4. Не може опстати… одлука Краљ. банске управе… нити се пак може поверовати (њеном – ИП) тврђењу, да се ја нисам у ствари населио на додељеној ми земљи, пошто сам се ја стварно населио на додељеној земљи још 1924 године приликом пријема земље и то са целом својом породицом т.ј. са женом и децом и задружним ми братом Данетом, са којим сам живео у задружном стању и пре добијања добровољачке земље и са којим и дан данас моја породица заједнички ради на обрађивању исте земље, па и ја, и ако се због службе налазим ван домашаја истог имања од пре неколико година; јер сваке године одлазим за време радне сезоне да помогнем у обрађивању…
5. Сматрам да је и сувише илузорна и та (тврдња), да ја путем обнове спора, коју сам засновао код Државног савета, идем на то да одуговлачим ствар, да ми се не би одузела додељена земља, зато што нити Краљ. банска управа па ни Комисија за ликвидацију аграрне реформе није упућена на ту околност, да сам ја заснивањем обнове спора код Државног савета за поништај пресуде Савета… и решења Министарства војске и морнарице… са непобитним доказима аргументирао моје право, да сам заиста за време прошлих ратова био као добровољац-борац.
У осталом, а с обзиром на чл. 36 Закона о Државном савету и Управним судовима, напред поменута одлука Краљ. банске управе ни у ком случају није могла да следује у питању одузимања моје добровољачке парцеле све дотле, док се не донесе коначна одлука од стране Државног савета по мојој тужби за обнову спора у толико више, што је прибављен извештај од Државног савета, којим је Државни савет потврдио, да сам ја стварно поднео тужбу за обнову спора… благовремено.
Из напред изнетих разлога… молим Министарство, да одлуку-решење Краљ. банске управе… од 21. марта 1936 године поништи као скроз на закону неосновану и својим решењем нареди Краљ. банској управи, да обустави сваки даљи поступак у погледу одузимања моје добровољачке парцеле све дотле, док Државни савет не донесе своју правомоћну пресуду по мојој тужби…
Напомињем, да ја апсолутно немам могућности, да утичем на Државни савет да моју тужбу првенствено решава, нити сам пак у могућности да утичем на Државни савет да одуговлачи са решењем; а ја бих желео да се та моја тужба што пре реши, јер сам убеђен да ће се иста решити у моју корист, пошто сам потпуно документално доказао у својој тужби на Државни савет, да сам заиста добровољац-борац”.
Краљевска банска управа, чијим је посредовањем Косовчева жалба и прослеђена Министарству пољопривреде, доставила је тамо цео спис, али је зато у први план истакла оно што је ишло у прилог њеном решењу: акт којим је Министарство војске и морнарице оспорило Косовцу добровољачко својство; извештај општине Степановићево да Косовац нема везе са том колонијом још од 1923. године; став Комисије за ликвидацију аграрне реформе да Косовац “има намеру обновом поступка код Државног савета да одуговлачи”. Све су то, дакле, били аргументи који су се обично користили кад је неког добровољца требало “укинути”.
При крају априла исте године, Министарство пољопривреде затражило је извештај од Државног савета “да ли је дозвољена обнова спора Косовац Буди и када”; по прилици, Државни савет је средином јуна одговорио да спор још није окончан. Не зна се због чега, тек, Министарство пољопривреде затражило је 15. октобра да се хитно сазна нешто што је већ било детаљно описано у предмету, односно да се “путем надлежних власти тачно провере наводи жалиоца Косовац Будимира и установи: колико жалилац има чланова породице, шта су по занимању понаособ; где стално живе; одакле је жалилац Косовац родом; да ли је мештанин или насељеник; је ли подигао кућу или има своју; да ли му је додељен кућни плац… шта он има све од живог и мртвог инвентара; је ли исти стални железнички службеник са правом на пензију; од када живи у Новом Врбасу, да ли је његов брат Косовац Дане надељен аграрном земљом и ако јесте у коме својству; кога он има од чланова своје породице и чиме се сви ти чланови занимају; да ли они (Будимир и Дане – ИП) живе у заједници, да ли имају своје земље и колико и каквог су владања. Даље, колико жалилац Косовац Будимир дугује на име пореза и осталих јавних дажбина које терете одузету му земљу”.
Немогуће је наслутити због чега је Министарству пољопривреде било све то потребно, пошто се, нажалост, из расположиве документације не види да ли је Савет до средине јесени уопште и контактирао с истим тим Министарством. Биће, ипак, да је администрација нешто радила и током лета 1936. године, јер је Општина степановићевачка, по налогу Министарства пољопривреде а посредовањем Краљевске банске управе и Комисије за ликвидацију аграрне реформе, последњег дана октобра послала нов извештај о Косовчевим породичним и другим приликама, врло различит од оног ранијег: “Жалиоц је насељеник; по сазнању жалиоц (је) заједнички са својим братом Косовац Даном пре четири године подигао кућу у Кисачу на поткућници коју су добили по прилици 1932 године… по сазнању жалиоц има са својим братом заједнички 2 коња, 1 краву и остало радило потребно за обрађивање земље, према чему земљу обрађује у властитој режији; жалиоц је регулисан жељезнички службеник, али још нема 10 година службе, па према томе није стекао право на пензију; жалиочев брат Косовац Дане надељен је у својству аутоколонисте са 3 јутра слатинасте и неплодне земље… Жалиоц Косовац Буде и његов брат Косовац Дане не живе у заједничком домаћинству, али по сазнању заједнички обрађују њихову аграрну земљу. Своје властите земље немају, а обојица су доброг владања. Жалиоц нема дуга на оним јавним дажбинама које општина наплаћује”.
Очигледно, Министарство пољопривреде тражило је барем некакав разлог да одбије Косовчеву жалбу; тако нешто нађено је у сазнању да Буде Косовац не живи у Степановићеву, да још није стекао право на пензију, али да му његов железнички посао пружа могућност да је једном добије. Те чињенице истакла је и Краљевска банска управа, шаљући степановићевачки извештај Министарству пољопривреде: “Како жалилац Косовац Буде не живи у заједничком домаћинству са братом Даном, а с обзиром да не живи у месту где му се земља налази, већ у Новом Врбасу запослен као чувар жељезничке пруге у својству државног чиновника, који положај је скопчан с правом на пензију, то ова Управа предлаже, да се жалба именованог као неумесна и на Закону неоснована одбаци”.