Početna Biblioteka Srpska trilogija

Srpska trilogija

Stevan Jakovljević je uspeo u svom naumu da u vidu knjige „podigne“ spomenik svojim saborcima i to u svakoj kući u Srbiji.

Srpska trilogija 1.1

Uz brujanje zvona…

Njihove oči sinuše gorštačkom divljinom... Braniće se, braniće, do poslednje kapi.
Srpska trilogija 1.2

Sirote majke…

Mati mi pade oko vrata. Osećao sam kako drhti i sve me jače steže. Zaplaka se i sestra, valjda što je videla od majke. Otac je grizao usnu i sa mukom se savlađivao.
Srpska trilogija 1.3

Od sada pripadamo otadžbini

Iako se ne poznajemo, ophodimo se jedan prema drugome kao da smo stari prijatelji. Vojska nas je izjednačila, idemo istome cilju, borimo se za istu stvar.
Srpska trilogija 1.4

Zdesna, u topovsku kolonu!…

Vojnici su sa ljubopitstvom zadizali poklopce, da vide one duguljaste napravice sa jajasto zašiljenim vrhovima, fino graduirane i izreckane, kako na suncu svetlucaju.
Srpska trilogija 1.5

Na dugom maršu

A već dojadi i ovo marširanje. Nije se kasalo, već smo danima išli hodom.
Srpska trilogija 1.6

Tamo se gine

Naređeno je ustajanje u jedan čas po ponoći, a pokret je zakazan za četiri časa. Ljudi su se leno protezali i jedva vukli umorne noge. Noć je bila mirna i puna zvezda. Tišinu njenu...
Srpska trilogija 1.7

Na padinama Cera

Zablistaše bajoneti na suncu kao hiljade malih sijalica, i cela masa kao da se sledi.
Srpska trilogija 1.8

Na domaku pogleda i sluha neprijatelja

Vojnici, već malaksali od nesanice i zamora, posedali pored topova, čupkaju i grizu travu. Da li od dosade ili gladi?
Srpska trilogija 1.9

Oko jedne pređice

Vojnici su pokušavali da dignu konja. Ali glava njegova tresnu o zemlju kao bačena klada i životinja je tužno gledala staklastim očima, dok su joj nozdrve bile raširene, a slabine se teško nadimale.