Почетна Личности

Личности

Лолић Живадин

Лолић Живадин

Али тога дана Живадин и Јанко нису стигли. Нису се вратили ни сутра, ни прекосутра, никада више. А старица је сваког јутра извиривала иза тараба, излазила на друм и кошчату старачку руку стављала изнад чела, погледајући неће ли се отуда из даљине појавити и њена деца.
Вукашиновић Милан

Вукашиновић Милан

У непријатељским редовима настала паника. Почели су да беже. А митраљез је певао своју крваву и ватрену песму. Непријатељ је одмицао без трага.
Прибаковић Хранислав

Прибаковић Хранислав

Направио се кркљанац, па не знаш више да ли пуцају пушке, митраљези или грувају топови. Звук се слива у једно јако хуктање, па више не могу да оцењујем даљину нити знам на којој је страни јача ватра.
Николић Светислав

Николић Светислав

Прошао је тада Светислав Николић кроз своје село, прошао поред своје куће, а није могао да сврати. У војсци је тада била велика строгост. Најтеже му што није смео да прескочи преко плота и набере мало шљива. А под зрелим плодом гране се савиле и шљива се само плавела.
Гојгић Радиша

Гојгић Радиша

За једну ноћ извршили су девет јуриша да отму непријатељу Мачков Камен, тај несрећан брег, који је био прекривен лешевима младих људи. А кад су дошли до самог врха, нису могли да га заузму, него се опет прикупили па понова јуришали, поново гинули, освајали и губили.
Гајић Бајић Марко

Гајић Бајић Марко

Мене звекну Бугарин једном бомбом у прса, али она не експлодира него се скотрља низ брежуљак и доле прасну као муња небеска. Осетих како не могу да дишем и за неколико часака нисам могао да дођем себи. Страшно ме звекнуо, мислио сам прснуше ми ребра.
Стевановић Стојковић Драгутин

Стевановић Стојковић Драгутин

Али није ни Шваба толико луд. Осули они ватру ниско, па је куршум стригао траву као најоштрија коса. Кад Стојко допуза, на десној нози није му било цокуле. Метак га погодио у табан и све му раскрвавио.
Маричић Андрија

Маричић Андрија

Андријина чета борила се на положајима око Шапца, па се после вратила на Кривају ка Церу. На Преображење заметнула се љута борба. Андрија је гледао својим очима како умиру његови рођаци, суседи и сељаци, његови најбољи другови.
Љутовац Радоје

Љутовац Радоје

Заиста, из даљине је допирао немио звук, који је њима био тежи од рике топова и пуцњаве митраљеза. Мало затим авион се показао. Био је врло далеко, једва се видео, као нека црна тачка у небу. За њим су ишла још три.
Милошевић Иван

Милошевић Иван

Аустриски војници промакли су друмом, и не осврћући се око себе. Плануло је неколико пушака и они су се срушили. Претурени точкови остали су им насред друма, а двојица су се превијали у јендеку. Трећи је лежао непомичан.