име: Душан
презиме: Вујановић
име оца: Радомир
место: Бргуле
општина: Уб
година рођења: 1887.
година смрти: 1945.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Вујановић Р. Душан, земљорадник и редов (Бргуле, Уб, 1887 – Ваљево, 1945).
Рођен је у имућној сеоској породици, од оца Радомира и мајке Милеве, пољопривредних произвођача.
По завршетку основне школе, остао је у селу и помагао родитељима у обављању свакодневних сеоских послова. Био је висок, крупан и лепо грађен човек Пошто се оженио Дикосавом Симић из суседног Радљева, прешао је да живи у кућу њених родитеља, која је такође била веома имућна.
Учествовао је у свим ратовима од 1912. до 1918. године и био вредан, храбар и сналажљив. Са српском војском прешао је Албанију и борио се и на Солунском фронту. За почињене подвиге одликован је Сребрним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима. О томе је објављен и указ ФАО 150 806. У тим ратовима учествовао је и његов брат Војислав (1884-1945), па су оба поред споменица за учешће у балканским и Првом светском рату имали и Албанске споменице.
Између два светска рата у политичком погледу припадао је Демократској странци али није испољавао неку запаженију активност.
После погибије Жикице Јездимировића, скојевца и партизана из Каленића, његови ратни другови закуну се да ће га осветити. Заробили су неке жандарме из Радљева и побили. Њихове жене то јаве Жандармерији у Лајковцу, а ови о томе обавесте немачку команду, која потом пошаље своју казнену експедицију у Радљево, која побије групу недужних људи и запали неке куће. Међу запаљеним била је и Душанова кућа, вршалица и жито.
После тога он се определи за четнички покрет Драже Михаиловића (убудуће: ДМ). Ови га као старог ратника, доброг домаћина и угледног човека изаберу за председника Равногорског одбора у Радљеву. Наводно на тој дужности оптуживао је и прогањао припаднике и симпатизере партизанског покрета. Због тога је 1945. године ухапшен и стрељан у Ваљеву или околини. По казивању сродника једног дана са колима и воловима отеран је на кулук и више се није вратио. Заједно са њим ухапшен је и стрељан и његов брат Војислав, службеник у радљевској општини у време Недићеве владе. Обојици је конфискована целокупна имовина.
У браку са Дикосавом имао је по два сина – Владана и Пауна, и две кћери – Гину, удату у Обреновац и Негосаву у Ваљево. Владан је по ослобођењу био припадник Народне милиције, а убили су га четници одметници у Убу или околини. Паун (1925 -1983) је био пољопривредни произвођач у месту рођења.