Узроци и припреме за рат

Узроци рата, Балкански савез, припреме, снаге и ратни планови

Концентрација српске војске

Железничка мрежа у Србији није била јединствена. Постојале су пруге нормалног и уског колосека. Путна мрежа такође није била довољно развијена, нити је квалитет комуникација био на потребној висини.

Мобилизација у Краљевини Србији

Главни генералштаб је средином јануара 1912 године израдио „План за мобилизацију војске" заједно са Упутом за рад око мобилизације трупа и установа I, II и III позива народне војске

Почетни операциски план Србије

Нису сачувани документи - мемоар ратног плана, којима би у целини био разрађен пројект почетног операциског плана.

Основна идеја српског ратног плана и груписање снага

После рата од 1877/8 године озбиљнији рад на припреми ратног пана за офанзиван рат против Турске отпочео је у српском Главном генералштабу тек 1897. године.

Елементи савезничког ратног плана као основа ратног плана Србије

Пошто су се балканске државе Србија, Бугарска, Црна Гора и Грчка уговорима о савезу, споразумеле о заједничком рату против Турске, и пошто су ускладиле своје националне аспирације и посебне ратне циљеве, оне су се сагласиле и о заједничком, општем савезничком ратном циљу.

Српско турско ратиште

Српско-турско ратиште чинили су државна територија и Србије и западни део европске Турске до линије Стара Планина (Балкан Планина)-Родопи-Рила-Пирин Планина.

Географско стратегиска процена Балканског ратишта

Савезничко-турско ратиште обухватало је целокупне државне територије Србије, Бугарске, Црне Горе и Грчке с једне, и турске империје, с друге стране.

Доктрина, систем спремања кадрова и обука трупа војске Турске

До младотурске револуције систематски је спровођен надзор над држањем и радом официра, тако да ниједан од њих није смео да се приближи млађим официрима или војницима, а да не буде осумњичен за тајне славољубиве побуде, што је могло да га одведе у изгнанство у неки удаљени кутак земље.

Формација, наоружање и опрема војске Турске

Турска оперативна војска делила се на четири армиске низамске инспекције које у рату треба да формирају четири армије.

Организација попуна и снабдевање војске Турске

Оперативну војску су сачињавали стални кадар (низам) и његова резерва (ихтијат), који су обухватали девет годишта обвезника. Рок службе у сталном кадру износио је три године.