Jevreji Srbije u Prvom svetskom ratu

748

Srbija u Prvom svetskom ratu 1914–1918, čudesan je primer hrabrosti, ratničkih sposobnosti, ljubavi i dostojanstva celokupnog njenog stanovništva, bez obzira na pol, starost, veru i nacionalnost. Istovremeno, tragičan je primer ogromnog stradanja vojske i civila, u bespoštednoj borbi za slobodu i pobedu voljene zemlje Srbije.
U faktografskoj, a dirljivoj knjizi Odbora za podizanje spomenika palim jevrejskim ratnicima – SPOMENICA POGINULIH I UMRLIH SRPSKIH JEVREJA U BALKANSKOM I SVETSKOM RATU, 1912–1918, Štamparija M. Karića, Beograd, 1927. u uvodnom tekstu, piše:
„( …) Jevreji su, od kada su napustili svoju rođenu grudu, bili kroz sva vremena dobri građani, u svima zemljama kroz koje ih je vodio put istorije. Pravdoljublje i toleranciju naroda, među kojima su živeli, uvek su visoko cenili i nesumnjivo je da ni jednom narodu nisu ostali dužni u primljenoj ljubavi (…) Tako je to bilo i jeste u zemlji Srbinovoj, gde su Jevreji u svemu postupali po rečima svoga čuvenog sunarodnika, slavnog istoričara Josifa Flavija – radeći u miru na podizanju opštenarodnog blagostanja i boreći se, za vreme ratova, rame uz rame, voljeno, hrabro, pored svoje braće Srba.“
Povodom stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata, Jevrejski istorijski muzej u Beogradu priredio je izložbu pod jednostavnim nazivom JEVREJI SRBIJE U PRVOM SVETSKOM RATU i posvetio je svim srpskim Jevrejima, muškarcima i ženama, koji su kao ratnici ili medicinsko osoblje učestvovali u svim ratovima za slobodu Srbije 1912–1918. godine.
Jevrejski istorijski muzej u Beogradu može se opisati kao mali muzej. Međutim, taj opis se dovodi u pitanje ako se ima u vidu da je ovaj Muzej jedini jevrejski muzej u Srbiji, i da po svojim sadržajima predstavlja veoma kompleksno organizovanu ustanovu. Muzej se sastoji od dve celine – muzejskih zbirki, od kojih su neke jedinstvene u našoj zemlji i ne mogu se videti u drugim muzejima, i arhiva. Iako se u našem „malom“ Muzeju nalazi prilično brojna i raznolika arhivska dokumentacija i foto-dokumentacija koja svedoči o jevrejskoj istoriji i kulturi kako Srbije, tako i sa područja cele nekadašnje Jugoslavije, ta se dokumentacija ipak najviše vezuje za tri istorijska perioda: period između dva Svetska rata, Drugi svetski rat i Holokaust, i period posle 1945. godine kada je zajednička jugoslovenska država konačno oslobođena i spasšna od nemačkih okupatora, hrvatskih ustaša i drugih nacističkih saveznika. Na žalost, većina jevrejske populacije nije spašena. Obnova jevrejske zajednice na jugoslovenskom području bila je, blago rečeno, delimična, a grubo rečeno, minimalna.
Holokaust – strahovit genocid nad Jevrejima, bio je praćen i pljačkom i uništavanjem svih vidova materijalne kulture. Međutim, po osnivanju ovog našeg Jevrejskog istorijskog muzeja (pre 65 godina), počeli su da stižu arhivski dokumenti, fotografije, ritualni predmeti, verske knjige, razna, nekim čudom ili prijateljskom pomoći, sačuvana specifična obeležja i svedočanstva čitavog jednog sveta, našeg sveta, koji je nestao. Tako se u Muzeju našla i jedna jedina arhivska kutija sa građom koja se odnosi na Jevreje Srbije u Balkanskim i Prvom svetskom ratu, 1912–1918. Na raspolaganju je bilo oko 35 fotografija, što originala, što kopija, među kojima je, na primer, nepoznata (originalna) fotografija srpske – jevrejske heroine Neti Munk koja na leđima nosi bolesnog čoveka iz perioda užasne epidemije tifusa za vreme Prvog svetskog rata. Tu su 3-4 novinska članka iz „Politike“ iz perioda posle Rata, a o Ratu. Sačuvan je originalni „dnevnik evakuacije“ iz 1916. godine konjičkog oficira Moše Mevoraha koji je, osim što je ratovao, izvanredno crtao. A u muzejskim zbirkama imamo i jedno vojničko ćebe koje je „prelazilo“ Albaniju i štitilo od zime svoga vlasnika Gavriela Navonovića, sefarda iz Prištine. I to je sve. To je dovoljno.
Prošlo je sto godina od kada su Centralne sile (Austro – Ugarska, Nemačka i Italija koja se posle predomislila, pa naknadno Bugarska i Turska), pokrenule osvajački rat koji je, sve do Drugog svetskog rata, odgovarajuće nazivan Veliki rat. Pre nego što će početi Veliki rat, Srbija je imala dva Balkanska oslobodilačka rata 1912-1913. (protiv Turske i protiv Bugarske) i u oba izvojevala pobede. Posle određenih političkih igara i vrebanja odgovarajuće prilike, Austro – Ugarska je napala već iscrpljenu Srbiju. Nije bilo nikakve mogućnosti za Srbiju da izbegne Veliki rat, a da ne izgubi sebe. A to nije dolazilo u obzir. Tako nešto nije dozvoljavala hrabrost i čast svih naših predaka.
Jevreji toga doba nazivali su sebe „Srbi Mojsijeve vere“. Učestvovali su u svim ratovima od 1912. do 1918. kada se, najzad, završio Veliki rat, a naša zemlja ostala bez milion i više ljudi. Jevreji Srbije, i muškarci i žene, bili su izvanredno časni i hrabri ratnici, i požrtvovani lekari i bolničari. Svako se borio na svoj način.
Tako su Srbi i Srbi Mojsijeve vere pobedili u Velikom ratu… Ceo taj period obeležen ratovima 1912 – 1918. predstavlja koliko tragičan, toliko i slavan deo burne istorije naše zemlje Srbije.
Čuvajući sećanje na naše pretke, na njihovu čast i hrabrost, sa ponosom smo priredili ovu izložbu. U jednom članku objavljenom u „Politici“ 1933. godine, novinar piše:
„U ratovima za oslobođenje, koje je vodila Srbija, učestvovali su uvek i svi naši Jevreji. Ravnopravni u svemu sa ostalim građanima, bili su uvek među prvima koji su ispunjavali i svoje obaveze. Kada je trebalo poći u rat naši Jevreji pošli su (… ) ne zaostajući nimalo za ostalima. Mnogi su i svoje živote dali za bolju sreću zemlje u kojoj su živeli.“

Vojislava Radovanović