14.50 час. јавља: „Први мост код Словца бачен је у ваздух; официр, који је вршио минирање, намерава да баци и други мост, али не зна, да ли има још наших трупа на левој обали Колубаре, које би имале да користе овај последњи мост. На правцу Ваљево – Словци непријатељски делови још се нису појавили. Код кафане с. Непричаве појавила се једна јача коњичка непријатељ. патрола, која је задржала бегунце – мештане и саветовала их, да се враћају својим кућама“.
Под ОБр. 1772 командант дивизије известио је армију: „Да је рушење моста извршено тако, да је апсолутно немогуће мост употребити у стању у каквом је, нити се може предузети икаква оправка, док се гвоздена конструкција из воде не извуче и уклони“.
Овога дана наређењем команданта армије Пов.АЂБр. 312 за заступника команданта дивизије до оздрављења ђенерала Гојковића, одређен је ђенералштабни пуковник Милан Туцаковић.

Дејство Тимочке дивизије I. позива

У току ноћи 14./15. новембра трупе ове дивизије вршиле су повлачење на десну обалу Колубаре неузнемиравано од непријатеља. Повлачење је продужено и у току дана 15. новембра и завршено у 13 часова, у које је се време и заштитница пребацила на десну обалу Колубаре.
У 4 часа дивизиски штаб дошао је у Лазаревац и одмах по доласку примљено је наређење команданта армије ОБр. 3598, које је горе у целини изнето. Ово наређење је у главном издато телефоном лично 14. новембра у 18.07 час. На основи овога наређења командант Тимочке дивизије I. позива 15. новембра у 5 час. издаје заповест ОБр. 1381 у овоме: „Према наређењу команданта армије ОБр. 3598 од 14. ов. месеца дивизија има да поседне и брани положај од реке Пештана до потока који тече кроз село Стубицу. Према овоме наређујем:
1. Коњица, командант ппуковник Влад. Пековић (Тимочки коњички пук. Свега 1 ескадрон и 1 митраљез) остаје пред фронтом положаја и извиђа непријатеља на рејону Скобаљ – Петка, истура потребан број патрола на леву обалу Колубаре. Десно одржавати везу са коњицом Шумадиске дивизије I. позива а лево са коњицом Моравске дивизије I. позива. Кад буде приморан на повлачење, коњица се повлачи на десно крило положаја у долину Пештана спрам села Бурова.
2. Десни одсек, командант ппуковник Власт. Николић (20. пешад. пук, 2. дивизион Тимочког артилер. пука и 1 аустриски вод. Свега 4 батаљона и 14 оруђа) поседа и брани део положаја од Пештана па у лево до потока, који извире северозападно од коте 191. Десно ухватити везу са трупама Шумадиске дивизије I. позива, а лево са трупама левог одсека.
3. Леви одсек, командант ппуковник Вас. Маџаревић (15. пешад. пук I. позива, 1. дивизион Тимочког артилер. пука и 1 вод аустриских хаубица. Свега 3 батаљона и 14 оруђа) поседа и брани део положаја од потока који извире северозападно од коте 191 па у лево до потока, који тече кроз село Стубицу. Одржавати везу са трупама десног одсека и лево са трупама Моравске дивизије I. позива.
4. Општа резерва, командант ппуковник Драг. Ристић (13. пешад. пук I. позива, 14. пешад. пук I. позива и пионирски ½ батаљон. Свега 8 батаљона) поставиће се између коте 232 и коте 278 иза гребена.
5. Дивизиско завојиште поставиће се у с. Барошевцу.
6. Борбени део 1. степена колонске коморе биће на источном делу с. Барошевца.
7. Трупна комора биће у с. Црљенци.
8. Сви остали делови биће у први мах на источном делу с. Даросаве.
9. Магацини хране и муниције су у Даросави.
10. За комуницирање возова дивизији је одређен правац: Лазаревац – Рудовци – Даросава.
11. По заузећу одређених одсека утврдити се што јаче, допуњавајући постојеће фортификациске објекте. Трупе на појединим одсецима уредиће своје везе са одређеним комуникациским правцима.
12. Дивизиски штаб биће у селу Дрену и са њиме ће се команданти одсека и опште резерве везати телефоном“.
