Балканско полуострво и јужнословенске земље

313

Назив књиге: Балканско полуострво и јужнословенске земље

Аутор: Јован Цвијић

Издавач: Државна штампарија краљевине СХС (књига прва) и Издавачка књижарница Геца Кона (књига друга)

Година издавања: 1922. (књига прва) и 1931. (књига друга)

“Имао сам план да дам синтезу својих испитивања о Балканском Полуострву, почињући са геоморфолошким питањима, којима сам посветио много већи део свога времена и рада. У томе су наступили ратови, и показало се корисније најпре претставити у целини антропогеографска испитивања, тим пре што сам крајем 1916. године позван да држим предавања на Сорбони, а она су била поглавито антропогеографскога и етнографскога карактера. Та су предавања публикована у књизи: La Peninsule Balkanique, Geographie Humane, у мају 1918. године.

Кад сам се вратио у Србију, нашао сам да је прву половину моје књиге превео Г. Боривоје Дробњаковић, професор и кустос Етнографског Музеја. Разгледајући тај посао, израђен са много пажње и савесности, уверио сам се колико је тешко преводом изразити мисли оригиналног дела са свима нијансама. Даље је било јасно да за нашу публику треба многе партије израдити са више детаља, и додати више скица и фотографија. Дело се морало прерадити и допунити. При томе ми је превод Г. Дробњаковића послужио као основа, и она је преиначавана, изузевши неколике прве табаке, који се штампају као тачан превод оригинала.

Ово није цело дело како је објављено на француском, већ само први део: Географска средина и човек. Доцније ће изаћи други део, о психичким и социјалним типовима јужних Словена. Због поменутих измена, и овај је први део већи него у оригиналу за осам до девет штампаних табака. А други ће део бити већи не само због нових проматрања о панонском и алписком психичком типу, већ и због излагања особина рељефа и насеља тих крајева, који се у многоме разликују од Балканскога Полуострва и Карста.
Тиме је обележен однос ове књиге према француском оригиналу, чији је план задржан.

Није ми била намера да у овом делу изнесем антропогеографске и етнографске резултате о појединим земљама, до којих сам дошао путовањем и проучавањем, већ да представим своју концепцију антропогеографије. Она ће се у целини моћи видети кад буде објављена други књига овога дела, а дотле се стручни читаоци могу помоћи француским оригиналом.”

Јован Цвијић, у Београду, Августа 1922.

Нажалост, дуго боловање и немила смрт нису допустили Јовану Цвијићу да објави други део књиге, те је госпођа Цвијић за тај посао умолила др Боривоја Дробњаковића и Јована Ердељановића.

“Учињено је све што се могло, да ово дело знаменитог научника буде достојно опремљено. Оно се предаје у руке нашем народу, да из њега још боље упозна величину Цвијићева духа и његова проматрачког дара и да се на погледима које он износи учи гледати очима једнога свога великог сина”, Јован Ердељановић.