Извор: Други балкански рат 1913, књига друга, Саво Скоко
После ликвидације бугарског гарнизона у Солуну, грчка Врховна команда је издала директиву својим трупама да 2. јула изјутра пређу у општу противофанзиву на фронту од Тахинског језера на истоку до Ђевђелије на западу. Њена основна замисао била је: главним снагама окружити и уништити бугарске снаге у рејону Кукуша и, напредујући према северу, раздвојити бугарску 2. армију на два дела, а потом, уз садејство помоћних снага, приступити почесном уништењу тих делова. У духу ове идеје, дивизије су добиле следеће задатке:
– 7. дивизија, развијена на десном крилу грчке војске, да овлада Нигритом, а потом настави наступање према мосту па р. Струми код Орљака ради пресецања правца Солун – Серез;
– 1. и 6. дивизија да наступају општим правцем Солун – Серез и нападну бугарске снаге у рејону Негована;
– централна група (2, 3, 4. и 5. дивизија и Коњичка бригада) развијена на фронту између с. Рахманли и реке Вардара, да предузме концентрично наступање према Кукушу;
– 10. дивизија, која се налазила на десној обали Вардара, образовала је лево крило грчке војске ради напада на противникове трупе на висовима код Калинова и садејства са главним снагама у нападу на Кукуш.
Другог јула изјутра, централна група је отпочела наступање на широком фронту од с. Раханли на истоку до Сару Пазара на западу, усмеравајући главне снаге долином р. Галика. Предстражни делови бугарске 2. бригаде, која се утврђивала на линији с. Женско – с. Салхал, на време су приметили кретање грчких дивизија и после краће борбе повукли се на раније припремљене положаје. Када су се, око 8 часова, грчке снаге приближиле бугарским положајима, обасуте су ефикасном артиљеријском и митраљеском ватром, која им је нанела знатне губитке; десетковани су први ешелони 16. и 23. пука грчке 5. дивизије, која се налазила на тежишту напада, а ништа боље није прошао ни 22. пук исте дивизије, када је из резерве уведен у борбу. Међутим, будући да бугарска артиљеријска ватра није могла да покрије цео фронт, грчке трупе су наставиле наступање нетученим просторима, уклињавајући се у непоседнуте међупросторе и обухватајући крила и бокове бугарског положаја. Док је на десном крилу бугарски 29. пук успео да сузбије напад грчке 3. дивизије, дотле су на центру снаге 4. и 5. дивизије успеле да се уклине у непоседнути међупростор између 29. и 32. пука и да парирају уништавајућу ватру бугарске артиљерије. На левом бугарском крилу, јединице грчке 2. дивизије спустиле су се, око 9 часова, у долину р. Курудере, одакле су, 30 минута доцније, кренуле ка северозападу. Један пук се дубоко уклинио између главних снага бугарског 32. пука и његовог левокрилног обезбеђења и озбиљно угрозио позадину левог одсека.
Око 12 часова, грчка артиљерија (око 15 батерија) отворила је снажну ватру на целом фронту и неутралисала један број бугарских артиљеријских оруђа, што је омогућило пешадији да енергичније крене у напад и опасно угрози оба крила бугарске одбране на положајима јужно од Кукуша. Друга бригада бугарске 3. дивизије се и даље грчевито бранила, обасипајући нападача блиском пешадијском и артиљеријском ватром, али притиснута од вишеструко надмоћнијих грчких снага, затражила је, око 15 часова, одобрење за повлачење. Генерал Иванов је на тај захтев одговорио: “Учините све што можете да одржите положај док не стигну појачања. Дубоко сам уверен да ће бугарски војник, који је снагом стихије потукао стварно снажног противника – Турчина, бити у стању да прегази страшљиве Грке, чак и да су десет пута јачи.” Упркос томе, десетковане трупе 2. бригаде повукле су се, пред вече, на главни положај код Кукуша који је био веома погодан за одбрану. Имао је облик потковице са отвором према северу, па су му крила и бокови у великој мери били заштићени од обухвата, а брижљиво изграђени фортификацијски објекти пружали су могућност за упорну одбрану. У току ноћи 2/3. јула, на ове положаје су приспела и прва појачања – 68. пук Сереске самосталне бригаде. Једним његовим батаљоном ојачан је десни одсек 2. бригаде, а другим леви одсек, док су преостала два батаљона задржана у резерви. Осим тога, према Кукушу су хитале и следеће јединице: 67. пук Сереске бригаде, три батаљона 3. бригаде 7. рилске дивизије и хаубички артиљеријски дивизион.
