14. новембар, Ситуација и наређења Врховне команде

592

Ситуација

У току 14. новембра у Врховну команду стигли су ови важнији извештаји:

Од команданта II. армије

ОБр. 3567
(у 7.45 часова)

„Јуче је непријатељ нападао Коњичку дивизију и то правцем:
1. с. Бељин – Дрен – Прека међа: 1 пешад. пук, 1 ескадрон коњице и 1 батерија.
2. Вукона – Вуково поље – Вукићевица: 1 батаљон.
3. Котлине – Бањани – Врело: 1 пук, 2 ескадрона и 1 батерија у тежњи да обухвати лево крило дивизије.
Дивизија се због овога повукла и то: 2. бригада на Стублине – Лисопоље, а 1. бригада на Царевац – Трстеницу. Пред вече предњи делови задржали су се на линији: Бровић – Пироман – Стублинска механа, а главнином пребацује се на десну обалу р. Тамнаве и Уба са задатком, да брани прелазе од Шарбана до Котора одржавајући тесну везу са трупама Обреновачког одреда. Трупе III. позива, које су биле придате Коњичкој дивизији, потпуно су се разбегле да спасу своје породице. Командант Коњичке дивизије тражио је, да му се упути 1 батаљон I. позива али ја иисам имао одакле, – а и то тражење доцкан је стигло“.

Од команданта III. армије

ОБр. 2612
(у 7.45 часова)

„Дринска дивизија II. позива извештава: „Коњички дивизион јавља 13. новембра у 18.30 час., да је 1 непријатељ. пешад. пук са ескадроном коњице дошао у с. Новаци. Слабији непријатељски делови северно су од Буковице. Јаче коњичке патроле праћене мањим пешадиским деловима су јужно од Коцељева. У 16.30 часова непријатељски извиђачки коњички и пешадиски делови избили су на коту северно од Дружетића. Дивизион је заноћио у долини реке Уба код Голе Главе“.

ОБр. 2615
(у 6.10 часова)

„Стратегиски положај III. армије код Ваљева постао је врло ризично опасан. Она је јако нападнута са запада код Каменице и угрожена са севера, на којој су страни виђене јаче претходнице двеју непријатељских колона. Она има своју Дринску дивиз. II. позива у преоружању; Тимочку дивизију II. поз. слабу и растројену, а Дринска дивизија I. позива у јучерањој борби претрпела је врло јаке губитке и њени се делови врло споро прикупљају. Због овога армија нема могућности, да противстави на садашњим положајима непријатељу јак отпор, који се од ње захтева. Попуштањем у одбрани она не само да губи једине положаје за одбрану Ваљева са севера и запада, већ доводи у јаку опасност и I. армију. Удар непријатеља са севера јако грози и њеној комуникацији и прети да армију од ње одсече. Да би се ова крајње опасна ситуација поправила, потребно је: или одмах ову армију толико ојачати, да може рачунати на сигуран – позитиван успех на оба означена правца непријатељског наступања, или офанзивним дејством II. армије ослободити опасности северни фронт ове армије, да би могла са успехом бранити свој западни фронт. Ако није могуће ни једно од овога двога мишљења сам, да би требало III. и I. армију почети постепено повијати, да не би дошло до катастрофе“.

ОБр. 2626
(у 12.15 часова)

„Дринска дивизија I. позива: обноћ су била само пушкарања. Од 7 часова јутрос води се артилериска и пешадиска борба на целом фронту ове дивизије. Непријатељ јаче надире у правцу села Стапара. Тамо је у појачање послат 17. пук (3 слаба батаљона).
Комбинована дивизија I. позива: Обоноћ није било ништа важније. Заробљеник један вели: 26. ландверски пук са 2 брд. топа кретао се јуче по подне са Коњског гроба ка к. 324; 27. ландверски пук био је десно (село Оглађеновац). Чете су им јаке око 200 људи. Хране се сада врло рђаво. Муниције имају доста. Воде их све резервни официри.
Дринска дивизија II. позива: Коњичка патрола јавља, да се у 8.55 часова јача непријатељска одељења спуштају од Каменика на југ ка Пресадима.
Тимочка дивизија II. позива: није било ништа значајније“.
ОБр. 2629 (у 19.10 часова)

