Пролог

Полошка, Сиринићко-средачка и група Врањског Поморавља

Полошка група заузима област од извора реке Вардара под Влајиницом па до планине Жедена и до Суходолице. Сиринић и Средска су шарске жупе између Призрена и Косова, прва око Лепенца, друга око Призренске Бистрице. Група Врањског Поморавља захвата предео од Прешева до Грделичке Клисуре.

Струшко-охридска група и дебарска група

У овој групи Словени чине већину, према којој се губи турско-арбанашка мањина, иако Арбанаси допиру до западне обале Охридског Језера. Узроке је томе положај ове области и мања експанзивна снага Арбанаса у сливу реке Шкумбије.

Група Биначке Мораве и Преспанско-костурска група

Група Биначке Мораве заузима један од највећих сливова у средини Полуострва, слив Горње или Биначке Мораве. Преспанско-костурска група заузима котлину већу од струшко-охридске, али већи део њен покривају Преспанско и Мало Језеро.

Мијачка група

Група правих Мијака, који себе тако зову и које околно становништво назива Мијацима, ограничена је поглавито на област Мале Реке, леве Радикине притоке.

Мавровско-реканска и Горњореканска група

„Мавровац" ужива добар глас. Људи ове групе су познати због вредноће, предузимљивости и све веће имућности њених печалбара по Србији. Имају несумњиво знатне способности за тековину и штедњу, док је цицијаштво код њих ређе.

Јужномакедонски варијетет и битољско прилепска група

Јужномакедонски варијетет одговара јадранском варијетету динарског типа. Али је овде јужнословенска маса друкчија и осим тога је преиначена утицајем друкчије цивилизације.

Моравско-вардарски и шопски варијетет

Моравско-вардарски варијетет могао би се тачније назвати јужноморавским и горњевардарским, јер обухвата долину Јужне Мораве, од Ниша до Гњилана, и затим долину Вардара од његова извора (Вруток) до Демир-Капије.

Косовско-метохиски и западно македонски варијетет

Косовско-метохиски варијетету припада становништво Косова, Метохије, Подриме и шарских жупа Средске и Сиринићке. Најбољи преставник централног типа је становништво западне Македоније, од планина Јакупице и Бабуне на истоку, до западне обале Охридског Језера и леве обале Црног Дрима, обухватајући тако и предео Голобрдо.

Централни тип: Предања и национална свест

Између Прилепа, Солуна и Месте (можда и још даље на исток) централни је тип сачувао физичке и психичке особине наслеђене од ранијих нараштаја. Ту се уопште одржао архаичан тип, аморфна маса, која је местимично сачувала трагове српских предања.

Централни тип: Основне психичке особине

Уз архаичност, старобалканске и рајинске особине, јављају се и неколике нарочите особине, које су врло распрострањене код овога становништва, а на првом месту реализам.