Početna Ličnosti Učesnici ratova

Učesnici ratova

“Svaku stopu ove zemlje mi smo po sto puta platili svojom krvlju. A to znaju da cene samo oni koji su ratovali i vraćali se na pusta zgarišta.” Ivan Milošević

Davidović Budimir

Davidović Budimir

Natovareni bombama vojnici jurišne čete kretali su se kroz pomrčinu i hitali u smrt. Kao neke noćne senke preskakali su s kamena na kamen. Niko se nije osvrtao. Pred sobom su imali zadatak koji se mora izvršiti: preseći bugarsku žicu, upasti u rovove, bombama dignuti u vazduh i rovove i zemunice, zavladati položajem!
Ilić Milisav

Ilić Milisav

Ilić je sada propuštao sve jednog po jednog kroz kapiju. Tu je bilo dvesta sedamdeset pet vojnika i pet oficira. Osam vojnika Ilić je odredio i ovu dugačku zarobljeničku kolonu poslao komandantu bataljona. Kada im je pogledao leđa okrenuo se svojima i, smeškajući se zadovoljno, dobacio: - E baš srećno ovo Vavedenje.
Irižanin Mihajlo

Irižanin Mihajlo

I posle, u ratu, moj Sredoje nikako mi nije izlazio iz glave. Gde god je trebalo nešto izvesti, gde god je trebalo nešto izvideti, tamo gde je bilo najopasnije - uvek sam se dobrovoljno javljao. Verujte, sve za ljubav mog sina, koga sam voleo kao oči u glavi. Ali, nesrećan, nije dočekao da mu kažem kako ne treba više da se stidi svoga oca.
Milošević Mika

Milošević Mika

Skrivajući oči u kojima su sijale suze majke i žene, Stoja Milošević se zabavila odvezujući čvor na staroj požuteloj maramici koju je izvukla iz nedara. - Evo, ovo je sve što nam je ostalo. Iz maramice ona je izvukla i pokazala Karađorđevu zvezdu sa mačevima, jedino dobro koje je njen muž doneo iz rata.
Jelić Milenko

Jelić Milenko

Strašno je to bilo jutro. Vojnici potamneli od vatre i umora, ali još se drže. Nikom se ne ide na onaj svet. Vraćaju se iz onog šumarka gde su uzmicale plave uniforme. Razbili su ih sasvim. Preskaču preko lešina i vraćaju se kao sa žetve.
Marković Sima

Marković Sima

Bugari udariše u napad. Naša pešadija bila je svega tridesetak koraka ispred nas. Mi tukosmo dokle mogasmo. I u rovovima nastade klanje. Na nož, na bajonet! Izmešali se naši sa Bugarima, pa se ne zna ko koga bije, ko koga tuče. Čuješ samo urlikanje, psovke i jauke, da ti se kosa diže na glavi. Izgiboše oficiri, izgiboše vojnici, a komandant samo trči od jednog do drugog pa viče: - Ne dajte se, braćo! Izdržite još koji časak, oni više nemaju municije. Naš vodnik primi pod komandu jednu četu pešadije, jer pešadiski oficiri behu izginuli svi do jednoga.
Topalović Radosav

Topalović Radosav

Jadni pešaci. Njih niko ne štedi, o njihovom umoru niko ne vodi računa. A smrt im uvek preti. Eto, i sada, ovako umorni i izmrcvareni, oni moraju svojim golim grudima da nalete na bugarske noževe, moraju da ih razbiju, da prokrče put drugima ili svi da izginu.
Cvijović Radomir

Cvijović Radomir

Nasta tajac među ljudima. Ona mučna tišina kao kada se mrtvi sahranjuju. Na licima "bagljavih" redova nije se moglo ništa pročitati: ni strah, ni užas, ni revolt. Oni su nemo ćutali i samo gledali u svog kapetana, čije su oči sevale kao munje ispod gustih obrva na kojima su svetlucale kapljice kiše i snega.
Bulatović Novica

Bulatović Novica

Oni koji su učestvovali u borbama na Drini, najbolje znaju koliko je to bio težak i krvav posao. Eto, jutros je otišla jedna patrola iz druge čete. Dva Piroćanca i jedan iz sela Tulara prebacili se čamcem na bosansku obalu. I poginula sva trojica, nijedan se nije vratio.
Joksimović Živko

Joksimović Živko

Prešli smo preko Cera na Čavčiće. Stigosmo nekako predveče. Krv mi se ledila u žilama. Svuda razbacana šatorska krila, izvrnuti kazani, puške i prosuta municija. A crni se leš do leša. Po dvojica i trojica leže jedan pored drugoga, kao da su zaspali, zamoreni od duga puta. Sve mladić do mladića, sve junak do junaka. Zakukale su mnoge majke.