Boj na Velikom Govedarniku 21. i 22. jula

1251

Obaveštena da je Veliki Govedarnik pao u ruke Bugara, srpska Vrhovna komanda je, zbog bojazni od dubljeg prodora bugarskih trupa na spoju unutrašnjih krila 1. i 3. armije, uputila Drinsku diviziju I poziva (5. i 17. puk sa poljskim artiljerijskim divizionom) preko Carevog vrha i Kitke radi odbijanja bugarskog napada od Sive kobile (tt 1545) ka Pobijenom kamenu. Posle zamornog dvodnevnog marša, divizija je stigla na Pobijeni kamen 21. jula oko 13 časova, gde je pod svoju komandu primila Osogovski odred, koji je držao taj položaj. Čim se letimično upoznao sa situacijom, komandant divizije pukovnik Stevan Hadžić odlučio je da napadne Veliki Govedarnik i u vezi s tim zatražio saglasnost komandanta 1. armije. Iako je već bio izdao izričito naređenje Crnogorskoj diviziji i Osogovskom odredu da toga dana ne napadaju Veliki Govedarnik, komandant 1. armije se saglasio sa tom brzopletom odlukom komandanta Drinske divizije I poziva.

Pošto je dobio traženo odobrenje, pukovnik Hadžić je izdao zapovest za napad na prirodno veoma jake i gusto posednute bugarske položaje na Velikom Govedarniku, bez ikakvih priprema. Napad je trebalo da počne 21. jula u 17 časova:

– desna kolona (dva bataljona 4. prekobrojnog puka, jedan bataljon 14. puka II poziva i dva bataljona 17. puka I poziva, sa četiri mitraljeza i dva brdska topa), pod komandom pukovnika Milivoja Anđelkovića, dobila je zadatak da frontalnim napadom zauzme levo krilo bugarskog položaja na Velikom Govedarniku;

– leva kolona (dva bataljona 17. i dva bataljona 18. puka I poziva, sa jednim brdskim topom i četiri mitraljeza), kojom je komandovao pukovnik Miladin Masalović, trebalo je da napadne istureno desno krilo bugarskog položaja koje je, u stvari, predstavljalo taktički ključ za zauzimanje Velikog Govedarnika;

– divizijsku rezervu obrazovao je 5. puk pod komandom pukovnika Alekse Radovanovića, kome je naređeno da svoje trupe prikupi na zapadnoj padini Pobijenog kamena.

Pored slabe organizacije napada, izmešanosti trupa (desna kolona je bila sastavljena od bataljona iz tri, a leva iz dve divizije), necelishodnog manevra (Govedarnik je frontalnim napadom bilo gotovo nemoguće zauzeti), komandant Drinske divizije prenebregao je čak i artiljerijsku pripremu napada, iako je raspolagao dovoljnim brojem artiljerijskih oruđa. Osim toga, sama koncepcija napada, prema kojoj je trebalo da se napadne kolone u toku dana primaknu potpuno neispitanom bugarskom položaju i da ga po padu mraka osvoje na juriš, nije bila celishodna. Ako se tome doda činjenica da se na položajima Veliki Govedarnik – Sušica – Dulički visovi nalizilo pet pukova i 10 opolčenskih bataljona bugarske 4. armije, onda je jasno da je odluka komandanta Drinske divizije I poziva pukovnika Hadžića da sa svojim zamorenim trupama napadne utvrđene bugarske položaje na Velikom Govedarniku bila lakomislena.

Napad je počeo u određeno vreme, bez artiljerijske pripreme. Bugari su odmah reagovali snažnom puščanom, mitraljeskom i artiljerijskom vatrom sa Velikog Govedarnika i leve obale r. Kamenice. Zbog toga, kao i zbog velikih terenskih teškoća, obe kolone su sporo nastupale, uz povremeno zaustavljanje radi otvaranja vatre. Usled ispresecanosti zemljišta, desna kolona je znatno izostala u odnosu na levu, pa je i u toku noći nastavila nastupanje. Međutim, jedna četa njenog prvog borbenog reda, osvetljena požarom od eksplozija granata, potpala je pod snažnu protivnikovu vatru i pokolebala se. To se kolebanje prenelo na kolonsku rezervu (dva bataljona 17. puka I poziva), koja je naglo počela da odstupa. Uz mnogo napora, oficirima je pošlo za rukom da zaustave odstupanje tek oko 23 časa. U međuvremenu, komandantu kolone je naređeno da u toku noći ne napada, već da se u zoru primakne protivnikovom položaju i da ga u svanuće zauzme na juriš. Izmešani bataljoni desne kolone zaustavili su se u jaruzi ispred levog krila bugarskog položaja na Velikom Govedarniku kod Anđelove Mahale, gde su zanoćili.

Trupe leve kolone su uspele da se pred veče približe isturenom desnom krilu bugarskog položaja i izvrše juriš, ali su dočekane dobro organizovanom puščanom i mitraljeskom vatrom i odbijene. Pokušaj komandanta kolone da jednim bataljonom iz svoje rezerve obuhvati bugarsko desno krilo nije uspeo zbog vrletnog, gotovo neprolaznog terena i bočne protivnikove vatre. U takvoj situaciji, komandant divizije nije prihvatio predlog komandanta kolone da se napad produži i u toku noći, već je naredio da se trupe utvrde na dostignutoj liniji, a da sutradan ujutru obe kolone jednovremeno produže napad.

