Почетна Први балкански рат Узроци и припреме за рат

Узроци и припреме за рат

Узроци рата, Балкански савез, припреме, снаге и ратни планови

Српско-бугарски споразум о савезу 1904. године

Пошто су допустиле Турској да се сурово обрачуна с македонским устаницима и задржале Бугарску да не изазове јаче компликације на Балкану, Русија и Аустро-Угарска искористиле су Илинденски устанак као повод да се још активније умешају у балканске послове.

Погоршавање односа између балканских држава

Још у току преговора., пошто је видела да је бугарска влада и даље решена да у повољној ситуацији приграби целу Македонију и да по том питању није спремна на компромис, српска влада је продужила још активније да ради на јачању свог утицаја у Македонији.

Царински рат између Србије и Аустро-Угарске

Пошто су експанзионистичке тежње Хабзбуршке Монархије доводиле у питање стремљења а и опстанак Србије као државе, ова се, природно, морала свом снагом опирати таквој политици. Зато је још од 1900. године почела напуштати Аустро-Угарску и ослањати се на Русију.

Приближавање Србије Грчкој и Турској

Мада су главни напори српске владе били усмерени на савлађивање тешкоћа које је донео Царински рат, ипак она није напустила борбу око Македоније.

Борба око железница на Балкану

Супротности на Балкану јасно су се испољиле и на питању изградње железница. Налазећи се у Царинском рату са Аустро-Угарском, Србија је била присиљена да за свој извоз највише користи железницу до Солуна, која је била у рукама аустриског капитала.

Младотурска револуција

Развој догађаја потакао је младотурке да се реше да оружаним путем, устанком, уклоне султанов апсолутизам и уведу уставне слободе и да тако измакну великим силама и балканским државама разлог за мешање у турске унутрашње послове.

Анексија Босне и Херцеговине

На активније иступање против младотурске револуције прво су се одлучиле Аустро-Угарска и Русија.

Покушај Русије да створи блок балканских држава

Присаједињењем Босне и Херцеговине и захтевом за отварањем мореуза, Аустро-Угарска и Русија су напустиле дотадашњу политику статус квоа и отвориле нову поделу, турских посада на Балкану.

Младотурска политика и односи

Непосредно после ликвидирања анексионе кризе турски реакционарни кругови са султаном на челу припремили су и отпочели контрареволуцију у Цариграду с циљем да оборе младотурке и укину уставност. Међутим младотурци су покренули трупе из Солуна и Једрена на Цариград, савладали побуну и присилили султан Абдул-Хамида да абдицира.

Албански устанак

Године 1910, а нарочито почетком1911, криза на Балкану поново је ушла у акутну фазу. Њу је овог пута изазвао албански покрет. Он се као активан чинилац појавио још у пролеће 1909. године.