У 14.15 часова примљено је наређење команданта II. армије ОБр. 3604 а које је горе у целини изнето. У 14.25 часова по овом наређењу командант дивизије са ОБр. 1382 наређује командантима одсека: „Сходно наређењу команданта II. армије ОБр. 3604 од данашњег првенствено се имају бранити прелази преко Колубаре, па кад буде ту отпор попустио онда прећи на одбрану линије Лукавице – Дрен – Зеоке. Према овоме наређујем, да командант поседне положај тако, како ће се моћи најјаче бранити прелаз преко Колубаре наспрам тога одсека. Команданти ће нарочито обратити пажњу десном одсеку на подесна места за прелаз преко Колубаре на одсеку, од северне ивице Пиштољине чесме код Дабиног брода па на север за 1.500 метара, где истаћи део снаге потребне јачине, и левом одсеку на прелаз код Дабиног брода, на који истаћи део снаге потребне јачине. Дивизиски штаб биће од данас у Луковичкој школи“.
Са истом нумером и у исто време наређено је команданту колонске коморе ово: „Наређено је да се поједини делови колонске коморе распореде овако: 1. пољска болница остаје на расположењу начелника санитета II. армије у Аранђеловцу. Једна пољска болница да се постави у Даросави за пријем и евакуацију рањеника и болесника. Остале две пољске болнице поставиће се у Аранђеловцу. Борбени део 1. степена колонске коморе биће у с. Барошевцу. Једно одељење профијантске колоне биће у Даросави. Сви остали делови колонске коморе (из мунициске колоне сва празна кола, остатак профијантске колоне, марвена пољска болница, покретна артилериска радионица, пекарска чета са пољским пећима и аутомобил) биће код југоисточног излаза из Аранђеловца, источно од друма Аранђеловац – Шаторња између Кубршнице и Врбичке реке. О свему овоме послате су непосредно заповести дотичним командантима – командирима. Постарајте се, да се ови делови уреде на означеним местима“.
Овога дана добивени су од истурене напред коњице ови податци о непријатељу: У 13 час. од вође коњичке официрске патроле која је била крај села Лајковца: „Непријатељска коњичка патрола од 30 људи и 1 вод пешака креће се од раскрснице на друму: Уб – Ваљево – Лазаревац ка железничкој станици Лајковац; одавде у правцу ка Убу, примећују се групе коњаника у јачини једног пука. У 12 час. непријатељска артилерија са косе јужно од Уба избацила је 3 – 4 зрна на косу одмах више железничке станице Лајковац. Наши пешачки делови још силазе ка Лајковцу“.
У 14 час. командант коњичког пука јавља: „Код с. Руклада по добивеном извештају налази се 1 коњички пук, 2 топа и 2 вода пешадије. Сад је отворена артилериска ватра код Моравске дивизије и пешадиска ватра на мосту код Лајковца на Колубари. На осталим правцима непријатељ се није појавио“.
У 14.30 час. добивен је од вође коњичке официрске патроле, која је била код Јабучја, извештај писан у 13.30 часова: „Патролом сам извиђао у правцу с. Јабучја. Лево од Јабучја у правцу Лајковца и десно у правцу с. Скобаља и од Јабучја у правцу Радљева; од овог момента нисам приметио никаквих непријатељских делова. Од коњичке патроле Шумадиске дивизије сазнао сам, да се два ескадрона непријатељске коњице крећу од Уба ка с. Мургашу“.
У 16.30 час. вођа коњичке официрске патроле јавља: „Непријатељска коњица у јачини 1 ескадрона и 1 вода пешадије сишла је овог момента до железничке станице Лајковац (16 часова), одакле су упућене три патроле ка Колубари. Железнички мост бачен је у 16 часова пребијен преко пола и срушен у реку. Сад је на десној обали Колубаре – мосту 1 батаљон 1. пешад. пука“. Губитака овог дана није било.

Дејство Шумадиске дивизије I. позива

Трупе ове дивизије у току ноћи 14./15. новембра повлачиле су се на десну обалу Колубаре до сванућа сем коњичког дивизиског пука, који је остао на левој обали Колубаре, да и даље одржава додир са непријатељем, као и заштитница 16. пука. Повлачење је извршено у реду и неузнемиравано од непријатеља 15. новембра до 14 часова, кад се и заштитница пребацила на леву обалу Колубаре.
