Почетна Други балкански рат Операције након брегалничке битке

Операције након брегалничке битке

Операције у Македонији и на Власини, одбрана Пиротског утврђеног логора и бугарска офанзива према Књажевцу и Зајечару

Операције у Македонији: Бојеви на Чупином брду и Ретким букама

У завршној фази брегалничке битке главне снаге бугарске 5. армије предузеле су, 6. јула, велики обухватни маневар на левом крилу Дунавске дивизије II позива. Сврха овога напада била је спасавање 4. армије од потпуног пораза и олакшавање њеног извлачења на грљанске и калиманске положаје.

Напад српске Треће армије на бугарске грљанске и калиманске положаје

После изгубљене брегалничке битке, бугарска 4. армија се заобилазним правцима извукла на линију: Ждропаница - Сива кобила - Калиманци - Голак.

Бој на Великом Говедарнику 21. и 22. јула

Обавештена да је Велики Говедарник пао у руке Бугара, српска Врховна команда је, због бојазни од дубљег продора бугарских трупа на споју унутрашњих крила 1. и 3. армије, упутила Дринску дивизију I позива преко Царевог врха и Китке ради одбијања бугарског напада од Сиве кобиле (тт 1545) ка Побијеном камену.

Последњи покушаји Треће армије да овлада грљанским и калиманским положајима

После неуспелог покушаја да обухвати бугарско десно крило на Калиманским висовима, командант 3. армије одлучио је, након тродневног проучавања ситуације, да предузме енергичан фронтални напад ка Царевом Селу ради непосредног садејства са грчком војском, која је надирала према Горњој Џумаји и Царевом Селу.

Операције на Власини: Борбе на Буковој глави и Чемернику

У почетном груписању српске војске Власина је била најслабије поседнути део граничног фронта. За заштиту границе од Тумбе до планине Патарице био је одређен само 2. батаљон 1. пука III позива, са једном позицијском батеријом.

Босиљградски маневар 10. пука II позива

Будући да је оперативна ситуација на Власини била повољна, српском командовању се пружила прилика да са Власине изврши удар у десни бок и позадину бугарске 5. армије и тиме не само спречи њен напад на лево крило 1. армије већ и да је одбаци са граничног фронта и олакша напад српских трупа криворечким правцем.

Борбе на Грамади, Колуници, Острику и Плочи од 19. до 22. јула

Успех који је босиљградским маневром постигао 10. пук II позива подстакао је српску Врховну команду да Шумадијском дивизијом II позива предузме једну још смелију и ризичнију акцију.

Одбрана граничног гребена и линије Грамада – Чемерник – Стрешер (23-31. јула)

Током 22. јула обе стране су вршиле прегруписавање снага за нове борбе, које су са великом жестином почеле 23. јула изјутра. Бугари су тога дана енергично напали Шумадијску дивизију II позива на фронту од Букове главе преко Панчиног гроба да испред Стрешера.

Операције на фронту српске Друге армије

Операције на фронту српске 2. армије почеле су 5. јула ујутру, нападом 9. плевенске дивизије бугарске 1. армије на правцу Чупрен - Св. Никола - Кална. Сутрадан, 6. јула, у напад је прешла и деснокрилна група 3. армије (13. дивизија и 1. бригада 1. софијске дивизије) из рејона с. Смиловци - Трн, концентрично ка Пироту.

Напад бугарске 9. дивизије и борбе на светониколском правцу од 5. до 8. јула

Четвртог јула увече, бугарска Врховна команда је издала директиву команданту 1. армије генералу Кутинчеву да сутрадан, 5. јула, изјутра предузме наступање на српску територију и, пошто овлада Књажевцем, један део снага усмери ка Зајечару, а други ка Пироту.