Црна књига – Патње Срба из Босне и Херцеговине за време светског рата 1914-1918.год.

1394

Назив књиге: Црна књига – Патње Срба из Босне и Херцеговине за време светског рата 1914-1918.год.

Аутор: Владимир Ћоровић

Издавач: Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца – подружница Требиње

Година издавања: 1996. (треће издање)

Преузето са: www.rastko.rs

 

У дугој српској патничкој прошлости било је веома много периода који су могли да буду садржина “црних књига”, а мало их је ипак написано. Наша црна и несрећна времена давала су честе поводе и праве разлоге за настанак таквих документарних списа који би требало да буду намијењени и свједочењу, и памћењу и незабораву. Многи страшни догађаји и дешавања протутњали су као праве олује и поводњи, али о њима није остало ни довољно писаних трагова, па ни јаког одјека у народном памћењу. Жива је остала само танка свијест да су се они десили, да су били од судбинског значаја а често и права историјска прекретница нашег народа. Њихов ехо чуо се најчешће у нашој пјесми и у народним предањима.

Усмјерени тако највише према епској слици крупних збивања, па и укупне наше историјске прошлости, често смо историју подређивали ономе што је доносила наша усмена традиција и што је казивала гусларска пјесма. Тек су голема збивања на почетку овога вијека, у којима је наш народ био неизбјежни учесник и чинилац, добила мање епску а знатно више историјску и ознаку и интерпретацију. Епика је и даље остала, али као поетска форма за задовољавање народне душе, а и као литерарно виђење одређених догађаја. Праву улогу попримила је историографија, у којој је незаобилазан удио имао управо Владимир Ћоровић (1885-1941). Истовремено је настала и права прилика и потреба за јачи развој српске ратне мемоаристике.

Када је пред нама Црна књига Владимира Ћоровића, једног од најпоузданијих и највећих историчара које је имао српски народ, онда нас неминовно засипају разне асоцијације и обузимају потребе за одређивањем према догађајима и актерима који чине њену основну садржину. У сваком случају, ово дјело је настало из дубоке емотивности, саосјећајности и проживљености, из потребе за одушком послије страшних догађаја. Настало је и као одужење читавом страдалачком српском покољењу на које се сручио свјетски рат (1914-1918).

Ћоровићева Црна књига је поуздано свједочење, говор докумената, бројки, фотографија и свједока. Из ње се и наслућују и виде големе људске патње, несреће, глад, болештине и умирања невиног српског народа. Види се смишљена суровост аустроугарске окупационе власти, подржане од врхова католичке цркве. Види се јасна геноцидна политика, чије су посљедице насилна смрт више десетина хиљада припадника српске нације на просторима аустроугарских провинција Босне и Херцеговине.

Једна од уочљивих ознака ове књиге је њена актуелност у времену када се појавила. Њу је 1920. године објавио тада чувени књижар Иса Ђ. Ђурђевић, чији је врло користан издавачки рад био везан и за Сарајево и за Београд. Очито је да се Владимир Ћоровић брзо одлучио на писање, да није чекао да протекне и превише времена, када би многи свједоци нестали, а догађаји били заборављени или би добили туђу, нежељену оцјену и тумачење.

(проф. др Војислав Максимовић)

Претходни чланакКад су војске пролазиле
Следећи чланакСолунци говоре