Српски добровољачки покрет 1912-1918

Ипак, и у таквим условима, каква-таква потрага за истином о српском добровољачком покрету започета је.

Истраживање српског добровољачког покрета и даље се сматра “приватним послом”.

Страховит покољ и масовно убијање трајало је пет минута, а потом је настао лов на преживеле, који су већином похватани, повезани и под оружаном пратњом пребачени у логоре.

У циљу разбијања прве Југославије и постизања освете за пораз у I светском рату, те снаге нису бирале средства да постигну кажњавање српских ратних добровољаца.

Извесно је само једно: против администрације није се могло.

Све ове “питалице” о заради, “повременој исхрани” и “пристојном издржавању” биле су само вербално покриће за полазни став да се на добровољачку земљу не примењује грађанско право.

"Влада је одлучила, да реши коначно добровољачко питање и то не више половно, него до краја - законом. Тај пројект је пуно извршење обећања Министарског Савета на Крфу 1917. године."

У прво време, нажалост, многа новорођенчад нагло су умирала, јер су хигијенски и сви други животни услови на пустарама били врло тешки.

"Кризман, који прве веснике српске освете, јунаке Прве Српске Добровољачке Дивизије назива бандом, није достојан положаја, на коме је, нити је способан за велико дело, које му је поверено”

Наредба Министарства за аграрну реформу легализовала је шпекулацију, а земљу су могли куповати само они који су имали доста новца: разни ратни богаташи, адвокати, чиновници, имућнији сељаци, итд.