Почетна Пролог

Пролог

Српско питање у руско-аустриском двобоју на Балкану

Срби који су сада имали своје две слободне државе нису више могли, као у минулом столећу, сматрати аустриску акцију на Балкану као помоћ за свој ослободилачки покрет. Аустро-Угарска се јасно појављивала као завојевач.

Берлински конгрес и српско питање

На Берлинском конгресу под Бисмарковим претседништвом биле су заступљене велике силе и Турска. Русија је била противна да румунски пуномоћник учествује на конгресу. Доследно нису могли учествовати ни српски.

Велике силе, Сан-стефански мир и српска борба за ослобођење

Словенски ослободилачки покрет 1875 дошао је, заиста буном из народа, али су га прихватиле српске кнежевине, па затим Русија.

Изукрштеност интереса сила на Балкану 1866 – 1871.

Француска, Аустрија и Италија водиле су у највећој тајности преговоре за склапање савеза против Прусије. Зато су те силе желеле мир на Истоку па су сваком приликом утицале на Порту да попуштањем избегава заплете и да не даје прилике Русији за агресивнију акцију.

Југословенска пропаганда пред Европом за источно питање

Упоредо са службеном акцијом српског Пијемонта ишла је акција српских патриота на политичком и књижевном пољу. Слично као у Италији пред уједињење, тако је шездесетих година прошлога века била обузета српска јавност једном мисли о националном ослобођењу и уједињењу.

Велике силе и тежње Милоша и Михаила

Кнезови Данило и Никола устрајно су тежили да добију признање независности Црне Горе, проширење граница и излазак на море, а кнезови Милош и Михаило да остваре унутрашњу независност Србије од сваког турског утицаја, па најзад Михаило и да припоји Босну и Херцеговину.

Талијанско уједињење и српско питање

Ратом од 1859 и процесом талијанског уједињења скренута је главна пажња Аустрије и Француске на Италију, а Балкан и источно питање били су од интереса само толико колико су могли имати утицаја на ток и свршетак тих главних догађаја.

Утицаји париског конгреса на Балкан

Однос великих сила према Србији од утврђења уставобранитељског режима до Париског конгреса био је одређен њиховим ставом који су заузели према проблему руског протектората над хришћанима на Истоку.

Ситуација у Европи до Кримског рата

У духу нове, западноевропске ориентације био је програм српске спољне политике уставобранитељског режима формулисан у Начертанију Илије Гарашанина 1844.

Други српски устанак

Турска насиља и опасност по живот народних старешина дадоше повод за други устанак под воћством Милоша Обреновића.