Почетна Први балкански рат Узроци и припреме за рат

Узроци и припреме за рат

Узроци рата, Балкански савез, припреме, снаге и ратни планови

Ратни план, мобилизација и концентрација код Турака на црногорском ратишту

Турској влади и Фон дер Голцу је било јасно да би балканске државе у случају рата предухитриле Турску у мобилизацији и концентрацији војске.

Мобилизација и концентрација црногорске војске

Због затегнутих односа с Турском у току и после албанског устанка, као и због борби с турским снагама у Васојевићима и у рејону Колашина, црногорско Министарство војно је на неколико месеци пре објаве рата извршило делимичну мобилизацију батаљона дуж црногорско-турске границе.

Идеја црногорског ратног плана и груписање снага

Када је краљ Никола, отварајући седницу, поставио питање да ли да се главнина црногорске војске упути ка Скадру или у Стару Србију, бригадир Јанко Вукотић је рекао: да је из ранијих разговора о том питању закључио како су сви сложни у томе да је Скадар за Црну Гору животно питање.

Доктрина, систем спремања кадрова и обука трупа у Црној Гори

До шездесетих година 19 века старешински кадар у црногорској војсци биран је према пореклу, личном угледу, храбрости и умешности у командовању. Није било никаквих школа у којима је овај кадар могао да се припрема.

Формација, наоружање и опрема војске Краљевине Црне Горе

До половине 19 века Црногорци су се наоружавали личном куповином или отимањем оружја од непријатеља. Већ у другој половини 19 и почетком 20 века држава је вршила знатне набавке, нарочито пешадиског наоружања.

Организација, систем попуне и снабдевања војске Краљевине Црне Горе

Све до половине 19 века организација црногорске војске није се заснивала ни на каквим писаним законским прописима. Током дуготрајног периода борби црногорског народа против страних завојевача, у првом реду Турака, важио је у Црној Гори неписани закон по коме су сви мушкарци били дужни да у сваком тренутку, када затреба, стану у одбрану своје слободе.

Преглед економско-политичких прилика у Црној Гори пред Први балкански рат

Али одмах после Берлинског конгреса Црна Гора је имала да се бори с озбиљним тешкоћама при решавању аграрних односа на новоослобођеној територији, јер је чланом 30 овог уговора свим муслиманима на тој територији било загарантовано право власништва над непокретним имањем, чак и ако су се отселили у Турску.

Мобилизација и концентрација Турске

Искуства из грчко - турског рата 1897 године показала су да је за мобилизацију турске војске потребно најмање месец дана. То је, с обзиром на време које је било потребно за извршење мобилизације војски балканских држава, било и сувише дуго.

Почетни операциски план Турске

Замисао команданта Западне војске у целини била срачуната на одбрану. Офанзивне акције помоћних снага, које су се налазиле на крилима главне групације, коју је требало да претставља Вардарска армија, биле су срачунате само на то да се тиме овој армији створе повољни услови за одбрану према главним српским снагама.

Ратни план код Турака

Стање у Турској крајем 19 и почетком 20 века, као што се види из ранијег излагања, било је тешко. Феудални друштвени односи и привредна заосталост земље били су извор могоструких супротности, које су разривале унутрашње јединство и чврстину империје.