14. новембар, Операције српске I армије

425

Трећи дан Боја код Ставе и одступање. Стање трупа пред почетак боја

Стање, у коме су се налазиле трупе I. армије 14. новембра изјутра, уопште давало је мале шансе, да ће се положаји моћи за дуго време одржати. Продор, створен падом одсека Округлић – Кутањ на левом крилу Дунавске дивизије II. позива, престао је сад бити опасан по Рогачички одред са његовим повлачењем на положаје: Виловица – Марков биљег – Умови, али фронт армије на положајима код Ставе није био сад довољно огарантован с левог бока. Пре свега положаји Рогачичког одреда нису сад потпуно одговарали условима доброг положаја, јер су планинском гредом: Повљен – Јабланик – Медведник, били кружно обухваћени и доминирани, а тако исто нису одговарали потпуно улози одреда, јер позадина правцем Маковишта није била потпуно огарантована. Али кад се узме у обзир, да је повлачењем одреда на поменуте положаје добивено у толико, што је одред извучен из опасне ситуације у коју је био запао, што је целокупан фронт армије сад био знатно краћи, повлачењем Рогачичког одреда на нове положаје ситуација на левом крилу армије прилично је поправљена. На фронту Дунавске дивизије II. и Дунавске дивизије I. позива ситуација није била сјајна, али не и очајна. Делимични успеси постигнути у току борбе 13. новембра повратили су трупе мало из оне душевне клонулости. Можда се није могло рачунати на дуже и упорне борбе, али је ипак било доста шанси за то, да ће трупе бити у стању да ове положаје бар за данас одрже а то је било довољно, док не падне решење код II. армије, која је према извештајима Врховне команде у току 14. новембра имала да предузме офанзиву на целом фронту.
Само ситуација на десном крилу код Моравске дивизије II. позива уливала је доста бојазни, јер је губитком Остењака и к. 518 била јако угрожена са левог крила и бока на Јолиној брези. Ну и поред овако незгодног положаја, па и клонулости код трупа ове армије, крајњим напрезањем најзад могло се постићи, да се и ово крило бар за данас одржи, само да је Моравска дивизија II. позива имала јачег ослонца на крилне дивизије, нарочито на Дринску дивизију I. позива, – на левом крилу III. армије. Дринска дивизија I. позива (из III. армије) у току прошлог дана груписана на положајима Осладић – к. 393 није се могла одупрети навали непријатеља у борби 13. новембра, и у вече око 20 часова напустила је своје положаје, на које је непријатељ одмах избио. О повлачењу Дринске дивизије I. позива са положаја Осладић – к. 393 стигао је I. армији извештај тек 14. новембра у 2.30 часова. Повлачењем Дринске дивизије I. позива са положаја код Осладића и делова Дунавске дивизије I. позива са к. 518, ситуација Моравске дивизије II. позива била је врло тешка, а могла је бити и критична. Груписана на положају Јолина бреза – Савића брдо, Моравска дивизија II. позива била је сад обухваћена са оба крила, а нарочито јој је опасност грозила десном крилу и боку, који су имали да бране иначе најдеморалисаније трупе. Немајући ни најмање вере, да ће трупе под оваквим околностима моћи да се даље боре на досадањим положајима, а бојећи се чак катастрофе, ако се буду морали положаји напуштати по дану и под борбом, – командант Моравске дивизије II. позива још у 2.20 часова, чим је извештен о повлачењу Дринске дивизије I. позива, издаје заповест, за случај принудног повлачења, да се трупе са десног одсека повуку на Велико брдо (к. 372), са центра на Ћирића брдо – Мајиновац (северна половина), а са левог одсека на јужну половину Мајиновца, са ослонцем на Сељак (545). Резерва да дође на Рудине (364) а ескадрон на десно крило.
Тако је дакле било стање у току ноћи 13./14. новембра. Под оваквим приликама какве су владале код трупа I. армије, даље држање положаја код Става било је и тешко и сумњиво. Па још кад је примљен извештај да II. армија неће предузимати никакву офанзиву, а да је III. армија већ делом почела повлачење, даље држање досадањих положаја I. армије код Ставе постало је и излишно. Ово је и руководило команданта армије, да и сам отпочне повлачење, ако на то буде принуђен. У том циљу, а на основи директиве Врховне команде ОБр. 6253 од 11. новембра, командант I. армије издаје 14. новембра у 7.30 часова заповест ОБр. 2759 ове садржине:
„На случај неуспешне одбране Ваљева све три армије повућиће се на десну обалу Колубаре и то: I. армија на положај Баћиновца (к. 700) на путу који води преко Сувобора ка Горњем Милановцу, и на положај код Гукоша на десну обалу реке Љига на путу, који води такође ка Горњем Милановцу. III. армија на положај: Чибутковица – Округло поље (кота 246). II. армија на положаје код Лазаревца. Наређујем:
1. Да се Моравска дивизија II. позива повуче својом зоном између линије: с. Беомужевићи – Ваљево – Колубара – Мионица и линије: Причевић – Дегурић – Рајковић – Толић на положај: Јасика к. 331 – Главица Дићска к. 363, источно од села Гукоша.
2. Дунавска дивизија I. позива да се повуче својом зоном, између зоне Моравске дивизије II. позива и линије: Висока (к. 518) – Марковац (к. 565) – село Мратишић на положај: Лисина – Буква (552), Лисина југоисточно од Гукоша.
3. Дунавска дивизија II. позива да се повуче својом зоном, између зоне Дунавске дивизије I. позива и линије: Марков биљег (к. 855) – Велика Медведњача (к. 709) – с. Пријездић – Буковац на положај Баћиновац (к. 700).
4. Рогачички одред служиће при овом повлачењу као побочница армије, да се повуче својом зоном, између зоне Дунавске дивизије II. позива и линије: Дебело брдо – Маглеш планина – село Бачевци – Крчмари на означени положај за Дунавску дивизију II. позива, где ће се командант одреда с одредом ставити под команду команданта Дунавске дивизије II. позива.
5. При повлачењу, дивизије и Рогачички одред ће поступно заузимати прихватне положаје у својој зони на линији: Бобовчев биљег (382) – Главица – Дебело брдо (507) – Игриште – Висока (518) – Новаковића брдо (592) –