Почетна Први балкански рат Битољска операција

Битољска операција

Борбе на Бабуни, код Кичева, удар на алиначке положаје и Битољска битка

Положај турске Вардарске армије и процена Битољске операцијске зоне

Поражене у бици на Куманову, главне снаге ове армије су 24. октобра 1912. увече, незадрживо и у нереду, одступиле ка Скопљу и Велесу, остављајући главним српским снагама потпуно отворен правац за наступање у долину Вардара.

Напредовање српске Прве армије

Процена команданта Вардарске армије да се на масиву Бабуне могу дуже зауставити српске снаге није била без основа, јер је земљиште пружало веома повољне услове за одбрану.

Борбе на Бабуни 3 и 4 новембра

Трећег новембра отпочеле су борбе на целом фронту на Бабуни, од Плетвара до села Дреноваца.

Ослобођење Прилепа

Обавештен да српске снаге продиру из села Дупјачана на југоисток, Зеки-паша је одлучио да 5. корпус повуче на положаје јужно од Прилепа, па је команданту овога корпуса наредио да с потребним снагама заузме положаје између манастира Тресковца (у рејону Златоврха) и (Марковог града у Прилепу) ради прихвата корпуса.

Закључак о борбама на Бабуни

Сламање одбране турских снага на Бабуни још један је значајан успех српске 1. армије у остваривању циља овог ослободилачког рата, јер су овим поразом 5. армијског корпуса још више умањени изгледи турске Вардарске армије у одлучујућој бици за коју се припремала

Ослобођење Тетова и Гостивара

После пораза код Куманова и Качаника, одступајући према Скопљу, делови Вардарске армије повлачили су се у таквој паници да су, без озбиљнијих тешкоћа и без притиска српских снага, пресецали штранге на запрегама, напуштали топове и бежали.

Ток боја код Кичева

Растројене турске снаге одступале су претходних дана у нереду и нису биле у стању да пруже озбиљнији отпор српским трупама у наступању, иако су им се, како је већ истакнуто, нудили повољни узастопни положаји на простору од Гостивара до Кичева.

Закључак о боју код Кичева

Ослобођењем Кичева, у исто време када и Прилепа, био је, у ствари, савладан појас тешко проходног планинског земљишта које је Вардарској армији пружало услове да задржавањем српских снага ствара време да се припреми за одлучујућу битку.

Подилажење српских трупа алиначким положајима

Пукови првог ешелона, штићени артиљеријом, наступали су преко откривеног поља у савршеном реду, не реметећи борбени поредак, иако их је турска артиљерија жестоко тукла ватром шрапнела.

Сламање турског отпора на алиначким положајима

Чим су уочили да турска заштитница одступа, пукови су, не чекајући наређење, прешли у гоњење. Фронтално дејство пукова Дринске дивизије I било је комбиновано с покушајем паралелног гоњења од стране пукова Моравске и Коњичке дивизије.