Извештавајући Врховну команду о ситуацији на фронту 2. армије, генерал Иванов је истицао: “Данас смо се упорно бранили, али смо ипак били принуђени да се повучемо и тиме пружимо могућност противнику да се увери у свој успех, што може да га подстакне да сутра буде још смелији.”
Међутим, због осетних губитака које је претрпела у току 2. јула, грчка централна група наставила је, 3. јула, наступање сувише споро и опрезно. На десном крилу, 2. дивизија је посела полазне положаје на висовима источно од с. Хамборћоја, без озбиљнијих борби, и тиме се задовољила. Пошто се још претходног дана истакла напред, 4. дивизија је оклевала и чекала да се суседне дивизије прописно поравнају са њом. Први ешелон 5. дивизије успоставио је, око 13 часова, додир са главним бугарским снагама, али је општи напад одложен за 15,30 часова због заостајања артиљерије. Трупе 3. дивизије изгубиле су много времена у борби са бугарским предстражним деловима, тако да су тек око 15 часова избиле пред главну одбрамбену линију бугарског 29. пука. Коњичка бригада је водила борбу са истуреним коњичким патролама и вршила извиђање према десном боку бугарског положаја код Кукуша.
Тек када су све четири дивизије подишле главном положају бугарске 2. бригаде, отпочела је снажна артиљеријска припрема у којој су учествовале 23 пољске и брдске батерије. Цео бугарски положај је био обавијен димом од експлозија граната и упаљене суве траве, што је олакшало наступање пешадије. Али, чим су се густи стрељачки стројеви примакли бугарским рововима на око 800 метара, дочекани су снажном пешадијском и артиљеријском ватром (бугарске батерије су одмах прекинуле двобој са грчком артиљеријом и сву своју ватру сасредиле на пешадију) и принуђени да залегну. Све до пада мрака пешадија није могла ни корака напред. Око 18 часова, Грци су покушали да се једним пуком Коњичке бригаде обиђу десно крило бугарског положаја, али у томе нису успели, јер је управо у тренутку када је тај пук стигао у рејон с. Јанешева, у железничку станицу ушао воз са једним батаљоном 67. пука, који се одмах развио за борбу и принудио грчку коњицу на повлачење. У току ноћи 3/4. јула, Грци су предузели неколико напада на лево крило бугарског положаја који, такође, нису дали значајније резултате. Упркос томе, грчка Врховна команда је била задовољна постигнутим резултатима. У њеном извештају упућеном тог дана министру војске, између осталог, каже се:
“Испред Кукуша наше дивизије, у низу огорчених борби, потисле су непријатеља са његових положаја, које су обично заузимале борбом прса у прса. Гонећи противника у правцу Кукуша, наше снаге су стигле испред самог града.”
На основу тога и других извештаја који су увече приспели у Врховну команду, грчки краљ је, око 22 часа, издао директиву којом је наређено да дивизије централне групе у току ноћи пребаце своју артиљерију на нове положаје и у освит 4. јула наставе напад на Кукуш; 1. и 6. дивизија да формирају један мешовити одред од два пука (из сваке дивизије по један) и да га, са брдском артиљеријом 1. дивизије и одговарајућим службама, упуте најкраћим путем у рејон Стрезова ради напада у леви бок и позадину бугарског положаја код Кукуша; да 10. дивизија, не обазирући се на жртве, овлада Калиновском клисуром и избије у позадину Кукуша; да Коњичка бригада смелим и енергичним нападом уништи бугарски 10. коњички пук.
У духу тога наређења, дивизије су наставиле напад још у току ноћи, усмеравајући главне снаге на лево бугарско крило. Наступајући под заштитом мрака долином р. Галика, трупе 2. дивизије су изненадиле бугарско левокрилно обезбеђење и принудиле га на повлачење, а затим, после снажне артиљеријске припреме, извршиле јуриш на прву одбрамбену линију (бугарски главни положај је био уређен по систему отпорних тачака). Бугари нису сачекали јуриш, већ су се повукли на другу линију. Грчке трупе су лако заузеле две отпорне тачке, али су у даљем наступању задржане снажном пушчаном, митраљеском и артиљеријском ватром, која им је нанела велике губитке. Око 6 часова, Бугари су прешли у противнапад, натерали два пука грчке 2. дивизије у бекство и повратили изгубљене положаје. Криза је преброђена захваљујући великим напорима официра и приспелим појачањима из дивизијске резерве.
