Почетна Други балкански рат Битка на Брегалници

Битка на Брегалници

Офанзива бугарске Четврте армије, преокрет на Брегалници и Злетовској реци, обострани маневри на крилима и решење битке

Пораз бугарских трупа код Лахне и опште повлачење 2. армије

Мада су грчке трупе у преподневним часовима наступале опрезно, борба је почела пре него што су поменути бугарски пукови посели одбрамбене положаје. Па ипак, централна грчка колона, дочекана снажном артиљеријском и митраљеском ватром, споро је напредовала.

Дејства на правцу Калиново – Дојран

Напад грчке 10. дивизије на бугарске положаје код Калинова и Аржана почео је 3. јула око 10 часова. Под заштитом снажне фронталне и бочне артиљеријске ватре, грчка пешадија је прешла у напад и око 10,30 часова заузела прве бугарске ровове.

Бој код Кукуша

После ликвидације бугарског гарнизона у Солуну, грчка Врховна команда је издала директиву својим трупама да 2. јула изјутра пређу у општу противофанзиву на фронту од Тахинског језера на истоку до Ђевђелије на западу.

Преглед операција на грчко-бугарском фронту за време брегалничке битке

За операције против Грчке бугарска Врховна команда концентрисала је само 2. армију, јачине 67 пешадијских батаљона, 16 коњичких ескадрона и 40 батерија разног калибра.

Општи осврт на брегалничку битку

Заузимањем бугарских штипских положаја у сумрак 8. јула 1913. године српска војска је победоносно завршила одлучујућу битку другог балканског рата, а уједно и највећу и најкрвавију битку у својој дотадашњој ратној историји, како по ангажованим снагама тако и по времену трајања и простору на коме се одигравала - битку на Брегалници.

Одлагање напада на бугарске положаје код Штипа и удар у празно

Командант српске 3. армије одлучио је да нападне бугарске штипске положаје тек када се, 6. јула ујутру, уверио да се бугарски маневар на десном крилу битачне просторије свео на само демонстравину улогу.

Задоцнело наступање српских трупа преко Кочана ка Царевом Селу

Пошто је у току ноћи почела да пада јака киша, трупе бугарске кочанске групе су то искористиле и непримећено се повукле ка Царевом Селу, остављајући на поменутим положајима само слабе заштитничке делове.

Завршетак битке на Брегалници

Општа оперативна ситуација 5. јула била је, дакле, повољна за српску војску. Офанзивни маневар бугарске 4. армије на јужном крилу битачне просторије сасвим се угасио и свео на дефанзивну улогу само једне бригаде.

Сламање десног крила бугарске 4. армије на Рајчанском риду

Офанзивна група 1. армије, заморена од тешких борби које је претходног дана водила на Дренку и Кали, није 2. јула журила са нападом на Рајчански рид.

Бој код Криволака и карауле Шеобе

Управо у време када је, преотимањем драговских положаја, побољшана ситуација на левом крилу Тимочке дивизије II позива, њено десно крило је запало у веома тешку кризу.