Балкански ратови

Ратне операције које су изводиле српска и црногорска војска за време балканских ратова 1912 и 1913.

Младотурска политика и односи

Непосредно после ликвидирања анексионе кризе турски реакционарни кругови са султаном на челу припремили су и отпочели контрареволуцију у Цариграду с циљем да оборе младотурке и укину уставност. Међутим младотурци су покренули трупе из Солуна и Једрена на Цариград, савладали побуну и присилили султан Абдул-Хамида да абдицира.

Покушај Русије да створи блок балканских држава

Присаједињењем Босне и Херцеговине и захтевом за отварањем мореуза, Аустро-Угарска и Русија су напустиле дотадашњу политику статус квоа и отвориле нову поделу, турских посада на Балкану.

Анексија Босне и Херцеговине

На активније иступање против младотурске револуције прво су се одлучиле Аустро-Угарска и Русија.

Младотурска револуција

Развој догађаја потакао је младотурке да се реше да оружаним путем, устанком, уклоне султанов апсолутизам и уведу уставне слободе и да тако измакну великим силама и балканским државама разлог за мешање у турске унутрашње послове.

Борба око железница на Балкану

Супротности на Балкану јасно су се испољиле и на питању изградње железница. Налазећи се у Царинском рату са Аустро-Угарском, Србија је била присиљена да за свој извоз највише користи железницу до Солуна, која је била у рукама аустриског капитала.

Приближавање Србије Грчкој и Турској

Мада су главни напори српске владе били усмерени на савлађивање тешкоћа које је донео Царински рат, ипак она није напустила борбу око Македоније.

Царински рат између Србије и Аустро-Угарске

Пошто су експанзионистичке тежње Хабзбуршке Монархије доводиле у питање стремљења а и опстанак Србије као државе, ова се, природно, морала свом снагом опирати таквој политици. Зато је још од 1900. године почела напуштати Аустро-Угарску и ослањати се на Русију.

Погоршавање односа између балканских држава

Још у току преговора., пошто је видела да је бугарска влада и даље решена да у повољној ситуацији приграби целу Македонију и да по том питању није спремна на компромис, српска влада је продужила још активније да ради на јачању свог утицаја у Македонији.

Српско-бугарски споразум о савезу 1904. године

Пошто су допустиле Турској да се сурово обрачуна с македонским устаницима и задржале Бугарску да не изазове јаче компликације на Балкану, Русија и Аустро-Угарска искористиле су Илинденски устанак као повод да се још активније умешају у балканске послове.