14. новембар, Операције српске III армије

430

У 1 час командир 9. Тимочке батерије јавља, да је са батеријом стигао 13. новембра у 21 час у Ваљево и ставља се на расположење команданту ове армије, према наређењу Врховне команде ОБр. 6303.
У 1.30 час. из II. армије са ОБр. 3545 добивен је овај извештај: „По наређењу Врховне команде ова армија је данас 14. новембра у 6 час. почела вршити наступање ка противнику. Моравска дивизија I. позива наступаће правцем Близански висови – Пресади – Коцељево. Молим, да и Тимочка дивизија II. позива садејствује овом наступању и да штити леви бок Моравске дивизије I. позива“. Покрет II. армије већ је био авизиран дивизијама, чим је о томе добивено саопштење из Врховне команде, а после овог извештаја II. армије, одмах је спремљена ова заповест: „Непријатељ је данас нападао према Дринској дивизији I. и Моравској дивизији II. позива и овладао извесним тачкама на фронту Дринске дивизије I. позива. Пред фронтом Комбиноване дивизије у околини Оглађеновца и на левој обали р. Уба прикупљају се јачи делови. Данас у 6 часова II. армија предузеће офанзиву са свом својом снагом. Њена Моравска дивизија I. позива напашће правцем Близански висови – Пресади – Коцељево. За потпомагање и искоришћавање овога напада наређујем:
1. Тимочка дивизија II. позива прећиће и сама у напад правцем к. 321 – Дружетић – Коњски гроб. Десно одржавати непрекидно везу са Моравском дивизијом I. позива штитећи њен леви бок.
2. Дринска дивизија II. позива и Комбинована дивизија мотриће и саме на леви бок Тимочке дивизије II. позива и потпомоћиће је по потреби. У колико буде напад имао успеха и у колико непријатељ буде чистио фронт пред Комбинованом дивизијом и Дринском дивиз. II. позива, оне ће се прикупљати и бити спремне да и саме пређу у напад правцем Велике Белеге; при овоме Дринска дивизија II. позива служиће као резерва Комбиноване дивизије и држаће се у почетку тога напада на гребену Јаутина – Просек – кота 416.
3. Дринска дивизија I. позива браниће своје садање положаје одсудно и стараће се да их пошто пото одржи. Да обрати што већу пажњу на свој леви бок и везу са Моравском дивизијом II. позива“.
Као што се види идеја је била, да се са Комбинованом и Дринском дивизијом II. позива нападне правцем и преко Вел. Белега у бок оним непријатељским деловима, који су нападали у правцу Каменице. Тимочка дивизија II. позива служила би за везу између II. и III. армије и протеривала оне непријатељске делове, који би се задржали на линији Коњски гроб – Миличиници. Ситуација је била тешка и код III. и I. армије. Одступница III. армије ишла је не само позади њеног сопственог фронта, него и позади левог крила II. армије све док се не пређе Словачки теснац и не изврши пребацивање преко Колубаре. Многи делови I. и III. армије морали су проћи кроз Ваљево, па тек одатле да се изврши размимоилажење. Сем тога, многи делови I. армије требали су да пређу преко веома тешко пролазног терена јужно од Ваљева и да се пребаце преко скоро непролазне Градачке дубодолине. Лако је било замислити, шта би се све могло десити, ако би непријатељ успео да сасвим пробије фронт III. и I. армије, или ако би лево крило II. армије попустило пре, но што би III. и I. армија потпуно завршиле свој опасни бочни одступни марш. Према овакој ситуацији постојала је само једна дилема: или да се одмах пређе у напад, као што је Врховна команда наредила или да се одмах предузме повлачење са садањих положаја. У штабу III. армије ситуација је овако схваћена, а доцнији догађаји на левом крилу II. армије (Караула – Вровина) показали су да је претпоставка била тачна. Међутим у времену, кад је горња заповест телефоном почела да се предаје дивизијама, из Врховне команде саопштено је, да се напад II. армије обуставља а у 4.40 часова са ОБр. 3556 добивен је исти извештај и од II. армије. Према томе, и извршење ове заповести обустављено је.
У 1.50 час. са ОБр. 2609 наређено је да се и непотребне пољске болнице ешелонирају источно од Ваљева на друму између к. 153 и 151 по реду, како су дивизије на бојном фронту армије.
У 1.55 часова наређено је армиском интенданту, да одмах приступи ешелонирању профијантских возова по постојећем наређењу.
У 3.30 часова из Тимочке дивизије II. позива са ОБр. 1049 јављено је, да је непријатељска коњица слабим деловима 13. новембра после 15 часова стигла у Коцељево и покушала да се приближи положају. Да би се на садашњим положајима дао још један отпор, као што је то и начелник штаба Врховне команде телефоном наредио 13. у 22.30 часова, издата је трупама армије ова заповест ОБр. 2116: „Непријатељ је 13. новембра нападао Моравску дивизију II. позива, Дринску дивизију I. позива и после огорчених напада и великих губитака заузео неке предње тачке на фронту Дринске дивизије I. позива. Пред фронтом Комбиноване дивизије опажене су јаче његове претходнице на левој обали Уба код Коњског гроба и Дружетића. Једна његова брдска батерија са нешто пешадије пребачена је на десну обалу Уба према к. 342, одакле је отворила ватру на к. 416 на положају Комбиноване дивизије. Армија ће упорно бранити своје положаје. Наређујем:
1. Дринска дивизија I. позива са послатим јој појачањима браниће по сваку цену положај код с. Каменице и старати се да га одржи.
2. Комбинована дивизија, којој се упућују као појачање два батаљона 14. пешад. пука II. позива, браниће упорно свој одсек.
3. Тимочка дивизија II. позива, пред чијим се фронтом за сад још није појавио непријатељ, упутиће одмах 2 батаљона 14. пука Комбинованој дивизији као појачање, а са осталим трупама биће готова да одмах може напасти непријатеља у леви бок чим се довољно обелодани његов покрет и развој у напад на Јаутину после преласка реке Уба.
4. Дринска дивизија II. позива биће на својим положајима у армиској резерви.
5. Коњички дивизион свих трију дивизија прикупиће се испред фронта Дринске дивизије II. позива и под командом најстаријег, енергично дејствовати на леви бок непријатеља и извиђати вероватне непри