Српска трилогија

Стеван Јаковљевић је успео у свом науму да у виду књиге „подигне“ споменик својим саборцима и то у свакој кући у Србији.

Српска трилогија 3.3

Црна река

На реци паљба све бржа. Куршуми прелећу преко наших глава. То наши гађају, а и не знају да погађају нас.
Српска трилогија 3.2

Сива стена

Наступао је други стрељачки строј. Бугари пренеше ватру на њих, преко моје главе. Војници су падали као покошена трава.
Српска трилогија 3.1

Капија слободе отворена

Бугари попадаше, и ми, онако у гомили, руписмо у њихове ровове. Разлеже се јаук, кркљање, повици, псовке, урлик. Завладали смо њиховим рововима.
Српска трилогија 2.34

Кајмакчалан

Учињен је последњи напор. Онако десетковани, заморени, у једном заносном јуришу, приближе се врху Кајмакчалана. Прича се да су се одигравале болне сцене. Љубећи своју земљу, гинули су.
Српска трилогија 2.33

Маларија

Био сам узнемирен. Изгледало ми да топлота зрачи из мога тела. Молио сам болничара да ми промени облог. Чујем ропац онога...
Српска трилогија 2.32

Горничево

Такву ми, брате, дај артиљерију, коју могу да сместим у ров. А кад пропадамо, онда је пропаст заједничка, а не морам да мислим како ћу још и вас да спасавам смеје се командант.
Српска трилогија 2.31

На дну пакла

Замолио ме је да Вам га пратим, заједно са преписом његовог дневника. „Ако умрем, нека ово писмо преда њој (ви ваљда знате коме), а дневник мојој мајци.“
Српска трилогија 2.30

Освета

Возари су скретали нагло. На трећој кари угледах Танасија, који је седео на предњаку између два послужиоца. На леђима му телефон, а на груди пригрлио једно одрано јагње. Призор необичан и смешан.
Српска трилогија 2.29

Могленске планине

Када смо се ујутро пробудили, пред нашим очима издизале су се огромне планине, као неки бедеми. Пред нама је Суботско поље.
Српска трилогија 2.28

Покрет

Било је то јула месеца, хиљаду деветсто шеснаесте године, када је стигла заповест за покрет.