Учесници ратова

“Сваку стопу ове земље ми смо по сто пута платили својом крвљу. А то знају да цене само они који су ратовали и враћали се на пуста згаришта.” Иван Милошевић

Перић Станоје

Перић Станоје

Кад смо били на око 500 метара од коте, запраштали су пушчани пуцњи и то на мом десном крилу. Зрна су фијукала високо изнад наших глава, па ми је било јасно да је непријатељ отворио ватру на коњички ескадрон који је наступао друмом.
Дамјановић Страхиња

Дамјановић Страхиња

Развио сам вод фронтом према непријатељу. Војници су повадили бомбе, прегледали бајонете на пушкама - све немо, без израза на лицу. Најзад, мајор викну: „Јуриш, у-ра...!”
Швајцер Жорж

Швајцер Жорж

Име су ми лако памтили: Жорж. Са презименом је ишло мало теже: Швајцер. За три године, оне сурове, ратне, у којима сам се дружио са српским војницима - научио сам више него можда у целом свом животу.
Митровић Драгић

Митровић Драгић

Таман ми тако шапућемо кад, на петнаестак метара од нас, једном узаном стазом, по мекој трави, иду три швапска војника. Судим да су веома млади, неискусни, чим тако неопрезно иду. Не знају каква је ово земља, какав је ово народ, не знају да их иза сваког грма вреба наш човек.
Милошевић Чеда

Милошевић Чеда

Између Кајмакчалана и Доброг Поља каменити врх који се зове Кучков камен. Иза тог врха Бугари су се укопали и утврдили, сместили немачки митраљез и само косе.
Стакић Душан

Стакић Душан

Око три сата ујутро, деветог августа, био сам на мосту. Буљио сам кроз мрак у други његов крај на другој страни. Ништа нисам опазио ни чуо. Наједном, грунуше топови и гранате почеше да рију Топчидерско брдо.
Скоковић Василије

Скоковић Василије

Ни сам не знам у колико сам битака учествовао. Ко би се тога сећао после толико година. А ја сам био војник по струци, завршио сам подофицирску школу и догурао сам до капетана прве класе.
Милетић Миладин

Милетић Миладин

И данас, упркос годинама, кладио би се, каже, да ће прецизно да убаци каменчић у птичије гнездо на врху дрвета. Или, ако затреба, да без промашаја убаци бомбу у ров. Јер, он је рођени бомбаш.
Ловрић Лујо

Ловрић Лујо

„Мајко! Немој да плачу очи твоје за очи моје кад не плачем ја. Немој да се бојиш за будућност моју кад се не бојим ја. Јер, знај, будућност је моја у будућности уједињеног народа нашег. У његовој срећи, биће и моја срећа…"
Огист Албер

Огист Албер

Ја, Огист Албер, тада нисам ништа знао о српској војсци. Као и други француски војници испуњавао сам војничку дужност.