Напад на бугарско лево крило обновљен је око 8,30 часова, али овога пута комбинован са снажним фронталним притиском трупа 4. и 5. дивизије. Обасуте снажном ватром грчких батерија која је, просто, поравнала грудобране бугарских ровова, трупе левог одсека су почеле да напуштају своје положаје. Већ у 8,50 часова, командант одсека је известио команданта бригаде да 1. и 3. батаљон, “тучени пакленом артиљеријском ватром”, напуштају своје отпорне тачке, и тражио да му се хитно упути помоћ. Схватајући сву тежину ситуације, командант бригаде је наредио 1. батаљону 67. пука (последња бригадна резерва) да изврши противнапад и заустави продор непријатеља, али је и он, дочекан уништавајућом пешадијском и артиљеријском ватром, заустављен тако рећи на полазном положају. После заузимања отпорне тачке број 12, Грци су напали отпорну тачку број 11 с бока и из позадине. Посада се пожртвовано бранила, а када је почела да напушта преоране ровове, било је већ касно – одступница јој је била пресечена, па је уништена или заробљена. Само педесетак људи успело је да се пробије.
У међувремену, 4. и 5. дивизија вршиле су снажан притисак на унутрашња крила 29. и 32. пука и после огорчене борбе принудиле крилне батаљоне ових пукова да се повуку на линију отпорних тачака. Настављајући напад појачаним темпом, Грци су до 10,30 часова заузели отпорне тачке број 8 и 9, а затим пренели целокупну артиљеријску и пешадијску ватру на отпорну тачку број 10, где се налазио и командант левог одсека пуковник Јосипов, који је чинио очајничке али безуспешне напоре да одржи главни положај. Увиђајући неизбежну пропаст, командант бригаде је, још око 9 часова, телефонирао команданту дивизије “да са разбијеним левим крилом и пробијеним центром није у стању да одржи положај”, и затражио одобрење за повлачење, а у исто време издао својим трупама наређење да се нико не повлачи без његовог одобрења, истичући “да ће пуцати на свакога онога ко би то покушао”.
По одобрењу команданта дивизије, и последње трупе левог одсека напустиле су своје положаје око 11,30 часова. Мада је грчка Врховна команда наредила да се “непријатељ који одступи гони у стопу до потпуног исцрпљивања јединица”, ниједна дивизија није предузела гоњење покретом. Па ипак, будући да је повлачење почело из непосредног додира, дошло је до мешања јединица, нереда и панике. Пут којим су се повлачиле бугарске трупе био је покривен побацаним оружјем, муницијом и опремом. Командант Сереске бригаде, која је штитила повлачење, о томе је забележио: “Неред је владао нарочито у позадинским установама и службама. Цео пут повлачења у правцу Круше планине био је покривен баченим оружјем, муницијом итд. Рањеници су били препуштени на милост и немилост судбине: само је мали број њих био евакуисан, док су остали били напуштени на бојишту…”
Трупе десног одсека успешно су одолевале нападу грчке дивизије и Коњичке бригаде, који је имао више демонстративан карактер. Тамо је, после доста снажне артиљеријске припреме, пешадија наступила веома опрезно и споро и тек око 9 часова заузела ровове испред отпорне тачке број 6, принудивши 3. батаљон бугарског 29, пука на повлачење. Остали батаљони су и даље успешно одолевали нападу грчке 3. дивизије, која је готово све своје снаге имала у првој линији. Међутим, због неповољног развоја ситуације на левом одсеку, командант бригаде је, око 9,30 часова, издао наређење за повлачење. Чим је почело извлачење артиљерије и коморе, Грци су предузели гоњење ватром, али не и покретом. Дејствујући са откривених ватрених положаја, грчке батерије су унеле пометњу у деморалисани бугарски 29. пук, који се у повлачењу измешао са 32. пуком, артиљеријом и комором. Сви напори команданта пука да издвоји своје батаљоне из тог хаоса, били су узалудни. То му је успело тек по доласку у рејон с. Снопче, одакле је пук неометано наставио повлачење и увече избио на гребен Круше, где се убиваковао. Бој код Кукуша завршен је, дакле, великом победом грчке војске.