U toku noći trupe su se pripremale da produže napad: rezerve su primaknute prvom borbenom redu, municija je popunjena i neposredna veza između kolona uspostavljena. Obe kolone su ojačane sa po jednim bataljonom 5. puka iz divizijske rezerve, a desna kolona još i crnogorskom 3. brigadom (tri bataljona i dva brdska topa), koju je serdar Vukotić toga dana stavio na raspolaganje komandantu Drinske divizije I poziva.

Napad na Veliki Govedarnik nastavljen je 2. jula u ranim jutarnjim časovima. Samo je crnogorska 3. brigada, čiji je zadatak bio da produži desno krilo prvog borbenog reda i obuhvatno dejstvuje na jugoistočni deo Govedarnika, prešla u napad tek u 9,15 časova. Mada je srpska artiljerija snažno podržavala napad pešadije, vatra bugarskih snaga nije slabila, jer su srpske baterije koncentrisale vatru na sam greben Velikog Govedarnika, dok rovovi ispod grebena gotovo nisu ni tučeni. Ipak, desna kolona je, uprkos velikim gubicima, polako ali stalno napredovala. Najzad, kada je, oko 15,30 časova, posle snažnog dejstva srpske artiljerije po rovove ispod grebena, vatra bugarske pešadije počela da slabi, bataljoni desne kolone su izvršili juriš i izbili na greben Govedarnika. A kada je artiljerija prenela vatru da bi prokrčila put zaustavljenoj levoj napadnoj koloni, pritajeni Bugari su iskočili iz svojih rovova i zasuli paklenom bočnom vatrom srpske streljačke strojeve. Iskoristivši trenutnu zabunu prvog borbenog reda, dva opolčenska bataljona, podržana uzdužnom vatrom jedne baterije, preduzeli su energičan protivnapad u desni bok srpskih snaga i prinudili ih na povlačenje. Oficiri su činili grčevite napore da zaustave odstupanje, ali uzalud.

Tom prilikom je poginuo komandant 4. prekobrojnog puka potpukovnik Radomir Aranđelović, što je izazvalo još veću pometnju. Rastrojene trupe desne kolone u neredu su pojurile ka Pobijenom kamenu, trpeći velike gubitke od protivnikove frontalne i bočne vatre. Protivnapad bugarskih opolčenskih bataljona zaustavile su trupe 5. puka na kosi između Govedarnika i Pobijenog kamena. Međutim, trupe desne kolone nastavile su odstupanje sve dok nisu stigle na položaje sa kojih su prethodnog dana krenule u napad.

Leva kolona je u samom početku napada bila izložena izuzetno snažnoj frontalnoj i bočnoj vatri sa isturenog desnog krila bugarskog položaja na Velikom Govedarniku. Štaviše, neki njeni delovi su tučeni u leđa. Zbog toga je ubrzo došlo do kolebanja i zastoja. Da bi stabilizovao situaciju na pokolebanom levom krilu, komandant kolone je uveo u borbu jedan bataljon 5. puka I poziva iz svoje rezerve. Međutim, upravo u vreme kada je taj bataljon stigao na levo krilo, počelo je kolebanje u Centru. Povlačenje je sprečeno i red uspostavljen tek posle uvođenja u borbu jedne čete 17. puka I poziva iz kolonske rezerve. Posle toga, prvi borbeni red je ponovo krenuo iaired, ali je protivnikova vatra bila tako jaka da je svaki vojnik koji bi se podigao bio pogođen. Oko 10 časova nastupanje leve kolone potpuno je zaustavljeno. Svi pokušaji komandanta kolone da svoje demoralisane i desetkovane jedinice pokrene napred bili su uzaludni; ipak je uspeo da ih zadrži na dostignutoj liniji do pada mraka, kada je od komandanta divizije dobio sledeće naređenje: “Do mraka ostanite gde ste. Pod zaklonom mraka povucite se na položaj koji je držan pre početka napada. Desno održavajte vezu sa kolonom pukovnika Anđelkovića koja se danas, posle neuspešnog napada, prikupila na desnom odseku položaja koji je držan pre nego što je napad počeo.” Time je boj na Govedarniku definitivno izgubljen. Srbi su ovaj položaj tri puta osvajali na juriš, ali su ga Bugari svaki put povratili.

Neuspeli napadi Drinske divizije I poziva na Veliki Govedarnik 21. i 22. jula plaćeni su velikim ljudskim žrtvama. U žestokim dvodnevnim okršajima sa znatno nadmoćnijim bugarskim snagama, izgubila je 2.199 ljudi. Osim toga, crnogorska 3. brigada, koja je 22. jula dejstvovala na njenom desnom Krilu, izgubila je 179 ljudi. Ako se ima u vidu činjenica da se opšta situacija razvijala veoma povoljno za srpsku vojsku, onda su žrtve kojima je plaćen nepromišljeni i brzopleti napad na Veliki Govedarnik bile, doista, izlišne.