Početna Prvi balkanski rat Uzroci i pripreme za rat

Uzroci i pripreme za rat

Uzroci rata, Balkanski savez, pripreme, snage i ratni planovi

Srpsko-bugarski sporazum o savezu 1904. godine

Pošto su dopustile Turskoj da se surovo obračuna s makedonskim ustanicima i zadržale Bugarsku da ne izazove jače komplikacije na Balkanu, Rusija i Austro-Ugarska iskoristile su Ilindenski ustanak kao povod da se još aktivnije umešaju u balkanske poslove.

Pogoršavanje odnosa između balkanskih država

Još u toku pregovora., pošto je videla da je bugarska vlada i dalje rešena da u povoljnoj situaciji prigrabi celu Makedoniju i da po tom pitanju nije spremna na kompromis, srpska vlada je produžila još aktivnije da radi na jačanju svog uticaja u Makedoniji.

Carinski rat između Srbije i Austro-Ugarske

Pošto su ekspanzionističke težnje Habzburške Monarhije dovodile u pitanje stremljenja a i opstanak Srbije kao države, ova se, prirodno, morala svom snagom opirati takvoj politici. Zato je još od 1900. godine počela napuštati Austro-Ugarsku i oslanjati se na Rusiju.

Približavanje Srbije Grčkoj i Turskoj

Mada su glavni napori srpske vlade bili usmereni na savlađivanje teškoća koje je doneo Carinski rat, ipak ona nije napustila borbu oko Makedonije.

Borba oko železnica na Balkanu

Suprotnosti na Balkanu jasno su se ispoljile i na pitanju izgradnje železnica. Nalazeći se u Carinskom ratu sa Austro-Ugarskom, Srbija je bila prisiljena da za svoj izvoz najviše koristi železnicu do Soluna, koja je bila u rukama austriskog kapitala.

Mladoturska revolucija

Razvoj događaja potakao je mladoturke da se reše da oružanim putem, ustankom, uklone sultanov apsolutizam i uvedu ustavne slobode i da tako izmaknu velikim silama i balkanskim državama razlog za mešanje u turske unutrašnje poslove.

Aneksija Bosne i Hercegovine

Na aktivnije istupanje protiv mladoturske revolucije prvo su se odlučile Austro-Ugarska i Rusija.

Pokušaj Rusije da stvori blok balkanskih država

Prisajedinjenjem Bosne i Hercegovine i zahtevom za otvaranjem moreuza, Austro-Ugarska i Rusija su napustile dotadašnju politiku status kvoa i otvorile novu podelu, turskih posada na Balkanu.