Повратак српске Друге армије у Србију

143
Панорама Једрена, сликана са Селимове џамије
Панорама Једрена, сликана са Селимове џамије

Још пре пада једренске тврђаве, тј. 22. фебруара, Србија је и званично затражила да се, у њену корист, исправе уговором предвиђене границе у Македонији, мотивишући то и чињеницом што је она, на молбу бугарске владе, близу 50.000 војника, с тешком артиљеријом, послала на маричко војиште, пруживши Бугарској велику помоћ у заузимању Једрена, иако то по уговору није било предвиђено. Бугарска је, међутим, нудила само новчану накнаду за опсадну артиљерију и оружану помоћ коју јој је Србија указала мимо уговорних обавеза. Тако се обновило супарништво око Македоније.

После пада једренске тврђаве распламсао се српско-бугарски спор око поделе Македоније. Дошло је до жучне полемике и напада у штампи с циљем да се јавно мнење затрује и припреми за предстојећи рат. Док је са српске стране преувеличаван допринос српских дивизија и српске опсадне артиљерије – да су оне изнеле највећи терет у једренској операцији, дотле је с бугарске стране тај допринос некоректно и необјективно омаловажаван, свођен само на демонстративну улогу. Владајући кругови се нису обазирали ни на протесте својих народа, ни на упозорења сила Тројног споразума, већ су упорно остајали при својим циљевима и захтевима у погледу поделе Македоније, што је водило распаду Балканског савеза и међусавезничком рату. Ишло се толико далеко да су неки бугарски листови отворено тражили од владе да интернира, као заробљенике, савезничку српску војску која је учествовала у освајању Једрена.

У таквој је ситуацији, 27. марта, само један дан по освајању Једрена, бугарска Врховна команда издала наређење да српска 2. армија напусти бугарску територију и железницом се превезе у Србију.

Српски санитетски воз
Српски санитетски воз

Пошто је о томе обавестио српску Врховну команду и од ње примио наређење да се Тимочка дивизија I превезе у Пирот а Дунавска дивизија II у Врање, и пошто је све заробљенике и сав ратни плен предао бугарској војсци, командант српске 2. армије је издао заповест о истовременом укрцавању и превожењу обеју дивизија. За укрцавање Тимочке дивизије I одређен је укрцни рејон у Мустафа-Паши а за Дунавску II у Кара Агачу, али је касније дошло до измена, па се укрцавање вршило и у рејону Трново – Сејмен.

Штаб српске 2. армије је, на основу бројног стања људства и количине и тежине артиљерије и других материјалних средстава, поднео пријаву за превожење захтевајући укупно 143 војна воза. За Штаб армије су предвиђени два, за Тимочку дивизију I 72, за Дунавску II 55 и за опсадни парк (градски и хаубички пук) 14 транспортних ешелона, рачунајући највише 25 вагона у једном ешелону.

Укрцавање Дунавске дивизије II отпочело је 31. марта, али су искрсле велике тешкоће, јер су бугарске војне власти отежавале повратак српских трупа, па је зато и у бугарској Врховној команди подбацило планирање превожења. Није било прецизно предвиђено време почетка и завршетка превожења у целини, а ни за сваки ешелон посебно, нити је постојала прецизна подела јединица и транспортних средстава на ешелоне, тако да се није знало време доласка воза на место укрцавања и његов капацитет, што је успоравало ритам укрцавања и транспортовања. У току 31. марта и 1. априла из укрцних рејона су кренула само три војна воза, па је командант армије наредио да се укрцавање врши и у Мустафа-Паши: Тимочка дивизија I у парне а Дунавска II у непарне дане. Последњи транспортни ешелон Дунавске дивизије II са деловима 7. пешадијског пука пошао је 11. априла.

Пред завојиштем Тимочке дивизије I позива код села Ахкеј
Пред завојиштем Тимочке дивизије I позива код села Ахкеј

Сходно армијској заповести, јединице ове дивизије су задржане у Нишу, где су издржале карантин у трајању од пет дана, за које време су предузете противепидемијске и остале превентивне медицинске заштитне мере. Само је 8. пешадијски пук, ради дезинфекције рубља и остале опреме, остао у Белој Паланци, одакле је предузео марш пешке и преко Власотинца стигао у рејон Врања, где се разместио.

Остале јединице ове дивизије продужиле су из Ниша маршовање пешке до Врања, док је материјал пренет железницом. Тек што су се јединице сместиле, дивизија је, по наређењу Врховне команде, извршила марш до Куманова и 17. априла поново ушла у састав 1. армије.

