Почетна Други балкански рат Узроци рата и политичке и војне припреме за рат

Узроци рата и политичке и војне припреме за рат

Велике силе и њихов утицај на Балкану, заоштравање односа међу савезницима, оружане снаге и ратни планови

“Drang nach Osten” и Балкан

Немачка је, међутим, ушла у борбу за колоније, тржишта и изворе сировина у време када је била завршена подела туђих прекоморских земаља, за којима су тежили немачки империјалисти.

Аустроугарски империјализам на Балкану

Због свог географског положаја и унутрашње економске и националне структуре, Аустро-Угарска је подржавана и помагана од Немачке, своју привредну и политичку експанзију била усмерила скоро искључиво на Балканско полуострво.

Планови италијанског империјализма на Балкану

И италијански владајући кругови су тежили стварању велике Италије, која би обухватала Средоземно, Јадранско и Тиренско море, делове северне Африке и Мале Азије и која би по својој величини подсећала на Римску Империју.

Француски интереси на Балкану и политика status quo-а

Француски интереси били на Балкану су многобројни, сложени и испреплетени. Балканско полуострво је могло да послужи Француској као веома уносно тржиште за извоз у улагање финансијског капитала, као подручје преко кога води најкраћи пут за Турску и као база и стратегијско залеђе за владавину источним Средоземљем.

Енглески интереси на Балкану и политика опште европске равнотеже

Енглески капитал је имао јаке позиције у привреди и финансијама балканских земаља, пре свега Турске.

Балканска политика царске Русије

Политика царске Русије према Турској била је супротна политици Француске и Енглеске. Док су ове настојале да продуже и одрже живот феудалне Турске у периоду када је њихов капитал на турском подручју био доминантан, Русија је радила на ликвидацији Турске.

Претензије Србије, Бугарске и Грчке на Македонију

У својим претераним амбицијама буржоазије Србије, Бугарске и Грчке су истицале своја "историјска права" на територију Македоније и, будући да је она у средњем веку наизменично припадала византијској, српској или бугарској феудалној држави, развијале тезе о Душановој Србији, Симеоновој Бугарској, Великој Грчкој и сл.

Борба македонског народа за посебан национални и политички развитак

Супротстављајући се асимилаторским тежњама буржоазија околних земаља, македонски народ се борио за афирмацију своје националне индивидуалности, увоћење македонског књижевног језика у школску наставу и несметан развитак македонске националне културе.

Српско-бугарски уговор о савезу и о подели Македоније

У прошлости је било више покушаја стварања балканског савеза, али су они остали безуспешни, пошто великим силама, у првом реду силама Тројног савеза, није ишло у рачун зближење и савез балканских народа и пошто балканске монархије никако нису могле да постигну споразум како да се реши македонско питање.

Одредба о руској арбитражи и њено тумачење

Као што се види, Тајни додатак српско-бугарском уговору прецизно и дефинитивно је одредио српске и бугарске границе у Македонији, и зато нема ниједне речи о спорној зони, јер ништа није остало неразграничено.