Почетна Други балкански рат Узроци рата и политичке и војне припреме за рат

Узроци рата и политичке и војне припреме за рат

Велике силе и њихов утицај на Балкану, заоштравање односа међу савезницима, оружане снаге и ратни планови

Документи о савезу Краљевине Грчке и Краљевине Србије

Протокол о закључењу уговора о савезу између Грчке и Србије, Војна конвенција између Краљевине Грчке и Краљевине Србије, Уговор о савезу између Краљевине Грчке и Краљевине Србије

Историк преговора за закључење српско-бугарског уговора од 29. фебруара 1912. (трећи део)

Иако су Бугари ушли у ове преговоре једним крупним пресудним кораком напред, признајући да Срби у опште имају својих права и с ону страну Шар-планине, што је собом повлачило да се Скопље остави Србима, ипак зато Бугари су још далеко били од тога да Србима учине оне концесије које Срби морају сматрати као минимум својих захтева.

Историк преговора за закључење српско-бугарског уговора од 29. фебруара 1912. (други део)

Сва будућа, готово петомесечна дискусија, имала је да се води око двају питања која су ушла у Тајни Додатак; док су одредбе које су ушле у сам уговор, па међу њима и она што се односи на казус федерис против држава које би покушале заузети балканске делове Турске царевине, примљене с бугарске стране без једне речи.

Историк преговора за закључење српско-бугарског уговора од 29. фебруара 1912. (први део)

Од онога дана када се Србија ослободила веза и прекинула односе према Аустроугарској, па се вратила својој традиционалној политици ослобођења и уједињења српства, она је морала поставити себи за циљ да се, помоћу Русије и под руским окриљем, споразуме са осталим балканским хришћанским државама, а у првоме реду да створи српскобугарску заједницу.

Ратни план и концентрација грчке војске

После пада Јанине грчка влада је наредила форсирану концентрацију војске у источној Македонији будући да се опасност од избијања оружаног сукоба са Бугарском нагло повећала.

Концентрација и стратегијски развој српске војске

Када је српска влада затражила ревизију територијалне клаузуле српско-бугарског уговора, Врховна команда је предузела мере за поседање и поступно појачавање положаја на демаркационој линији ради одбране спорне територије у Македонији од евентуалног бугарског напада.

Српски ратни план

Основна концепција ратног плана српске Врховне команде проистекла је из међународног положаја Србије и политичких циљева које је српска влада желела да оствари у евентуалном рату са Бугарском.

Општи српско-грчки ратни план

На основу 6. члана Војне конвенције, опуномоћеници српске Врховне команде и Грчке Врховне команде, потписали су 1. јуна 1913. године у Солуну Протокол о заједничком плану операција српске и грчке војске, којим су биле предвиђене три варијанте координације операција српске и грчке војске у случају евентуалног напада Бугарске на Србију и Грчку.

Ратни план бугарске Врховне команде

Скоро потпуно исту замисао дејства бугарских армија против Србије и Грчке изнео је, после завршетка рата, генерал Савов пред анкетном комисијом XVII народног собрања, изјавивши да је Врховна команда имала намеру да са два одлучна ударца порази српску војску.

Тимочко-подунавско војиште

Обухвата земљиште на северу до реке Дунава, на југу до описане северне границе нишавско-софијског војишта, на западу и истоку до западне, односно источне границе ратишта.