Početna Prolog

Prolog

Srpsko pitanje u rusko-austriskom dvoboju na Balkanu

Srbi koji su sada imali svoje dve slobodne države nisu više mogli, kao u minulom stoleću, smatrati austrisku akciju na Balkanu kao pomoć za svoj oslobodilački pokret. Austro-Ugarska se jasno pojavljivala kao zavojevač.

Berlinski kongres i srpsko pitanje

Na Berlinskom kongresu pod Bismarkovim pretsedništvom bile su zastupljene velike sile i Turska. Rusija je bila protivna da rumunski punomoćnik učestvuje na kongresu. Dosledno nisu mogli učestvovati ni srpski.

Velike sile, San-stefanski mir i srpska borba za oslobođenje

Slovenski oslobodilački pokret 1875 došao je, zaista bunom iz naroda, ali su ga prihvatile srpske kneževine, pa zatim Rusija.

Izukrštenost interesa sila na Balkanu 1866 – 1871.

Francuska, Austrija i Italija vodile su u najvećoj tajnosti pregovore za sklapanje saveza protiv Prusije. Zato su te sile želele mir na Istoku pa su svakom prilikom uticale na Portu da popuštanjem izbegava zaplete i da ne daje prilike Rusiji za agresivniju akciju.

Jugoslovenska propaganda pred Evropom za istočno pitanje

Uporedo sa službenom akcijom srpskog Pijemonta išla je akcija srpskih patriota na političkom i književnom polju. Slično kao u Italiji pred ujedinjenje, tako je šezdesetih godina prošloga veka bila obuzeta srpska javnost jednom misli o nacionalnom oslobođenju i ujedinjenju.

Velike sile i težnje Miloša i Mihaila

Knezovi Danilo i Nikola ustrajno su težili da dobiju priznanje nezavisnosti Crne Gore, proširenje granica i izlazak na more, a knezovi Miloš i Mihailo da ostvare unutrašnju nezavisnost Srbije od svakog turskog uticaja, pa najzad Mihailo i da pripoji Bosnu i Hercegovinu.

Talijansko ujedinjenje i srpsko pitanje

Ratom od 1859 i procesom talijanskog ujedinjenja skrenuta je glavna pažnja Austrije i Francuske na Italiju, a Balkan i istočno pitanje bili su od interesa samo toliko koliko su mogli imati uticaja na tok i svršetak tih glavnih događaja.

Uticaji pariskog kongresa na Balkan

Odnos velikih sila prema Srbiji od utvrđenja ustavobraniteljskog režima do Pariskog kongresa bio je određen njihovim stavom koji su zauzeli prema problemu ruskog protektorata nad hrišćanima na Istoku.

Situacija u Evropi do Krimskog rata

U duhu nove, zapadnoevropske orientacije bio je program srpske spoljne politike ustavobraniteljskog režima formulisan u Načertaniju Ilije Garašanina 1844.

Drugi srpski ustanak

Turska nasilja i opasnost po život narodnih starešina dadoše povod za drugi ustanak pod voćstvom Miloša Obrenovića.