Ko je to bio protiv dobrovoljaca

66

Nešto je rađeno i brzo. Na primeru “nepriznatog” dobrovoljca Bude Kosovca iz Stepanovićeva može se pratiti sa kolikom su efikasnošću delovali nadležni državni organi u slučajevima kad je nekome trebalo ukinuti već stečena dobrovoljačka prava. Isto tako, Kosovčeva borba za ostvarivanje dobrovoljačkog prava jedna je od retkih koja je vođena uporno, ali sasvim neravnopravno; organi državne vlasti nisu raspravljali o Kosovčevim razlozima i dokazima, oni su, i ne pomišljajući da u sumnju dovedu rešenje Ministarstva vojske i mornarice o priznavanju ili nepriznavanju nečijeg dobrovoljačkog prava, samo vodili jedan strogo namenski spor, s unapred prepoznatljivim rešenjem.

Najpre, svojim dopisom broj 77594/VIa od 31. decembra 1935. godine, Ministarstvo poljoprivrede izvestilo je Komisiju za likvidaciju agrarne reforme u Novom Sadu da Bude Kosovac, nadeljen dobrovoljačkom zemljom u katastarskoj opštini Novi Futog (kojoj je tada Stepanovićevo pripadalo), “ne priznaje se više za dobrovoljca”, pošto prema rešenju Ministarstva vojske i mornarice Đ.D. br. 1405/34 od 12. jula 1935. godine “ne ispunjava uslove po čl. 1. Zakona o dobrovoljcima a koje je rešenje presudom Državnog Saveta br. 26891/35 od 3. oktobra 1935. osnaženo”.

Kako se Kosovac u međuvremenu žalio na dotadašnji administrativni postupak, Državni savet mu je, “na osnovu svojih knjiga i akata”, pod brojem 35143/36 od 10. januara 1936. godine, izdao uverenje da je “podneo Državnom savetu tužbu za ponavljanje spora raspravljenog presudom Državnog saveta” i da po njoj još nije donesena konačna presuda.

Valjda zbog toga, 15. januara 1936. godine predsednik Komisije za likvidaciju agrarne regorme zatražio je od opštinske uprave u Stepanovićevu detaljan izveštaj o Kosovčevom statusu:
1. da li je naseljen u toj opštini i kada, sa koliko članova porodice, poimenično, sa godinama starosti i zanimanjem;
2. da li Kosovac ima konje i zemljoradnička radila, te da li zemlju obrađuje sam, ili je daje u arendu ili napolicu;
3. šta je po zanimanju, da li ima kuću i na čijem placu;
4. kakvog je moralnog i političkog vladanja i da li je osuđivan po Zakonu o zaštiti države.

Izveštaj iz Stepanovićeva bio je i brz i jasan: Bude Kosovac sa još dva člana svoje porodice ne živi u Stepanovićevu nego u Novom Vrbasu, gde je zaposlen kao čuvar železničke pruge; nema inventar potreban za obrađivanje zemlje; zemlju mu obrađuje brat Dane, kao napoličar; kuću na dodeljenoj potkućnici nije podigao; iz opštine Stepanovićevo odsutan je neprekidno od 1923. godine, tako da je “nama nepoznato njegovo moralno i političko vladanje”.

Na osnovu svega toga, Komisija je 29. januara 1936. godine rešenje “da se Kosovac Nikole Buda, nepriznati dobrovoljac briše iz elaborata nadeljenih dobrovoljaca… i da se ova parcela stavi na raspoloženje agrarnim vlastima za nadelu još nenadeljenih dobrovoljaca”. U datom roku, 8. februara, Kosovac je podneo novu žalbu i zamolio da se “mojom zemljom ne bi disponiralo dokle ne dobijem definitivnu odbijenicu, pošto sam ponovo podneo žalbu Državnom savetu, u kojoj tražim da mi se prizna dobrovoljačko svojstvo”. Istog dana, Komisija je od Državnog saveta zatražila izveštaj o čitavom predmetu, a petnaestak dana kasnije stigao je odgovor da se predmet još nalazi “u obradi”.