С транспортовањем српског опсадног парка ишло је такође споро. Иако је српска Врховна команда наредила да се он што пре железницом врати у Ниш ради упућивања под Скадар, бугарска Врховна команда је инсистирала да се он последњи транспортује. То је изазвало сумњу у њене добре намере, па је српска Врховна команда наредила да 15. пешадијски пук Тимочке дивизије I остане у Мустафа-Паши док се сва артиљерија не превезе. Пошто су с бугарске стране и даље на томе инсистирали, дошло је до вишедневног застоја у превожењу, јер је српска Врховна команда одлучно остала при томе да се артиљерија транспортује пре но што се заврши транспортовање Тимочке дивизије I. Најзад је стигло одобрење за превоз опсадног парка, који је превезен у току 23, 24. и 25. априла.

Тако су транспортовању могле, 2. и 3. маја, да приступе и последње јединице Тимочке дивизије I, чији је први ешелон, са деловима 20. пеш. пука, отпочео превожење још 1. априла. Последњи, 50. транспортни ешелон кренуо је за Србију 4. маја. Остала је само 2. пољска болница, која је с рањеницима и болесницима стигла у Пирот 10. маја. Прикупљена у рејону Пирота, ова дивизија је остала у саставу 2. армије.

Српски свештеници држе службу за покој палих на Черномену
Српски свештеници држе службу за покој палих на Черномену

Обе ове дивизије су у новим рејонима размештаја одмах приступиле извођењу радова на утврђивању и предузеле и остале мере инжињеријског обезбеђења, јер се српско-бугарски спор око Македоније у то време био толико распламсао да се ускоро очекивао нов ратни заплет на Балкану.

Тако, уместо да заједнички успех и узајамна помоћ српске и бугарске војске у једренској операцији допринесу међусобном зближењу њихових земаља, супротни интереси српске и бугарске буржоазије око поделе Македоније довели су до нагомилавања трупа на граници и међусавезничког рата, који је почео 30. јуна 1913. године.

Бројно стање српске 2. армије у току једренске операције

Штаб армије

официра: виших – 13, нижих – 7, подофицира: 9

музиканата и сигналиста: 0, чиновника: 10, војника и каплара: 48

коморџија: 23, небораца: 23

свега људи: 133

коња: 87, волова: 0, кола: 21

Дунавска дивизија II позива

официра: виших – 22, нижих – 268, подофицира: 1.150

музиканата и сигналиста: 248, чиновника: 57, војника и каплара: 18.073

коморџија: 2.617, небораца: 385

свега људи: 22.820

коња: 3.807, волова: 1.749, кола: 1.264

Тимочка дивизија I позива

официра: виших – 33, нижих – 298, подофицира: 865

музиканата и сигналиста: 305, чиновника: 67, војника и каплара: 18.328

коморџија: 2.768, небораца: 465

свега људи: 23.180

коња: 4.132, волова: 2.387, кола: 1.371

Армијско телеграфско одељење

официра: виших – 1, нижих – 1, подофицира: 5

музиканата и сигналиста: 1, чиновника: 8, војника и каплара: 83

коморџија: 31, небораца: 1

свега људи: 131

коња: 58, волова: 6, кола: 31

Хаубички пук

официра: виших – 2, нижих – 18, подофицира: 25

музиканата и сигналиста: 2, чиновника: 2, војника и каплара: 223

коморџија: 34, небораца: 46

свега људи: 352

коња: 173, волова: 0, кола: 35

Градска артиљерија

официра: виших – 5, нижих – 13, подофицира: 26

музиканата и сигналиста: 7, чиновника: 0, војника и каплара: 520

коморџија: 8, небораца: 80

свега људи: 659

коња: 43, волова: 0, кола: 324

Укупно

официра: виших – 76, нижих – 605, подофицира: 2.080

музиканата и сигналиста: 623, чиновника: 144, војника и каплара: 37.275

коморџија: 5.481, небораца: 991

свега људи: 47.275

коња: 8.300, волова: 4.142, кола: 3.046

Листа губитака српске 2. армије у току опсаде и заузимања Једрена 1912/1913.године

Тимочка дивизија I позива

Погинули: официра 4, подофицира и војника 176

Рањени: официра 7, подофицира и војника 691

Умрли од болести: официра 3, подофицира и војника 255

Несталих: официра 0, подофицира и војника 14

Свега: 1.150

Дунавска дивизија II позива

Погинули: официра 2, подофицира и војника 271

Рањени: официра 8, подофицира и војника 1.157

Умрли од болести: официра 1, подофицира и војника 251

Несталих: официра 0, подофицира и војника 6

Свега: 1.696

Укупно у Другој армији:

Погинули: официра 6, подофицира и војника 447

Рањени: официра 15, подофицира и војника 1.848

Умрли од болести: официра 4, подофицира и војника 506

Несталих: официра 0, подофицира и војника 20

Свега: 2.846