У 14 часова од команданта II. армије примљено је наређење ОБр. 3604 које је горе изнето. На основи овог наређења командант Шумадиске дивизије I. позива издаје заповест ОБр. 2250 ове садржине: „Према наређењу команданта II. армије ОБр. 3598 и ОБр. 3604 од данас ова дивизија добила је за поседање и одбрану положаје на десној обали Колубаре између Турије и Пештана реке с тим, да на овом делу фронта првенствено брани прелазе преко Колубаре, па кад ту буде отпор попустио, онда прећи на главну линију положаја за одбрану. Према овоме наређујем:
1. Да 12. пешадиски пук поседне и брани положај од с. Црљени, па до седла између Планине и безимене коте.
2. Да 19. кадров. пеш. пук поседне и брани центар положаја од седла између Планине и безимене коте, па до северних кућа села Вреоци.
3. Да 10. пешад. пук поседне и брани положај од северних кућа с. Вреоци, па до подножја косе на левој обали Церовца потока.
4. Артилерија да се пласира за дејство и то: код десног одсека (12. пешад. пук) 3 пољске батерије 1. дивизиона и хаубичка батерија; код средњег одсека (19. кадров. пешад. пук) Дебанжова батерија; код левог одсека (10. пешад. пук) 2 пољске батерије 2. дивизиона.
5. Општу резерву образоваће 11. и 19. пешад. пук I. позива и 3. дивизион Шумадиског артилер. пука, који да се убивакује и то: 19. пешад. пук код раскршћа путова на падини јужно од к. 160; 11. пешад. пук на Радовишту на источној падини косе на левој обали Церовца потока а у висини изворног дела потока, који од Радошине тече на југ у правцу слова „М“ наслова „Медошевац“ код слова „Р“ наслова „Радошине“; дивизион артилерије на југоисточној падини између оба ова пука пешадије.
6. Шумадиски дивизиски коњички пук, пошто се сав буде пребацио на десну обалу Колубаре, повућиће се на десно крило положаја и заузети фронт од десног крила десног одсека па до р. Турије ради одбране, одржавајући у исто време тесну везу десно са Коњичком дивизијом.
7. Дивизиско завојиште поставиће се код северних кућа с. Сакуље ближе путу, који води гребеном.
8. Борни део 1. степена колонске коморе поставиће се на Змијану поред пута и јужно.
9. Трупна комора поставиће се код с. Стрмова поред пута, који води гребеном.
10. Сва остала колонска комора убиваковаће се код Аранђеловца на левој обали Кубршнице, источно од друма Аранђеловац – Орашац.
11. Дивизиски штаб налазиће се у с. Сакуљи.
Команданти одсека посешће непосредну десну обалу Колубаре испред својих фронтова јаким предстражама са задатком, поред осигурања и извиђања, да бране прелазе преко Колубаре што дуже, па тек кад ту буде отпор попустио примити одбрану на одређеној главној линији положаја. Међусобну везу одржавати што боље, а команданти Шумадиског коњичког пука и левог одсека да ухвате такође што тешњу везу, и то први десно са Коњичком дивизијом, а други са Тимочком дивизијом I. позива. Везати се телефоном одмах са дивизиским штабом. Комуникациски правац ове дивизије биће: с. Стрмово – Раван (к. 315) – Медведњак (к. 365) – Кљештевица (к. 347) – Аранђеловац. Магацин хране и муниције биће у Аранђеловцу. Одређене положаје утврдити што боље и на случај напада непријатељског бранити до последње моћи. О пријему одговорити и распоред трупа доставити“.
У 15.10 часова под истим бројем издато је наређење командиру пекарске чете Шумадиске дивизије: „Са пекарском четом и пољским пећима крените се одмах у Аранђеловац на леву обалу Кубршнице источно од друма Аранђеловац – Орашац, где одмах подигните пећи и предузмите печење хлеба. Користите и незаузете приватне пекарнице. Магацини хране биће у Аранђеловцу. О пријему овог наређења одговорите“.
У 19 часова под истим бројем издато је по ордонансу команданту колонске коморе, командиру болничарске чете и трупне коморе ово наређење: „Према наређењу команданта II. армије ОБр. 3598 од 15. тек. месеца, ова дивизија добила је за поседање и одбрану положај на десној обали Колубаре, између Турије и Пештана р. Комуникациски правац одређен је с. Стрмово – Равањ (к. 315) – Медведњак (к. 365) – Кљештевица (к. 347) – Аранђеловац, а магацин хране и муниције биће у Аранђеловцу. Према овоме за распоред коморе и позадњих установа наређујем:
1. Болничарска чета да се крене 16. ов. месеца чим сване у с. Сакуљу и постави дивизиско завојиште код северних кућа с. Сакуље ближе путу, који води гребеном.
