Учесници ратова

“Сваку стопу ове земље ми смо по сто пута платили својом крвљу. А то знају да цене само они који су ратовали и враћали се на пуста згаришта.” Иван Милошевић

Павловић Сава

Павловић Сава

Сава се успузао још ближе. А када је главом био на самом рову, из кога су вирила челична грла непријатељских пушака, вешто и снажно креснуо је бомбу о бомбу, и убацио у ров. Међу непријатељима је настала страшна паника. Урликали су и бежали на све стране, а када су бомбе праснуле, комади челика засули су их нештедимице.
Радојевић Владимир

Радојевић Владимир

Полако, као гуштери, све пужући, пришли смо жици. Али види ђавола: тек што смо почели да сечемо жице, осуше Бугари ватром из митраљеза. Куршум је толико сипао да му ни тица не би могла умаћи. Ми нисмо имали куд.
Миловановић Михајло

Миловановић Михајло

Како то изгледа чудно и готово невероватно! Осамдесет и шест људи хоће да нападну једно место у коме се у томе часу налазило преко две хиљаде непријатељских војника. Ту је био и главни штаб непријатељског корпуса.
Чокић Лазар

Чокић Лазар

Само два војника нису напустила свој топ. То је био Лазар Чокић, нишанџија трећег вода оне пољске батерије, и његов друг Јаков Шарчевић, једини од послуге. Нико не би знао да објасни због чега су они остали поред свог топа. То нису знали чак ни они сами.
Станковић Стојадин

Станковић Стојадин

Са осећањем које је познато само ратницима у оваквим ситуацијама, три војника одврнуше бомбе, спремни да крену у смрт. Челичне лопте требало је само креснути. Каплар Стојадин није више хтео да губи ни једног тренутка. Са својим кривим ногама, он је у два скока већ био на бугарском рову, Али, гле чуда. У рову није никог било.
Крушић Благоје

Крушић Благоје

Сипају они из митраљеза и пушкомитраљеза, али све преко нас... Бацају и бомбе, оне као флаше, али опет преко нас. Грме наше, грме њихове бомбе. Тако три-четири минута, а онда наста гробна тишина. Чујемо кукњаву у рововима.
Максимовић Михаило

Максимовић Михаило

Аустријанци, који су били далеко свега две до три стотине метара, почеше да ускачу у онај зидани канал. Наши им подиђоше с бока. У каналу настаде права кланица. Избезумљени људи гушали су се, рукама давили једни друге. Налетали на голе ножеве.
Ђорђевић Обрен

Ђорђевић Обрен

Као град из неба, комади бомби су падали међу плаве. Настао је лелек и запомагање. Рањеници су пузили по крви и покушавали да се извуку. Шума је одјекивала као у грмљавини.
Бојовић Милисав

Бојовић Милисав

Најтеже су моје успомене у Албанији. Људи из чете падали су ми болесни и гладни, а ја нисам могао да им помогнем. По пет дана ни сам хлеба нисам окушао.
Жугић Крста

Жугић Крста

А измешале се лешине са овим стварима. Човека гроза хвата кад види ту касапницу. Свак помисли да и њега то исто зло може снаћи. Претрне човек од главе до пета. Јер рат је страшан и гадан. Али шта ћеш, ако је Бог рекао да се гине, не можем умаћи. Гину и наши и њихови. У смрти смо сви браћа.