Bez obzira na takav stav Državnog saveta i, čak, pozivajući se na njega, Komisija je 4. marta predložila Kraljevskoj banskoj upravi u Novom Sadu da predmet okonča: “Kako je imenovani odbijen od potraživanja dobrovoljačkog svojstva od strane Ministarstva vojske i mornarice koje je osnaženo, a kako sa ponovnom tužbom ima nameru da odugovlači postupak kako bi mogao iskoristiti parcelu i za ovu godinu, to predlažem da se žalba odbaci a rešenje ove Komisije u celosti osnaži”.

Pažljivo izučavajući slučaj, Poljoprivredno odeljenje Kraljevske banske uprave u Novom Sadu, pod III brojem 11858/936. od 11. marta 1936. godine, ocenilo je da je Komisija za likvidaciju agrarne reforme “donela ožalbeno rešenje protivno propisima čl. 4 Pravilnika za izvršenje Zakona o likvidaciji br. 8850/VI-b/31. g. kao nenadležna, te se ima u smislu propisa paragrafa 135 Zakona o opštem upravnom postupku smatrati ništavim”.

Kad je već tako, moglo bi se očekivati da će predmet biti vraćen Komisiji da ispravi svoju administrativnu grešku. Ali, ne! Kraljevska banska uprava, navodeći podatke sadržane u spisu i dodajući da “kako žalioc ne traži, a niti ispunjava uslove, da se na do sada uživanoj parceli i podkućnici utvrdi za kolonistu sa opštim uslovima, jer nije na zemlju naseljen, niti je sam obrađuje, nego je željeznički službenik”, donelo je odluku “da se Kosovac Nikole Bude ne utvrdi za agrarnog subjekta kao dobrovoljac kolonista na do sada uživanu dobrovoljačku parcelu br. 554/2 u površini od 8 k.j. 1100 kv.hv. i podkućnicu k.č.br. 1100/149 u površini od 400 kv.hv. na posedu Marije Palavičini u poreznoj opštini Stepanovićevo iz razloga, jer napred pomenutim rešenjem Ministarstva Vojske i Mornarice osnaženim presudom Državnoga Saveta nije priznat za dobrovoljca”.

Naravno, kao i u drugim slučajevima “gubitničkih dobrovoljaca”, ni u slučaju Bude Kosovca niko nije postavio pitanje, ni do tada ni kasnije, kako se moglo desiti da jednom izdato dobrovoljačko uverenje ne može biti obnovljeno na osnovu istih onih dokumenata koje je isto to Ministarstvo vojske i mornarice koristilo prilikom izdavanja prvobitnog uverenja. A moralo bi se postaviti pitanje čemu je služio napor Komisije za likvidaciju agrarne reforme da sazna mnoštvo pojedinosti o socijalnom statusu Bude Kosovca (uključujući i “moralno-političku podobnost”), ako ne da mu se na osnovu činjenice da je zaposlen kao železnički službenik i da sam ne obrađuje zemlju, jednostavno izbriše dobrovoljački status: ne obrađuje zemlju i ne živi od nje, a sebe i svoju porodicu prehranjuje od državne plate.

Kosovac se i dalje nije predavao. Na odluku Kraljevske banske uprave on se već 1. aprila žalio Ministarstvu poljoprivrede u Beogradu, tvrdeći da “pomenuta odluka ne odgovara zakonu sa ovih razloga:

1. Što je skroz neosnovano tvrđenje Kralj. banske uprave i ničim dokazano da ja nisam podigao kuću na dobivenoj podkućnici, pošto sam ja podigao kuću još pre nekoliko godina i to o svom vlastitom trošku, bez da sam tražio ma kakvu potporu od države…

2. Što je na zakonu neosnovan i taj razlog Kralj. banske uprave, da ja nemam potreban inventar za obrađivanje dobivene zemlje, pošto ja stvarno imam sav potreban inventar za obrađivanje zemlje kao: konje, kola, potrebne plugove i ralo, kao i sve ostale poljoprivredne alatke…

3. Što ne odgovara istini, da sam ja tu moju zemlju dao na obrađivanje kao napoličaru svom rođenom bratu Danetu Kosovcu, pošto moj brat nije nikada bio odeljen od mene, već smo od uvek bili u zadruzi – zajednici pa i danas, te prema tome on ni u kom slučaju ne može da se smatra kao moj napoličar, već samo kao zadrugar, u toliko pre što je i on doprineo sa materijalne strane oko podizanja kuće, kupovine stoke i ostalog potrebnog poljoprivrednog alata, koje je potrebno radi obrađivanja imanja na racionalnoj osnovi…