Почетна Библиотека

Библиотека

Српски добровољачки покрет 1912-1918 62

Најновије искуство, делом и лично

Ипак, и у таквим условима, каква-таква потрага за истином о српском добровољачком покрету започета је.
Српски добровољачки покрет 1912-1918 61

Може ли се неправда отклонити

Истраживање српског добровољачког покрета и даље се сматра “приватним послом”.
Српски добровољачки покрет 1912-1918 60

Други светски рат и после

Страховит покољ и масовно убијање трајало је пет минута, а потом је настао лов на преживеле, који су већином похватани, повезани и под оружаном пратњом пребачени у логоре.
Српски добровољачки покрет 1912-1918 59

Ко је то био против добровољаца

У циљу разбијања прве Југославије и постизања освете за пораз у I светском рату, те снаге нису бирале средства да постигну кажњавање српских ратних добровољаца.
Српски добровољачки покрет 1912-1918 58

Мало јесте добровољац, мало није

Извесно је само једно: против администрације није се могло.
Српски добровољачки покрет 1912-1918 57

Правни прописи против добровољаца

Све ове “питалице” о заради, “повременој исхрани” и “пристојном издржавању” биле су само вербално покриће за полазни став да се на добровољачку земљу не примењује грађанско право.
Српски добровољачки покрет 1912-1918 56

Потрага за решењем добровољачких проблема

"Влада је одлучила, да реши коначно добровољачко питање и то не више половно, него до краја - законом. Тај пројект је пуно извршење обећања Министарског Савета на Крфу 1917. године."
Српски добровољачки покрет 1912-1918 55

Услови за насељавање

У прво време, нажалост, многа новорођенчад нагло су умирала, јер су хигијенски и сви други животни услови на пустарама били врло тешки.
Српски добровољачки покрет 1912-1918 54

„Заплетен рад” Министарства аграрне реформе

"Кризман, који прве веснике српске освете, јунаке Прве Српске Добровољачке Дивизије назива бандом, није достојан положаја, на коме је, нити је способан за велико дело, које му је поверено”
Српски добровољачки покрет 1912-1918 53

Добровољци траже своја права на земљу

Наредба Министарства за аграрну реформу легализовала је шпекулацију, а земљу су могли куповати само они који су имали доста новца: разни ратни богаташи, адвокати, чиновници, имућнији сељаци, итд.