Ђурић Антоније

151

 

Име: Антоније
Очево име:
Презиме: Ђурић
Место: Чачак
Општина: Чачак
Година рођења: 1929
Година смрти:

 

 

Антоније Ђурић је српски новинар, публициста, аутор култне драме “Солунци говоре” и потресне књиге “Црвена куга”. Рођен је у Сјеници 1929. године. Гимназију је учио у Ужицу.

Највећи део свога раднога века провео је радећи као новинар у ‘Експрес политици’. Био је једини новинар у ‘Политикиној’ кући који је јавно исказивао своје православна и српска национална убеђења. Знало се за његова тамновања и, за чудо, за те речи нису га дирали. Средином друге половине седамдесетих година двадесетога века у ‘Експрес политици’ почео је да излази његов фељтон ‘Солунци говоре’ што је овом листу тада донело велики углед и тираж. Тада је српској јавности први пут скренута пажња да у српском народу, ту међу њима, живе часни људи, витезови, ратници из Првога светскога рата. После фељтона Ђурић је објавио и књигу под истим насловом чије се прво издање појавило 1978. године и до сада доживело девет издања. Десето се управо припрема. Тек после Ђурићевог фељтона и књиге почели су у Србији да се пишу научни и публицистички радови који су се бавили српским јунацима из Првог светског рата.

Већ у првој књизи Ђурић се показао као изузетно занимљив писац документарне прозе. Већина његових ликова су постојали, били су живи када су се њихове животне приче појављивале у Ђурићевим књигама. Сви његови ликови се појављују под правим именима, у догађајима који су се заиста десили. Ни речи које они изговарају нису измишљене него су стварно изговорене. Сви његови јунаци су светосавци који делају по принципима видовданске етике, спремни да се жртвују за националне идеале. То правило важи и за равногорце о којима је Ђурић писао. Већину Равногораца који се такође јављају под стварним именима пратиле су велике животне недаће, трагедије, тамнице. Али, што је занимљиво, ти Ђурићеви ликови нису сломљени, они су до задњег даха усправни држећи се својих идеала, свесни да за савезника имају Божију правду и истину. Те законитости понављају се и у другим Ђурићевим књигама: ‘За част отаџбине’, ‘Крај Мораве у долини наде’, ‘Обавештајац каплар Милоје’, ‘Жене солунци говоре’, ‘Равногорци говоре’, ‘Црвена куга’.”

(текст представља део чланка са www.pravoslavlje.spc.rs, а поводом уручивања ордена Светог Саве Антонију Ђурићу и Цисани Мурусидзе, 8. маја 2008.год.)