Почетна Библиотека Српска трилогија

Српска трилогија

Стеван Јаковљевић је успео у свом науму да у виду књиге „подигне“ споменик својим саборцима и то у свакој кући у Србији.

Српска трилогија 1.1

Уз брујање звона…

Њихове очи синуше горштачком дивљином... Браниће се, браниће, до последње капи.
Српска трилогија 1.2

Сироте мајке…

Мати ми паде око врата. Осећао сам како дрхти и све ме јаче стеже. Заплака се и сестра, ваљда што је видела од мајке. Отац је гризао усну и са муком се савлађивао.
Српска трилогија 1.3

Од сада припадамо отаџбини

Иако се не познајемо, опходимо се један према другоме као да смо стари пријатељи. Војска нас је изједначила, идемо истоме циљу, боримо се за исту ствар.
Српска трилогија 1.4

Здесна, у топовску колону!…

Војници су са љубопитством задизали поклопце, да виде оне дугуљасте направице са јајасто зашиљеним врховима, фино градуиране и изрецкане, како на сунцу светлуцају.
Српска трилогија 1.5

На дугом маршу

А већ дојади и ово марширање. Није се касало, већ смо данима ишли ходом.
Српска трилогија 1.6

Тамо се гине

Наређено је устајање у један час по поноћи, а покрет је заказан за четири часа. Људи су се лено протезали и једва вукли уморне ноге. Ноћ је била мирна и пуна звезда. Тишину њену...
Српска трилогија 1.7

На падинама Цера

Заблисташе бајонети на сунцу као хиљаде малих сијалица, и цела маса као да се следи.
Српска трилогија 1.8

На домаку погледа и слуха непријатеља

Војници, већ малаксали од несанице и замора, поседали поред топова, чупкају и гризу траву. Да ли од досаде или глади?