2. Санитетска колона привремено да остане у Барошевцу.
3. 1. пољска болница да остане привремено у Даросави, а 3. и 4. да се 16. тек. месеца, пошто се сване, крену за Аранђеловац са колонском комором.
4. Борни део 1. степена колонске коморе (по једно одељење за пешадиску и артилериску муницију и рефлекторско одељење) да се 16. тек. месеца чим сване крене на Змијан и убивакује код раскрснице путова од Барошевца и Стрмова поред пута и јужно. Инжињерска алатна колона пак да се убивакује код Стрмова поред пута који води гребеном, а у близини трупне коморе.
5. Трупне коморе да се убивакују код с. Стрмова поред пута, који води гребеном.
6. Сва остала колонска комора да се 16. ов. месеца крене чим сване за Аранђеловац и убивакује на левој обали Кубршнице источно од друма Аранђеловац – Орашац. Пекарска чета пак, да иде са пољским пећима одмах у Аранђеловац и подигне пољске пећи за печење хлеба.
7. Начин снабдевања трупа храном и осталим потребама да буде на тај начин, што ће одељења профијантске колоне из Аранђеловца дотурати све потребе до Стрмова – до трупне коморе, одакле ће опет трупне коморе да их доносе трупама.
8. Дивизиски штаб налази се у с. Сакуљи поред пута, који води гребеном.
Командант колонске коморе издаће према овоме потребна наређења, као и командирима аеропланског и балонског одељења, и по доласку позадњих установа на ново одређена им места известити ме о времену, кад су тамо приспеле и у каквом стању. Аеропланско и балонско одељење привремено за сад остаће у Аранђеловцу код колонске коморе. О пријему овог наређења одговорити“.
Овог дана од дивизиског коњичког пука и патрола за везу примљени су ови извештаји: У 7 час. непријатељске патроле појавиле су се уз брзу паљбу код напуштених ровова наших код с. Шарбани и Стубленице, а пешачке делове почео је непријатељ пребацивати преко р. Уба око 9 часова. Два пука непријатељ. пешадије примећена су изјутра у покрету од шуме код Црвене Јабуке и с. Милорци у правцу положаја, које је држала Коњичка дивизија.
У 10 часова вод коњице и 1 чета непријатељске пешадије долазећи од Уба, избила је пред с. Мургаш, где је ватром наших патрола задржана.
У 13.45 час. непријатељска коњичка патрола јачине 10 коњаника, позади исте 1 вод пешадије, појавила се код с. Паљуве, где је задржана ватром наших коњичких официрских патрола.
Око 16 часова непријатељ је заузео и Г. Јабучје и 1 ескадроном и четом пешадије продужио покрет ка с. Доњем Јабучју, а са два ескадрона креће се друмом од Уба у правцу Лајковца. На правцу пак, Радљево – Скобаљ у ово доба непријатељски предњи делови били су још у с. Радљеву. Испред Скобаља, где се налазила главнина Шумадиског дивизиског коњичког пука, појавио се непријатељски вод коњице а са стране пешачки водови. Код Скобаља је непријатељ задржан ватром извесно кратко време и кад је Шумадиски коњички пук добио са бока пешад. непријатељску ватру, повукао се преко Колубаре и за собом порушио миниране мостове.

Дејство Коњичке дивизије

Трупе ове дивизије у току ноћи 14./15. новембра повукле су се на десну обалу Колубаре у потпуном реду не изгубивши ништа, и ако су услови за ноћно повлачење коњице били страховито тешки због теренских и елементарних незгода и масе бегунаца – мештана. Коњичка дивизија са придатим јој трупама III. позива заузела је у току 15. новембра додељене јој положаје наређењем команданта II. армије ОБр. 3598 од 14. новембра.
У 11 часова примљено је наређење команданта II. армије ОБр. 3604 ове садржине: „У вези наређења ОБр. 3598 од 14. т. месеца имају се првенствено бранити прелази преко Колубаре докле то отпор буде допустио, онда прећи на одбрану одређених положаја. Коњичка дивизија са придатим јој трупама има се распоредити по нахођењу свога команданта, да у потпуности може да одговори своме задатку“.
У 19.15 часова са ОБр. 1856 командант Коњичке дивизије наредио је команданту левог одсека (2. бригада), да сутра 16. новембра у 7 часова упути 2. коњичку батерију команданту десног одсека, који је о овоме извештен. Овог дана дивизија није имала борбе.