УЗРОЦИ И ПРИПРЕМЕ ЗА РАТ

Узроци рата, Балкански савез, припреме, снаге и ратни планови

Српско-бугарски споразум о савезу 1904. године
Русија и Аустро-Угарска искористиле су Илинденски устанак као повод да се још активније умешају у балканске послове

Погоршавање односа између балканских држава
Још у току преговора српска влада је продужила још активније да ради на јачању свог утицаја у Македонији

Царински рат између Србије и Аустро-Угарске
Србија је још од 1900. године почела напуштати Аустро-Угарску и ослањати се на Русију

Приближавање Србије Грчкој и Турској
Српска влада савлађивала је тешкоће које је донео Царински рат, али ипак није напустила борбу око Македоније

Борба око железница на Балкану
Супротности на Балкану јасно су се испољиле и на питању изградње железница

Младотурска револуција
Развој догађаја потакао је младотурке да се реше да оружаним путем, устанком, уклоне султанов апсолутизам

Анексија Босне и Херцеговине
На активније иступање против младотурске револуције прво су се одлучиле Аустро-Угарска и Русија

Покушај Русије да створи блок балканских држава
Аустро-Угарска и Русија су напустиле статус кво и отвориле нову поделу, турских посада на Балкану

Младотурска политика и односи
Турски реакционарни кругови са султаном припремили су и отпочели контрареволуцију у Цариграду с циљем да оборе младотурке и укину уставност

Албански устанак
Године 1910, а нарочито почетком 1911, криза на Балкану поново је ушла у акутну фазу

Преговори о савезу између Србије и Бугарске
Триполиским ратом почела је нова деоба Турске Империје

Уговор о савезу Србије и Бугарске
Тако су се после петомесечних преговора, пуних затезања и ценкања, српска и бугарска влада договориле о подели Македоније

Проширење српско-бугарског савеза у савез балканских држава
Чим је отпочео италијанско-турски рат, од Грчке је потекла иницијатива да с Бугарском ступи у преговоре о савезу

Положај Турске уочи рата
Док су се балканске државе припремале да удруженим снагама реше балканску кризу, у Турској се ситуација стално погоршавала

Војне припреме балканских држава
Закључени савез са Србијом и успешан ток преговора с Грчком потстакли су бугарског краља и владу да се у априлу 1912. одлуче на рат против Турске

Велике силе и Балкански савез
Основна питање у односима између Балканског савеза и великих сила било је какво ће држање ове силе заузети у случају рата на Балкану

Мобилизација и почетак рата
У Бугарској је два-три дана раније било све спремно за мобилизацију, а слична ситуација била је и у Србији

Развој буржоарског демократизма у Србији
Мајски преврат претстављао је пад деспотског режима и победу буржоаске демоктарије у Србији

Привредни полет Србије
За време Царинског рата и после њега настао је привредни полет у Србији

Србија уочи Балканског рата
Пошто су услови за ликвидацију европске Турске све више сазревали влада је велику пажњу посветила припремама Србије за рат

Организација, попуна и снадбевање војске Краљевине Србије
Србија је имала само копнену војску, а оружана сила делила се на народну војску и последњу одбрану

Формација, наоружање и опрема војске Краљевине Србије
У миру је стални кадар служио као школа кроз коју су пролазили сви способни грађани

Доктрина, систем спремања кадрова и обука трупа војске Краљевине Србије
Упоредо са модернизовањем, изграђивана је и доктрина српске војске

Организација попуна и снабдевање војске Турске
Оперативну војску су сачињавали стални кадар (низам) и његова резерва (ихтијат)

Формација, наоружање и опрема војске Турске
Турска оперативна војска делила се на 4 армиске низамске инспекције које у рату треба да формирају четири армије

Доктрина, систем спремања кадрова и обука трупа војске Турске
До младотурске револуције систематски је спровођен надзор над држањем и радом официра

Географско стратегиска процена Балканског ратишта
Обухватало је целокупне државне територије Србије, Бугарске, Црне Горе, Грчке и турске империје

Српско турско ратиште
Ово ратиште чинили су државна територија и Србије и западни део европске Турске до линије Стара Планина-Родопи-Рила-Пирин Планина

Елементи савезничког ратног плана као основа ратног плана Србије
Балканске државе споразумеле су се о општем савезничком ратном циљу

Основна идеја српског ратног плана и груписање снага
Озбиљнији рад на припреми ратног плана за офанзиван рат против Турске отпочео је тек 1897. године

Почетни операциски план Србије
Нису сачувани документи – мемоар ратног плана, којима би у целини био разрађен пројект почетног операциског плана

Мобилизација у Краљевини Србији
Главни генералштаб је средином јануара 1912. године израдио „План за мобилизацију војске”

Концентрација српске војске
Железничка и путна мрежа у Србији нису биле довољно развијене, нити је квалитет комуникација био на потребној висини

Ратни план код Турака
Тек с доласком Изет-паше за начелника генералштаба почео је организован рад на изради ратних планова

Почетни операциски план Турске
Замисао команданта Западне војске у целини је била срачуната на одбрану

Мобилизација и концентрација Турске
Искуства из рата 1897.год. показала су да је за мобилизацију турске војске потребно најмање месец дана

Преглед економско-политичких прилика у Црној Гори пред Први балкански рат
Црна Гора је имала озбиљне тешкоће при решавању аграрних односа

Организација, систем попуне и снабдевања војске Краљевине Црне Горе
Oрганизација војске није се заснивала ни на каквим законским прописима

Формација, наоружање и опрема војске Краљевине Црне Горе
До половине 19. века Црногорци су се наоружавали личном куповином или отимањем оружја од непријатеља

Доктрина, систем спремања кадрова и обука трупа у Црној Гори
Некад је старешински кадар биран је према пореклу, личном угледу, храбрости и умешности у командовању

Идеја црногорског ратног плана и груписање снага
Сви су сложни у томе да је Скадар за Црну Гору животно питање

Мобилизација и концентрација црногорске војске
Црна Гора је на неколико месеци пре објаве рата извршило делимичну мобилизацију

Ратни план, мобилизација и концентрација код Турака на црногорском ратишту
Турској је било јасно да би је балканске државе у случају рата предухитриле