„Код Дринске дивизије I. позива била је борба од 7 часова; непријатељ је у почетку јаче притискивао према левом крилу, а потом на центар и десно крило. Центар (кота 456) први је попустио, а после њега и десно крило – Мартиновић. Пре тога већ се било сазнало, да је и Јолина бреза напуштена, те је због тога наређено постепено повлачење ка Ваљеву.
Комбинована дивизија: борба само на левом јој крилу, зато што је 3. прекобројни пук на Мартиновићу изненадно попустио. Повлачење је вршено напоредо са I. армијом. Трупе предњим деловима овако стоје: Дринска дивизија I. позива на линији: Анђелића брдо – Паланачко брдо. Комбинована дивизија: 387 преко Дивљег поља, па до раскрснице путова на средокраћи између „Дивљег поља“ и Камењара. Дринска II. позива десно од Комбиноване па до изворног дела Кривошије (триангулациона тачка). Тимочка дивизија II. позива десно од Дринске дивизије II. позива па до Међаши.
Због тога што се возови неколиких дивизија стичу у Ваљево и због велике масе света, који бежи – велика је закрченост а то ће свакако ометати уредно повлачење трупа. Сем тога комуникација којом се трупе ове армије повлаче, на великој дужини иде паралелно непријатељском фронту и свршава се теснацем. Потребно је, да II. армија држи линију: к. 311 Карауле, дотле док је не известим, да ово више није потребно за сигурност ове армије“.

Од команданта I. армије

ОБр. 2759
(у 10 часова)

Доставља своју заповест коју је под овим бројем издао трупама на случај принудног повлачења. (Види операције ове армије 14. новембра).

ОБр. 2760
(у 10.25 часова)

„По телефонском извештају из Моравске дивизије II. позива непријатељ јако напада на десно крило њено. Командант дивизије сумња, да ће се моћи одржати, јер га непријатељ обилази. Морал је код војника испод сваке критике; одричу послушност неће да се бију.
Дунавска дивизија I. позива јавља, да до 8 часова нема код ње борбе.
Дунавска дивизија II. позива јавља, да се на њеном фронту отвара пушчана ватра; да је морал и код њених трупа рђав у сваком погледу.
Са Рогачичким одредом је преко Дунавске дивизије II. позива релејна веза, али се командант одреда не јавља.
Свима командантима издао сам наређење, да се пошто пото држе и на случај принудног повлачења, да бране земљу стопу по стопу, а да би евентуално повлачење било у реду издао сам заповест саобразно директиви Врховне команде ОБр. 6253. Јутрос ми је стигао 1 батаљон рекрута 8. кадровског пука овде у Ваљево; одмах сам га упутио команданту Моравске дивизије II. позива ради појачања, јер других трупа немам“.

ОБр. 2765
(у 13.10 часова)

„Рогачички одред са Дебелог брда јутрос у 0.30 часова јавља: „После упорне данашње борбе (13. новембра) од 8 до 17.30 часова задржао сам све своје положаје. После сам тек добио извештај од 18. полупука I. позива, да је нападајући на Мали Медведник одступио у нереду ка р. Јабланици. Леви одсек на Сови известио ме је: да је се једна јака непријатељска чета упутила од Јасеновца ка Пустом пољу тј. на пут: Дебело брдо – Маковиште – Црвени брег – Градац (к. 1024) – Богатић. Све ово поред изнурености одреда створило је тешку ситуацију, отежано кидањем телефона до армије, те сам наредио одреду одступање са Дебелог брда двема колонама: једном од 6 батаљона, 4 Дебанжова топа и 2 брзомет. брдска топа правцем: Дебело брдо – с. Брезовица ка Богатићу под мојом командом; другом од 5 батаљона, 2 пољ. брзомет. топа и 1 Дебанжов брдски топ под командом ппуковника Манојловића са Дебелог брда на Маковиште – Црвени брег – Градац – Јагодња – Богатић. Ова колона кад стигне код Градца оставиће тамо 1 батаљон и 1 брдски топ за одбрану правца од Маковишта и Црвеног брега“.

