БИТОЉСКА ОПЕРАЦИЈА

Борбе на Бабуни, код Кичева, удар на алиначке положаје и Битољска битка

Положај турске Вардарске армије и процена Битољске операцијске зоне
Поражене у бици на Куманову, главне снаге турске армије су, незадрживо и у нереду, одступиле ка Скопљу и Велесу.

Напредовање српске Прве армије
Процена да се на масиву Бабуне могу дуже зауставити српске снаге није била без основа, јер је земљиште пружало веома повољне услове за одбрану.

Борбе на Бабуни 3 и 4 новембра
Трећег новембра отпочеле су борбе на целом фронту на Бабуни, од Плетвара до села Дреноваца.

Ослобођење Прилепа
Обавештен да српске снаге продиру из села Дупјачана на југоисток, Зеки-паша је одлучио да 5. корпус повуче на положаје јужно од Прилепа.

Закључак о борбама на Бабуни
Сламање одбране турских снага на Бабуни још један је значајан успех српске 1. армије у остваривању циља овог ослободилачког рата.

Ослобођење Тетова и Гостивара
Делови Вардарске армије повлачили су се у таквој паници да су пресецали штранге на запрегама, напуштали топове и бежали.

Ток боја код Кичева
Растројене турске снаге одступале су у нереду, иако су им се нудили повољни узастопни положаји на простору од Гостивара до Кичева.

Закључак о боју код Кичева
Ослобођењем Кичева, у исто време када и Прилепа, био је, у ствари, савладан појас тешко проходног планинског земљишта.

Подилажење српских трупа алиначким положајима
Пукови првог ешелона, штићени артиљеријом, наступали су преко откривеног поља у савршеном реду.

Закључак о боју код Алинаца
Иако у суштини представља наставак борби на Бабуни, овај бој је почео потпуно изненада, у веома неповољним тактичким условима за српске трупе.

Избијање Дунавског коњичког пука до линије Ђевђелија – Дојран
Дунавској див. I је наређено да једним пуком заузме Демир-капију, а коњицом настави извиђање турских снага.

Карактеристике битољске битачне просторије и обострани услови дејства
Турска команда није имала времена да среди јединице и организује одбрану.

Организација одбране Вардарске армије
Одлучивши да прихвати одсудну битку код Битоља, командант Западне војске је имао у виду кружну одбрану.

Прикупљање Прве армије на Црној реци
Непрекидни покрети, борбе на Бабуни и код Алинца и неуредио снабдевање исцрпили су и заморили трупе.

Покрети Прве армије 13. и 14. новембра
Командант армије и Врховна команда су уочавали значај дејства на десном крилу.

Заузимање полазног положаја за напад
Намера команданта армије да 14. новембра пређе у напад није могла бити остварена.

Развој догађаја на турском левом крилу и замисао за противудар
Зеки-паша је, схвативши значај Облаковског виса, одлучно реаговао захтевајући да се поседне јачим снагама.

Одлука за општи напад и осврт на идеју маневра команданта Прве армије
Командант армије је одлучио да 17тог, предузме општи напад на фронту.

Покушај турског противудара и српско форсирање Шемнице
Напад трупа 1. армије отпочео је, по кишовитом и прохладном времену, 17. новембра у 6 часова.

Продор Дунавске дивизије I у правцу Карамана и угрожавање турског десног бока
Дунавска дивизија I, супротно армијској заповести, отпочела је напад у 2 колоне.

Осврт на први дан Битољске битке
Првог дана битке није се дејствовало сасвим по замисли и плану команданта 1. армије.

Борбе за ђаватски превој и Облаковски вис
На фронту Моравске дивизије II тежиште борби било је на десном крилу.

Пробој фронта одбране Вардарске армије и борбе код Карамана, Новака и Брода
На левом крилу Моравске див. I борбе су почеле око 7,30 и трајале целог дана.

Повлачење турске Вардарске армије и ослобођење Битоља
Оценивши да је 7. корпус разбијен и поражен, командант Вардарске армије је схватио да је изгубио битку.

Осврт на други дан и ослобођење Битоља
И другог дана битке српска 1. армија се десним одсудно бранила, док је центром и левим крилом енергично нападала.

Избијање Прве армије на линију општег задатка
Врховна команда је наредила да се остале дивизије помере на положаје с којих могу обезбеђивати Битољ.

Закључак о Битољској операцији
Циљ Битољске операције је био да се туку главне снаге турске Западне војске и ослободи Македонија до поменуте линије на југу и југозападу.