14. новембар, Ситуација и наређења Врховне команде

426

Ситуација

У току 14. новембра у Врховну команду стигли су ови важнији извештаји:

Од команданта II. армије

ОБр. 3567
(у 7.45 часова)

„Јуче је непријатељ нападао Коњичку дивизију и то правцем:
1. с. Бељин – Дрен – Прека међа: 1 пешад. пук, 1 ескадрон коњице и 1 батерија.
2. Вукона – Вуково поље – Вукићевица: 1 батаљон.
3. Котлине – Бањани – Врело: 1 пук, 2 ескадрона и 1 батерија у тежњи да обухвати лево крило дивизије.
Дивизија се због овога повукла и то: 2. бригада на Стублине – Лисопоље, а 1. бригада на Царевац – Трстеницу. Пред вече предњи делови задржали су се на линији: Бровић – Пироман – Стублинска механа, а главнином пребацује се на десну обалу р. Тамнаве и Уба са задатком, да брани прелазе од Шарбана до Котора одржавајући тесну везу са трупама Обреновачког одреда. Трупе III. позива, које су биле придате Коњичкој дивизији, потпуно су се разбегле да спасу своје породице. Командант Коњичке дивизије тражио је, да му се упути 1 батаљон I. позива али ја иисам имао одакле, – а и то тражење доцкан је стигло“.

Од команданта III. армије

ОБр. 2612
(у 7.45 часова)

„Дринска дивизија II. позива извештава: „Коњички дивизион јавља 13. новембра у 18.30 час., да је 1 непријатељ. пешад. пук са ескадроном коњице дошао у с. Новаци. Слабији непријатељски делови северно су од Буковице. Јаче коњичке патроле праћене мањим пешадиским деловима су јужно од Коцељева. У 16.30 часова непријатељски извиђачки коњички и пешадиски делови избили су на коту северно од Дружетића. Дивизион је заноћио у долини реке Уба код Голе Главе“.

ОБр. 2615
(у 6.10 часова)

„Стратегиски положај III. армије код Ваљева постао је врло ризично опасан. Она је јако нападнута са запада код Каменице и угрожена са севера, на којој су страни виђене јаче претходнице двеју непријатељских колона. Она има своју Дринску дивиз. II. позива у преоружању; Тимочку дивизију II. поз. слабу и растројену, а Дринска дивизија I. позива у јучерањој борби претрпела је врло јаке губитке и њени се делови врло споро прикупљају. Због овога армија нема могућности, да противстави на садашњим положајима непријатељу јак отпор, који се од ње захтева. Попуштањем у одбрани она не само да губи једине положаје за одбрану Ваљева са севера и запада, већ доводи у јаку опасност и I. армију. Удар непријатеља са севера јако грози и њеној комуникацији и прети да армију од ње одсече. Да би се ова крајње опасна ситуација поправила, потребно је: или одмах ову армију толико ојачати, да може рачунати на сигуран – позитиван успех на оба означена правца непријатељског наступања, или офанзивним дејством II. армије ослободити опасности северни фронт ове армије, да би могла са успехом бранити свој западни фронт. Ако није могуће ни једно од овога двога мишљења сам, да би требало III. и I. армију почети постепено повијати, да не би дошло до катастрофе“.

ОБр. 2626
(у 12.15 часова)

„Дринска дивизија I. позива: обноћ су била само пушкарања. Од 7 часова јутрос води се артилериска и пешадиска борба на целом фронту ове дивизије. Непријатељ јаче надире у правцу села Стапара. Тамо је у појачање послат 17. пук (3 слаба батаљона).
Комбинована дивизија I. позива: Обоноћ није било ништа важније. Заробљеник један вели: 26. ландверски пук са 2 брд. топа кретао се јуче по подне са Коњског гроба ка к. 324; 27. ландверски пук био је десно (село Оглађеновац). Чете су им јаке око 200 људи. Хране се сада врло рђаво. Муниције имају доста. Воде их све резервни официри.
Дринска дивизија II. позива: Коњичка патрола јавља, да се у 8.55 часова јача непријатељска одељења спуштају од Каменика на југ ка Пресадима.
Тимочка дивизија II. позива: није било ништа значајније“.
ОБр. 2629 (у 19.10 часова)

„Код Дринске дивизије I. позива била је борба од 7 часова; непријатељ је у почетку јаче притискивао према левом крилу, а потом на центар и десно крило. Центар (кота 456) први је попустио, а после њега и десно крило – Мартиновић. Пре тога већ се било сазнало, да је и Јолина бреза напуштена, те је због тога наређено постепено повлачење ка Ваљеву.
Комбинована дивизија: борба само на левом јој крилу, зато што је 3. прекобројни пук на Мартиновићу изненадно попустио. Повлачење је вршено напоредо са I. армијом. Трупе предњим деловима овако стоје: Дринска дивизија I. позива на линији: Анђелића брдо – Паланачко брдо. Комбинована дивизија: 387 преко Дивљег поља, па до раскрснице путова на средокраћи између „Дивљег поља“ и Камењара. Дринска II. позива десно од Комбиноване па до изворног дела Кривошије (триангулациона тачка). Тимочка дивизија II. позива десно од Дринске дивизије II. позива па до Међаши.
Због тога што се возови неколиких дивизија стичу у Ваљево и због велике масе света, који бежи – велика је закрченост а то ће свакако ометати уредно повлачење трупа. Сем тога комуникација којом се трупе ове армије повлаче, на великој дужини иде паралелно непријатељском фронту и свршава се теснацем. Потребно је, да II. армија држи линију: к. 311 Карауле, дотле док је не известим, да ово више није потребно за сигурност ове армије“.

Од команданта I. армије

ОБр. 2759
(у 10 часова)

Доставља своју заповест коју је под овим бројем издао трупама на случај принудног повлачења. (Види операције ове армије 14. новембра).

ОБр. 2760
(у 10.25 часова)

„По телефонском извештају из Моравске дивизије II. позива непријатељ јако напада на десно крило њено. Командант дивизије сумња, да ће се моћи одржати, јер га непријатељ обилази. Морал је код војника испод сваке критике; одричу послушност неће да се бију.
Дунавска дивизија I. позива јавља, да до 8 часова нема код ње борбе.
Дунавска дивизија II. позива јавља