КУМАНОВСКА ОПЕРАЦИЈА: ПРВА ЕТАПА

Марш маневри и граничне борбе

Задатак и наступање српске Треће армије
На фронту Треће армије главну непријатељску снагу претстављале би „гомиле Арнаута”

Јачина и груписање непријатељских снага пред фронтом Треће армије
Стање у Косовском вилајету пред рат било је крајње несређено

Почетно груписање Треће армије и развој трупа на граници
Трећа армија се концентрисала у две групе: Топличку у долини р. Топлице и Медвећку у долини р. Медвеђе

Борбе код Мердара 16 октобра
16 октобра код с. Мердаре, развиле су се јаке граничне борбе у којима је пре објаве рата ангажована Моравска див. II и делови Шумадиске див. I

Борбе 17 октобра
Ноћу између 16 и 17 октобра, Зеки- паша наредио је команданту 7 корпуса: “Препоручује се да Приштински одред пређе границу”

Развој догађаја 18 октобра на фронту Tреће армије
Док су се 16 и 17 октобра борбе водиле само код Топличке групе, 18 октобра су отпочеле на целом фронту 3 армије

Борбе 19 октобра и повлачење турских снага
У току ноћи је Штаб армије телефонски обавестио своје дивизије да је Србија објавила рат Турској

Осврт на ток граничних борби Треће армије
Трећа армија је задржала и сломила непријатељски напад и разбила непријатељску одбрану на овом правцу

Припреме и покрети 20 октобра за наступање према Приштини
Врховна команда је Трећој армији да 20 октобра отпочне наступање са Преполца и Медвеђе ка Приштини и да је заузме

Наступање Треће армије 21 октобра
Командант армије није уочио значај и последице граничних борби, нити је открио слабости непријатеља и његове даље одбранбене могућности

Наступање 22 октобра и ослобођење Приштине
Моравска див. II је протерала последње остатке непријатеља с положаја северно од Приштине, а затим ушла у град

Закључак о борбама до ослобођења Приштине
Требало је да 3 армија, покретом с границе један дан раније од 1 армије, добије у времену да би избила на Косово

Марш-маневар Прве армије ка Куманову
Прва армија је концентрисала своје снаге непосредно иза границе, у тзв. врањском углу

Оперативни развој Прве армије
Дивизије I позива образовале су први, а две дивизије II позива други ешалон, привремено с Коњичком дивизијом позади

План и организација марша Прве армије
Врховна команда је 20 октобра наредила Првој армији да идућег дана у 6 часова отпочне покрет у правцу Куманова

Први дан марша Прве Армије
На основу примљених извештаја и непосредног увида у ситуацију командант је дошао до закључка да је Армија достигла маршевски циљ

Други дан марша Прве армије
Дивизије првог ешелона су ујутру отпочеле покрете и извесна померања у циљу поседања одређене линије

Осврт на ток марш-маневра Прве армије
Покрет 1 армије 21 и 22 октобра, у суштини претставља марш – маневар главне групације српске војске

Правци дејства Друге армије
На читавом фронту, у дужини од 120 км, граница је водила уским и доста прегледним гребенима

Оперативни развој Друге армије
Још у току концентрације начелник генералштаба је 13 октобра депешом упозорио команданта армије да у року од 24 часа може почети „акција”

Груписање непријатељских снага пред фронтом Друге армије
Штаб армије није имао потпуне податке о јачини и распореду непријатељских снага на самој граничној линији

Борбе на граници Друге армије
Начелник генералштаба је наредио да се задње трупе примакну предњим, а I степен колонске коморе зачељу борбених делова

Овлађивање рејоном Криве Паланке
Дивизија је могла у току једног дана, по потреби, да се цела сасреди ка Кривој Паланци, где се очекивао први озбиљнији отпор непријатеља

Избијање Тимочке дивизије I на Страцин
21 октобра увече командант армије није још био обавештен о померању унапред десне и срење колоне 7 дивизије

Борбе бугарске 7 Рилске дивизије и марш-маневар Турака
Због одлуке да се према 1 армији пређе у офанзиву, значај криворечког правца за Турке изванредно је порастао