Почетна Пролог Источно питање

Источно питање

Источно питање треба да почињемо с појавом освајачке османлијске државе у почетку 14. века, а завршавамо с њезином пропашћу у катастрофи светског рата и његових непосредних последица.

Увод у Источно питање

Ја узимам источно питање као питање о опстанку османлијске царевине на Балканском полуострву и у Леванту. То је најмлађа фаза вековне борбе између Азије и Европе за њихове додирне области и мореузе, о које су се, пре Османлија, борили Персијанци, Грци, Александар Велики, Римљани, Византинци, Арапи и селџучки Турци.

Период до преласка Османлија у Европу

Својим пореклом, карактером и вером разликују се Турци битно од европских народа. Они су пореклом туркестански номади, припадају уралско-алтајској групи и расно су различити од индоевропских народа Предње Азије и Европе, а сродни у Европи само са Мађарима и Финцима.

Турска борба са Србима до Косовског боја

Док је Византијска Царевина пропадала, ширила се са запада на њезину територију снажна српска држава помичући све више границе у правцу Цариграда.

Борба између Османлија и хришћанске Европе на Балканском земљишту 1389-1503.

После косовске битке престаје Србија да буде самосталан фактор у борби против Турака. Тада је отпочела на балканском територију гигантска борба између Турака и хришћанске Европе, коју су представљали Мађари и Немци.

Основице османлијске надмоћности

У прво време имали су Турци превагу над хришћанима због војничког порекла и карактера своје државе и због концентрације власти у једној руци.

Однос Француске и Русије према Турцима

Политичка констелација сила и географски положај учи­нили су да је Француска, противница Хабсбурговаца као и Турска, а немајући никаквих спорних тачака с Турском, рано ступила у пријатељске политичке и трговачке односе с Турском, који су јој донели привилегисан политички и трго­вачки положај у Леванту.

Унутрашње пропадање Турске и буђење хришћана крајем 16. и почетком 17. века

За Сулејмана II већ је почела, а за његових млитавих, уживању оданих наследника, још се појачала корупција, влада љубимаца и утицај харемских интрига. Почевши од султана па до иколико утицајног државног службеника, свак је тражио да му се чиме поклони.

Турска у 17. веку

Док је Мурат IV тражио ратну славу у рату с Персијанцима и нашао је у ослобођењу Багдада 1638, подузели су његови наследници Ибрахим I и Мехмед IV опет верске ратове против хришћанских сила.

Преокрет у источном питању у великој борби хришћанских сила с Турском 1683-1699.

Офанзивни полет Турске у другој половини седамнае­стог века дошао је до врхунца у опсади Беча 1683, да после тога Турска пође незауставно натраг.

Акција Турске да поврати губитке (1700-1718.)

Турска се није помирила са великим губицима по карловачком и цариградском миру. Она се спремала да поврати те губитке од сваког противника посебно.