Балкански ратови

Ратне операције које су изводиле српска и црногорска војска за време балканских ратова 1912 и 1913.

Младотурска политика и односи

Непосредно после ликвидирања анексионе кризе турски реакционарникругови са султаном на челу припремили су и отпочели контрареволуцију у Цариграду с циљем да оборе младотурке и укину уставност. Међутим младотурци су покренули трупе из Солуна и...

Покушај Русије да створи блок балканских држава

Решењем анексионе кризе још се више заоштрила ситуација у Европи, а нарочито на Балкану. Присаједињењем Босне и Херцеговине и захтевом за отварањем мореуза, Аустро-Угарска и Русија су напустиле дотадашњу политику статус квоа и отвориле нову...

Анексија Босне и Херцеговине

На активније иступање против младотурске револуције прво су се одлучиле Аустро-Угарска и Русија. Пред сам почетак побуне турских трупа против султана, руски министар спољних послова Извољски упутио је меморандум свом аустриском колеги Еренталу, у...

Младотурска револуција

Турској либералној буржоазији као и феудалним круговима били су сасвим јасни циљеви како великих сила тако и балканских држава. Али она је узрок свима недаћама и слабљењу државе видела у султановом апсолутизму. Зато је...

Борба око железница на Балкану

Супротности на Балкану јасно су се испољиле и на питању изградње железница. Налазећи се у Царинском рату са Аустро-Угарском, Србија је била присиљена да за свој извоз највише користи железницу до Солуна, која је...

Приближавање Србије Грчкој и Турској

Мада су главни напори српске владе били усмерени на савлађивање тешкоћа које је донео Царински рат, ипак она није напустила борбу око Македоније. И даље су чете слате у Македонију. То исто, само у...

Царински рат између Србије и Аустро-Угарске

Заоштравање борбе око Балкана донело је, поред осталог, и погоршавање српско-аустриских односа. Пошто су експанзионистичке тежње Хабзбуршке Монархије доводиле у питање стремљења а и опстанак Србије као државе, ова се, природно, морала свом снагом...

Погоршавање односа између балканских држава

Још у току преговора., пошто је видела да је бугарска влада и даље решена да у повољној ситуацији приграби целу Македонију и да по том питању није спремна на компромис, српска влада је продужила...

Српско-бугарски споразум о савезу 1904. године

Пошто су допустиле Турској да се сурово обрачуна с македонским устаницима и задржале Бугарску да не изазове јаче компликације на Балкану, Русија и Аустро-Угарска искористиле су Илинденски устанак као повод да се још активније...