14. новембар, Операције аустриске војске и српске II армије

453

Операције аустриске војске

Време се опет погоршало: падала је киша са снегом. Па ипак, све аустриске колоне гониле су Србе са оном брзином, коју су дозвољавале теренске околности.

Операције V. армије

Дејство Комбинованог корпуса

104. ландштурмска бригада, која је била на левом крилу корпуса, заузела је у току овог дана Обреновац и борила се око прелаза преко реке Тамнаве. 29. дивизија заузела је друмски и железнички мост преко Тамнаве источно од с. Пиромана. 7. дивизија наступала је преко р. Тамнаве и р. Уба ка одсеку Провалија североисточно од с. Богдановца, који је био поседнут деловима Шумадиске дивизије I. позива и Коњичке дивизије.

Дејство 8. корпуса

21. ландверска дивизија, чија је главна колона наступала путом од Бањана, ступила је у борбу против левог крила српских трупа код Уба, док је њена споредна колона дошла овде директно преко с. Совљака. 9. дивизија, на захтев команданта 13. корпуса VI. армије, упућује 91. пешад. пук против виса Караула (302), а са главнином дивизије тежила је ка с. Тврдојевићу јз. од Уба, али у току овог дана није могла узети учешћа у борбама код Уба. 71. бригада 36. дивизије, под командом ђенералмајора Салиса, која је и даље остала у саставу V. армије, образовала је код Бањана армиску резерву.
Командант V. армије ценио је, да се између Уба и виса Караула вероватно налази главна снага армије Степе Степановића (Моравска I., Тимочка I. и II. позива), док је држао да се пред Комбинованим корпусом налази Шумадиска дивизија I. позива и Коњичка дивизија.

Операције VI. армије

Лево крило ове армије (13. и 15. корпус) у току 14. новембра нападало је на фронт: Јаутина – Близански висови. Српске трупе, које су изгледа припадале Комбинованој дивизији, биле су јаке: 15 батаљона и 20 топова и браниле су упорно Јаутину, тако да су стрељачки стројеви аустриских трупа напредовали веома споро.
13. корпус нападао је са 42. хонведском дивизијом Јаутину са севера, док је 36. дивизија наступала у обилазак Близанских висова. Овог дана заузети су неки предњи положаји Јаутине и заробљен 1 официр са 70 војника.
15. корпус нападао је са 40. хонведском дивизијом Јаутину са запада, напредујући постепено уз нагиб ка коти 416, западно од Јаутине, али ипак до јуриша на главни српски положај овог дана није дошло. За ово време 48. дивизија нападала је на вис Мартиновић (469) и успела је, да га око 16 часова заузме; док је 1. дивизија, ојачана 10. брдском бригадом (из 48. дивизије) нападала на висове источно од Каменице и заузела их.
16. корпус, са Комбинованом дивизијом, садејствовао је у нападу 1. дивизије 15. корпуса на положаје источно од Каменице, тако да је Комбинована дивизија у току овог дана заузела Велико брдо (372).
На фронту Близански висови – Јаутина – Каменица, на који је нападало лево крило VI. армије (13. и 15. корпус и Комбинована дивизија 16. корпуса) Срби су имали три дивизије (Дринска I. и II. позива и Моравска II. позива), које су се са ових положаја повукле делимично у нереду. Овом приликом заробљено је 340 војника и заплењен 1 митраљез. Слаба отпорна снага Срба на овом положају објашњава се тим, што су се овде бориле Дринска и Моравска дивизија II. поз. које су биле стално у заштитници, те су већ имале осетне губитке.
Десно крило VI. армије (50. и 18. дивизија 16. корпуса) водило је 14. новембра борбу око заузимања пута: Рогачица – Ваљево, тако: 50. дивизија, која је изводила главни напад на Совачки кик, заузела је читав низ положаја, али до мрака није могла постићи потпун успех. Тек доцкан у ноћ заузета је и последња отпорна тачка српског положаја на Совачком кику. 18. дивизија имала је овог дана лепе успехе: 8. и 13. брдска бригада, заузеле су Кутањ и заробиле 180 Срба; а 5. брдска бригада појачана одредом из 4. брдске бригаде (самосталне) заузела је најзад Боровњак и продрла до висова Дебело брдо – Столице на путу Рогачица – Ваљево. Међутим мајор Турудија је заузео Јабланик.
4. брдска бригада (самостална) успела је да протера Србе са Јасеновца и да га заузме.

Операције српске војске

Операције II. армије

Ноћ 13./14. новембра проведена је на миру.
У току дана 14. новембра имало је се извести насилно рекогносцирање трупама ове армије и Коњичке дивизије а по наређењу команданта армије ОБр. 3538, но ово је обустављено телефонским наређењем Врховне команде у 3.30 час. због ново створене ситуације код I. и III. армије. Поводом овог наређења командант армије у 3.45 час. са ОБр. 3554 послао је наређење командантима дивизија ове садржине: „Обуставите извршење наређења ОБр. 3538 и известите ме о обустављању“. О обустављању овог наређења извештена је III. армија и Обреновачки одред.
Од команданта Ваљевске железничке станице под ОБр. 793 добивено је ово саопштење: „По наређењу Врховне команде ОСБр. 1299 има се одмах предузети рушење објеката на прузи Обреновац – Лајковац. Међутим штаб I. армије са ОБр. 669 од 13. тек. месеца наређује: да се не врши никакво онеспособљавање објеката. Пошто ова команда има да да воз за ову цељ, то молим за хитно наређење, хоће ли се одмах приступити рушењу“. Поводом овога, а како командант II. армије није имао никаквог наређења за ово, то је команданту Ваљевске железничке станице депешом у 1.35 час. наређено са ОБр. 3544: „Обраћајте се команданту I. армије и од њега примајте наређења у овом смислу“. Но пошто је железничка инспекција наредила, да се за евакуисање возног парка и материјала стара командант II. армије, то је са ОБр. 3546 у 3.15 часова наређено команданту Ваљевске желез. стан