Почетна Први балкански рат Албанска операција

Албанска операција

Борбе српских одреда у Албанији, избијање на Јадран и учешће у опсади Скадра

Заузимање Дебра и Елбасана и борбе за време примирја

Пошто су се трупе турске Вардарске армије после битољске битке повукле ка Корчи, а њихово даље гоњење преузеле грчке снаге, био је остао још само слив Црног Дрима који је, према оцени српске владе и Врховне команде, требало заузети.

Дејства ојачане Моравске дивизије I у јужној Албанији

Почетком марта дошло је до појачане борбене активности албанских устаника између Елбасана и Пекиња, на десној обали Шкумбе. Српске посадне снаге у Елбасану и Пекињу, комбинованим дејствима, успеле су да их растерају после доста оштрих борби.

Дејства Треће армије у Метохији и ослобођење Призрена

Трећа армија је 28. октобра увече, завршивши наступање од Приштине, избила у долину Вардара и сјединила се са 1. армијом.

Покрети дивизија и ослобођење Ђаковице

Првог новембра је командант 3. армије известио Врховну команду да ће његове трупе 3. новембра бити прикупљене код Штимља, тако да се заузимање Призрена може очекивати 5. новембра.

Борбе делова Треће армије у области Љуме

Због нагомиланости трупа у Ђаковици јединице су већином биваковале под ведрим небом, без логорске опреме и шатора, а због сталне опасности од напада албанских снага, биле замаране службом обезбеђења на положајима, у снегу, без шињела, добре одеће и остале потребне опреме.

Ангажовање главних снага у области Љуме и борбе у области Дукађина

Пошто у почетку ангажоване снаге нису биле довољне да угуше устанак у Љуми, Хасу и Дукађину, то је, према оцени команданта армије, требало брзо интервенисати и покорити побуњене албанске области.

Општа ситуација пред почетак Албанске операције

У тим почетним операцијама, незадрживо ломећи отпор турских снага, српска војска је ослободила област Новога Пазара, Косово, део Метохије и, после дводневне победоносне кумановске битке, знатан део Македоније.

Формирање и припрема приморских одреда за дејства у Албанији

У духу наређења, генерал Божа Јанковић је одлучио да из Призрена и Ђаковице 9. новембра упути у Албанију два одреда, као две самосталне нападне колоне, с циљем да избију у рејон Љеша и Медове а затим и у рејон Драча.

Наступање Дринско-албанског одреда

Крећући се по великом снегу, хладноћи и магли, јединице су прешле реку Ереник, али су северно од села Фирде имале застој, јер на једном набујалом потоку није било моста, па се претходница морала престројавати у колону по један и тако прећи преко брвна.

Наступање Шумадијско-албанског одреда

Армијским наређењем су и Шумадијско-албанском одреду прецизирани правац наступања и време када треба да избије у рејон Љеша, на јадранску обалу.