Балкански ратови

Ратне операције које су изводиле српска и црногорска војска за време балканских ратова 1912 и 1913.

Операције на фронту Тимочке војске: Офанзива бугарске 1. армије према Књажевцу и Зајечару

На фронту Тимочке војске бугарска офанзива је почела ноћу 4/5. јула. Тамо је бугарска 1. армија концентрисана на подручју Видин - Берковица, 4. јула увече добила директиву Врховне команде да сутрадан изјутра предузме напад на српску Тимочку војску.

Дејства Друге армије после повлачења бугарских трупа преко границе

Развој опште ратне ситуације, нарочито порази 4. и 2. армије и непосредна опасност од преласка румунске војске преко Дунава, присилили су бугарску Врховну команду да прекине започету офанзиву и нареди 1. армији да се повуче на полазне положаје.

Одбрана Пиротског утврђеног логора

Седмог јула изјутра, Бугари су напали Пиротски утврђени логор да би за њега везали главне снаге 2. армије и тако олакшали маневар крилиних група.

Борбе на правцу Дашчани кладенац – Свође – Власотинци од 5. до 8. јула

Напад на десно крило српске 2. армије, правцем Дашчани кладенац - Свође - Власотинци - долина Јужне Мораве, Бугари су предузели 6. јула ујутру.

Напад бугарске 9. дивизије и борбе на светониколском правцу од 5. до 8. јула

Четвртог јула увече, бугарска Врховна команда је издала директиву команданту 1. армије генералу Кутинчеву да сутрадан, 5. јула, изјутра предузме наступање на српску територију и, пошто овлада Књажевцем, један део снага усмери ка Зајечару, а други ка Пироту.

Операције на фронту српске Друге армије

Операције на фронту српске 2. армије почеле су 5. јула ујутру, нападом 9. плевенске дивизије бугарске 1. армије на правцу Чупрен - Св. Никола - Кална. Сутрадан, 6. јула, у напад је прешла и деснокрилна група 3. армије (13. дивизија и 1. бригада 1. софијске дивизије) из рејона с. Смиловци - Трн, концентрично ка Пироту.

Одбрана граничног гребена и линије Грамада – Чемерник – Стрешер (23-31. јула)

Током 22. јула обе стране су вршиле прегруписавање снага за нове борбе, које су са великом жестином почеле 23. јула изјутра. Бугари су тога дана енергично напали Шумадијску дивизију II позива на фронту од Букове главе преко Панчиног гроба да испред Стрешера.

Борбе на Грамади, Колуници, Острику и Плочи од 19. до 22. јула

Успех који је босиљградским маневром постигао 10. пук II позива подстакао је српску Врховну команду да Шумадијском дивизијом II позива предузме једну још смелију и ризичнију акцију.

Босиљградски маневар 10. пука II позива

Будући да је оперативна ситуација на Власини била повољна, српском командовању се пружила прилика да са Власине изврши удар у десни бок и позадину бугарске 5. армије и тиме не само спречи њен напад на лево крило 1. армије већ и да је одбаци са граничног фронта и олакша напад српских трупа криворечким правцем.

Операције на Власини: Борбе на Буковој глави и Чемернику

У почетном груписању српске војске Власина је била најслабије поседнути део граничног фронта. За заштиту границе од Тумбе до планине Патарице био је одређен само 2. батаљон 1. пука III позива, са једном позицијском батеријом.