Почетна Први балкански рат Кумановска операција: Прва етапа

Кумановска операција: Прва етапа

Марш маневри и граничне борбе

Борбе бугарске 7 Рилске дивизије и марш-маневар Турака

Због одлуке команданта турске Вардарске армије да према 1 армији пређе у офанзиву, значај криворечког правца за Турке изванредно је порастао.

Избијање Тимочке дивизије I на Страцин

Двадесет првог октобра увече командант армије није још био обавештен о померању унапред десне и срење колоне 7 дивизије и о резултатима борби и снага на линији Висока (тт.893) - Тработовиште, нити је имао ма каквих података о покрету непријатељских снага с југа ка Куманову.

Овлађивање рејоном Криве Паланке

Групишући снаге на три правца Дивизија се, истина, била развукла на широком фронту планинског земљишта, али је таквим груписањем обезбедила слободу маневра у савлађивању криворечког теснаца; сем тога, могла је у току једног дана, по потреби, да се цела сасреди ка Кривој Паланци, где се очекивао први озбиљнији отпор непријатеља.

Борбе на граници Друге армије

Седамнестог октобра је начелник генералштаба ставио до знања команданту армије да ће ускоро бити објављен рат и да ће се прећи граница. Том приликом је наредио да се задње трупе примакну предњим, а I степен колонске коморе зачељу борбених делова.

Груписање непријатељских снага пред фронтом Друге армије

Штаб армије међутим није тога дана имао потпуне податке о јачини и распореду непријатељских снага на самој граничној линији. Знао је само толико да границу штите низами и башибозук и да се од Рујена до Голеша налази петнаест пограничних стража са изграђеним рововима по висовима и у позадини граничне линије.

Оперативни развој Друге армије

Још у току концентрације начелник генералштаба је, у вези с нотом коју је влада упутила Порти, 13 октобра депешом упозорио команданта армије који се налазио у Пироту, да у року од 24 часа може почети „акција" и наредио да се трупе прикупе на погодним положајима како би биле спремне да одбију сваки непријатељски напад.

Правци дејства Друге армије

На читавом фронту, у дужини од 120 км, граница је водила уским и доста прегледним гребенима, док су стрме падине и јаруге, с обе стране, биле обрасле местимично ретким и ниским, а местимично густом и високом шумом. Све је ово чинило да су обе противничке стране биле готово у подједнаким условима у погледу прегледности предтерена.

Осврт на ток марш-маневра Прве армије

Покрет 1 армије 21 и 22 октобра, укључујући и онај који је на иницијативу команданта армије изведен 20 октобра, у суштини претставља марш - маневар главне групације српске војске, изведен с циљем да се савлада теснац између Скопске Црне Горе и Козјака и да се ова групација доведе на ширу маневарску просторију.

Други дан марша Прве армије

Пошто у току ноћи 21/22 октобра није било никаквих промена на фронту, дивизије првог ешелона су ујутру отпочеле покрете и извесна померања у циљу поседања одређене линије у духу армиске заповести.

Први дан марша Прве Армије

Тежња команданта дивизије овога дана састојала се у томе да што лакше и брже помери Дивизију ка одређеној линији и ухвати контакт с непријатељским деловима. Догађаји су показали да је први део задатка успешно извршен, иако је десна колона заноћила јужно од Прешева.