Учесници ратова

“Сваку стопу ове земље ми смо по сто пута платили својом крвљу. А то знају да цене само они који су ратовали и враћали се на пуста згаришта.” Иван Милошевић

Петровић Ж. Радојица

Неки војници, кад су чули да сам био у ропству, чуде се што сам дошао, кажу: боље роб него гроб. Ја им кажем: Слушајте, људи! То је глупа ствар, ничег бољег нема од слободе.

Александровић Ранко

Наиђемо на војника да је пао од глади, од болести. Удара се у груди и виче: "Леба..."

Николић М. Митар

Кад је лађа потонула, вртлог одвуче оне што су били ближе, подавило се много. Ја нисам знао да пливам, легао сам на даску и држим се...
Кујунџић Љубица

Кујунџић Љубица

Дошло ми да заплачем због те песме. Не тугује тај рањеник због своје тешке ране, због неизвесности, због своје родбине о којој ништа не зна - тугује због своје отаџбине.
Пурић Драгиња

Пурић Драгиња

Неће, значи, непријатељ да се бори само против наше војске, хоће да уништи српски народ, хоће да га збрише с лица земље. Да не постоји више.
Рабасовић Ленка

Рабасовић Ленка

Али, дрхтало се и од моје бомбе, од мог гласа. Шваба је моје име изговарао са страхом. Команда је слала потере, али се многе нису вратиле.
Јовановић Софија

Јовановић Софија

Причала нам је „бака Софија” - како су је звала деца из комшилука - о великим, незаборавним данима своје младости, кад се све нудило отаџбини, а од ње се није тражило ништа, чак ни - незаборав.
Перуновић Милосава

Перуновић Милосава

Нико није слутио да ће ускоро за овом младом девојком бити организоване јаке потере и да ће бити обећана велика награда ономе ко је ухвати живу или је убије.
Спасић Марица

Спасић Марица

Без обзира на разлику у вери и народности нисам могла да их разумем: зар им туђинац може бити милији од људи чији им је језик заједнички и који живе на истом тлу?
Вукотић Василија

Вукотић Василија

Виђала сам их и видала им ране. Колико сам могла. Још памтим згрчена лица, потамнела као олово.