ОБр. 2767
(у 13.40 часова)

„Дунавска дивизија I. позива у 10 часова депешом јавља: Један непријатељски пук спустио се од Бадина ка Аништу, одакле се поделио и наступа пола ка коти 518, а пола преко Клобучке реке. За сад се води само артилериска борба. Три батаљона 4. прекобројног пука стигла су у дивизиску резерву позади Сељака. Према левоме крилу за сад нема промене“.

ОБр. 2768
(у 14 часова)

Моравска дивизија II. позива депешом у 10.45 часова јавља: „У 10.30 час. дивизија држи своје положаје; непријатељ показује јаче дејство на десно крило дивизије и са к. 393 туче га артилеријом. Дивизиска резерва од 6 чета прикупила се на Ђерића брду, где се извлаче две батерије“.

ОБр. 2769
(у 15.15 часова)

„У 11.30 часова Моравска дивизија II. позива јавља, да се 1. и 2. пук повлаче, јер им је одгољен бок повлачењем Дринске дивизије I. позива.
У 11.50 час. Дунавска дивизија I. позива јавља, да на целом фронту подилазе слаби непријатељски делови, а са Камилавке креће се једна јача колона. Према непријатељској јачини изгледа, да би се могли одржати, али су нам крила доста угрожена. Непријатељ сад припрема напад на Совачки кик (положај Дунавске дивизије II. позива).
У 12 часова помоћник начелника штаба ове армије ппуковник Јовановић из штаба Дунавске дивизије II. позива јавља: Виде се непријатељске колоне од Пецке, Дренаићског виса, Копиловића и од М. Медведника даље преко Кутња. У с. Ребељ сишли су мањи пешадиски непријатељски делови и тамо се пушкарају са нашим коњичким патролама. Код Поћута су наша два ескадрона коњице за затварање простора између Дунавске дивизије II. позива и одреда пуковника Мишића“.

ОБр. 2777
(у 14 часова)

„Пуковник М. Ж. Миловановић из штаба III. армије телефоном јавља, да је III. армија почела постепено повлачење са данашњих на прихватне положаје, тако да ће јој лево крило бити на линији: Анђелића брдо – Паланачко брдо. Према овоме наредио сам, да се повуче и I. армија на прихватни положај и то: Моравска дивизија II. позива на Бобовчев биљег (382) – Главица – Дебело брдо. Дунавска дивизија I. позива на: Игриште – Висока (518). Дунавска дивизија II. позива на: Новаковића брдо к. 592 – Пиштољина чесма. Рогачички одред на: Крш (к. 750) – Јагодњак – Маглеш планина“.

Од команданта Ужичке војске

ОБр. 1827
(у 20.30 часова)

„Наше трупе су још према Дрини са предстражама на граничном фронту. Данас је непријатељ у 14.30 час. отворио артилериску ватру на десну обалу Дрине код Вишеграда. Непријатељ је и данас вршио енергичан напад на одсек западно од Рогачице: Јасеновац – Звезда. Нарочито је био енергичан по подне. Један јуриш је одбивен; другим јуришем непријатељ је пробио међупростор: Јасеновац – Звезда. Трупе су се морале повући на одсек: Главица – Вртача. Резерва Ужичке бригаде готово је утрошена. Због важности овог одсека по бок и позадину мојих трупа принуђен сам био да упутим 1 кадровски пук са батеријом преко Црног врха и Варде на Главицу, те да тамошње трупе потпомогне. Други кадровски пук примакао сам на Велики Присед“.

 

Наређења Врховне команде

Извештај ОБр. 6402

Господину министру војном – Ниш

„Ситуација је на војишту таква, да се може десити, да будемо принуђени напустити Ваљево. Напуштање Ваљева могло би неповољно утицати на дужу одбрану Београда. Молим, да се преко Пресбироа јавност постепено припрема на ове непријатне могућности“.

Наређење ОБр. 6408

Команданту III. армије телефоном у 8 часова наређено је, да се по могућству одржи до мрака па после да предузме повлачење по датој директиви. Ако буде приморан да се повлачи по дану, онда да ово врши врло упорно и стопу по стопу до мрака, а затим да продужи даље повлачење.

Наређење ОБр. 6441

Начелнику Саобраћајног одељења Врх. команде

„Отворите станицу у Мељаку за потребе Обреновачког одреда“.